Fejt: Kosovo napredovalo, vreme da se zatvori dijalog i krene ka pomirenju

Bivši međunarodni civilni predstavnik i specijalni predstavnik Evropske unije za Kosovo Piter Fejt u intervjuu za Albanijan post prisetio se brojnih izazova sa kojima se suočio dok je bio na tom mestu u Prištini u vreme proglašenja nezavisnosti 2008.

Misija međunarodnog nadzora nezavisnosti Kosova trajala je četiri godine, tokom kojih je Fejt imao izvršnu vlast nad skupštinom, predsednikom i vladom, zbog čega su ga prozvali "kraljem Kosova", piše Albanijan post.

Počeli ste svoju dužnost kao međunarodni civilni predstavnik i istovremeno kao specijalni predstavnik Evropske unije za Kosovo 19. februara 2008. godine, dva dana nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, sa jasnom misijom da nadgledate nezavisnost Kosova, od toga je prošlo punih 15 godina, kako vam izgleda Kosovo danas?

Kosovo je napravilo veliki napredak, pošto su ga priznali EU i njeni bliski prijatelji. Posetio sam Prištinu u septembru prošle godine, da obeležim 10. godišnjicu prestanka nadzora, i odmah stekao utisak o značajnim iskoracima koji su napravljeni tokom prethodnog perioda. Vaša zemlja je stabilna, oslanja se na talentovanu grupu kosovske omladine i ide napred u pravcu prosperiteta i rasta. Njena težnja da se pridruži Evropskoj uniji predstavlja snažan podsticaj za reforme, jačanje države i zaštitu prava manjina i svih građana. Ahtisarijev plan – plan za izgradnju države tokom početnog perioda nezavisnosti Kosova, nagovestio je pravac kojim treba da ide. Od tada su vlade delovale u potpunosti u skladu sa njegovim odredbama.

Pre 10 godina, odnosno 12. septembra 2012. godine, okončan je nadzor nezavisnosti Kosova, koji je trajao pune četiri godine, koji su bili izazovi koje ste tada imali i možete li nam reći koja je bila najkomplikovanija tačka nadzora nezavisnosti Kosova?

Da budem iskren, izazovi su bili višestruki. Moje dve misije, kao međunarodnog civilnog predstavnika zaduženog za savetovanje i podršku institucijama Kosova i kao specijalnog predstavnika Evropske unije za unapređenje interesa EU u regionu, obavljale su se paralelno, a da nisu bile kompatibilne u svim aspektima. Kosovo je rođeno nakon traumatičnog i konfliktnog perioda, ušavši u nimalo prijateljski svet. Ipak, nacija se oporavila, osnažena nezavisnošću i slobodom. I dozvolite mi da pomenem značaj početnih uspeha, uključujući uspostavljanje ključnih državnih institucija kao što su Ustavni sud, Centralna banka i Kosovske bezbednosne snage, kao i stvaranje opština u oblastima gde većiinski žive Srbi.

Sever Kosova se poslednjih meseci pretvorio u arenu gde Kosovo i Srbija odmeravaju svoje snage. Da li je ovaj deo teritorije Kosova bio toliko problematičan, čak i za vreme vašeg mandata? Šta bi po vašem mišljenju bilo najidealnije rešenje za ovaj deo zemlje?

Bilo je, ali smo zajedno sa vladom uspeli da započnemo proces dijaloga sa liderima na severu. U Mitrovici je osnovana vladina kancelarija za pružanje usluga, penzija, sertifikata građanima. Vladina uredba treba da se proširi i na sever, garantujući tamošnjim građanima da mogu da slede svoj tradicionalni način života. Prema potrebi, oni (Srbi) treba da budu u mogućnosti da održavaju saradnju sa Srbijom na način da to bude transparentno i za vlasti u Prištini.

Dijalog Kosova i Srbije ušao je u novu, mnogo dinamičniju fazu nakon francusko-nemačkog predloga. Da li mislite da takav plan može da reši spor, s obzirom da ne predviđa de jure priznanje nezavisnosti Kosova?

Mislim da bi vlada trebalo ozbiljno da razmotri prihvatanje francusko-nemačkog predloga. Ovo je važna prilika. U pregovorima od takvog nacionalnog značaja bilo bi u najmanju ruku čudno da se kaže "ne“. Za Kosovo iz toga proizilaze značajne koristi, uključujući normalizaciju odnosa sa Srbijom, napredak u usklađivanju sa EU i prijem u institucije širom sveta. Gledano iz šire perspektive, bezbednosna situacija u Evropi i oko nje je sada zaista veoma izazovna, sa velikim rizicima za stabilnost na Balkanu. Stoga je vreme da se zatvori dijalog i krene ka pomirenju.

Zajednica opština sa srpskom većinom jedna je od tema o kojima se na Kosovu najviše razgovara poslednjih meseci. EU i SAD traže formiranje ovog mehanizma. Po Vašem mišljenju, da li Kosovo treba da formira ZSO i zašto?

Vlada mora pažljivo izbalansirati prednosti i rizike. Međuopštinska saradnja, partnerstva i Zajednica opština u skladu sa kosovskim zakonom su već bili predviđeni Ahtisarijevim planom. Žao mi je što ovu odredbu nismo mogli da primenimo kako je vreme proticalo. Međutim, ove strukture ne bi trebalo da postanu maligni elementi unutar tela kosovske države, kojima će stranci manipulisati. Ovde verujem da EU treba da igra aktivnu ulogu promovišući primenu u punoj saglasnosti sa nacionalnim pravnim okvirom.

Predsednik Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, kada ste bili na čelu misije za nadzor nezavisnosti, nazvao vas je "kraljem Kosova“, kako vidite njegovu dvogodišnju vladavinu i šta je Vaš savet za Kurtija?

Pa, 2008. Kosovo nije postalo monarhija! Imao sam privilegiju da upoznam premijera Kurtija prošlog septembra i postali smo prijatelji. Uveren sam da će pod njegovim mudrim vođstvom Kosovo samouvereno nastaviti da doprinosi zajedničkim vrednostima evropske porodice naroda.