Kaplan: Biće velikog pritiska na Kurtija zbog dijaloga

Ričard Kaplan
Izvor: Telegrafi.com

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države izvršiće pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da započne dijalog sa Srbijom bez postavljanja preduslova, kaže profesor međunarodnih odnosa na Oksfordskom univerzitetu Ričard Kaplan u intervjuu za Radio slobodna Evropa.

Nije optimističan u vezi sa bilo kakvim brzim rezultatom u dijalogu, zbog trenutne pozicije strana. Čak kaže da na osnovu trenutne situacije postoji mogućnost da dijalog traje u nedogled, kao što se događa u slučaju Kipra ili između Izraelaca i Palestinaca.

Kosovo je već formiralo novu vladu i Evropska unija ga je pozvala da odmah stupi u dijalog sa Srbijom. Po vašem mišljenju, šta se može očekivati u vezi sa dijalogom nakon promene vlade u Prištini?

Pitanje je hoće li biti dijaloga. Mislim da postoji pritisak na Kurtija i Srbiju da nastave pregovore. Mislim da postoji mogućnost, ali nisam previše optimističan u pogledu rezultata. U stvari, Kurti je smanjio nivo očekivanja, jer je sugerisao da nije realno fokusirati se na konačni sporazum, već fokusirati se na pitanja poput teme nestalih osoba. Mislim da je to pravac u kojem se može postići neka vrsta napretka, s obzirom na prirodu i obim neslaganja dve strane, mislim da će biti veoma teško krenuti napred sa suštinskim pitanjima.

Kao što ste rekli, premijer Kurti insistira na nekim principima koji se moraju ispuniti da bi se dijalog nastavio, uključujući izvinjenje Srbije i priznanje Kosova. Odmah su iz Srbije reagovali u vezi sa ovim uslovima. Kako ocenjujete tu situaciju?

Poznavajući stav Kurtija i njegove stranke, nisam iznenađen ovim principima. Govori im principe, ali u stvarnosti su to preduslovi. Mislim da treba voditi dijalog bez preduslova. Mislim da je važno započeti, voditi razgovore i dijalog. Srbija neće ispuniti te preduslove, jer neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, kako je zahtevao Kurti.

Kakve bi mogle biti posledice, po Kosovo i Srbiju ukoliko ne nastave dijalog?

Mislim da je to pat pozicija koja može trajati u nedogled. Imate primere takvih situacija, na primer pregovore na Kipru između Turaka i Grka. Njihovi pregovori traju duže. Zatim, pregovori između Izraelaca i Palestinaca, koji takođe traju decenijama. Dakle, ne može se isključiti mogućnost da će ovaj dijalog (Kosovo-Srbija) trajati neograničeno u budućnosti. Međutim, mislim da je razlika u ovom slučaju u tome što će biti vršen veliki pritisak na strane da napreduju. Jedan od aspekata za koji se svi nadaju da može promeniti je članstvo Srbije u Evropskoj uniji i uslov da normalizacije odnosa sa Kosovom. To bi mogla biti prekretnica. Ali, kada pogledam u budućnost, nisam previše optimističan.

Da li mislite da će pritisaka biti više na premijera Kurtija, da ne postavlja uslove za dijalog?

Mislim da će biti velikog pritiska na Kurtija da se povuče kada su uslovi u pitanju, jer su to novi uslovi, koje lideri Kosova nisu ranije postavljali u dijalogu sa Srbijom. Tako da mislim da će biti pritiska na Kurtija iz Evropske unije i administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da nastave dijalog bez preduslova.

Nova američka administracija dala je signale za bližu saradnju sa Evropskom unijom u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije. Koji bi mogli biti rezultati te saradnje?

Mislim da će bolja koordinacija biti rezultat te saradnje. Nije bilo dovoljno koordinacije između administracije bivšeg predsjednika Donalda Trampa i Evropske unije. Na neki način, Trampova administracija delovala je jednostrano, ali ne i protiv, ciljeva i zadataka Evropske unije. Mislim da će Bajdenova administracija biti osetljivija u pogledu važnosti koordinacije. Međutim, razlika leži u činjenici da to pitanje nije visoki prioritet za Biajdenovu administraciju, ali je i dalje važno. Američka administracija već je nagovestila da je važno da se to pitanje reši.

Mislim da imaju veće prioritete, uglavnom unutrašnje, pandemija i ekonomski oporavak, ali i spoljne poput obnavljanja dijaloga s Iranom, zatim Kinom i Rusijom. Mislim da ovo ima prednosti u odnosu na Kosovo. Za SAD to neće biti toliko važno koliko za Evropu, ali biće većih napora na zajedničkom radu u tom smeru.