Kleving: Kosovo bi ulaskom u NATO bilo potpuno zaštićeno

Konard Kleving
Izvor: DW

Stručnjak za Balkan sa Instituta za istočnu i jugoistočnu Evropu u Regenzburgu Konrad Kleving rekao je da dijalog između Srbije i Kosova, koji koordinira Evropska unija, nije prava mera za dugoročno rešenje i dodao da se ne sme napraviti ista greška kao sa Ukrajinom.

Kleving je u intervjuu za "Dojče vele" istakao da ne vidi posebnu pretnju na Kosovu, ocenjujući da je Kfor prisutan da stabilizuje situaciju, ali da je problem u tome što misija Kfora ne predviđa obezbeđivanje spoljne bezbednosti Kosova.

Kako je dodao, jedino rešenje je članstvo Kosova u NATO.

Na srpsko-kosovskoj granici za vikend je došlo do nove tenzije, jer je kosovska vlada želela da primeni dugo najavljivana pravila za ulazak građana Srbije i njihovih vozila sa srpskim tablicama. Oni su sada odloženi za 1. septembar. Da li vidite povećanu pretnju po bezbednost na Kosovu i Balkanu?

Kratkoročno gledano, ne vidim posebnu pretnju, jer Kfor predvođen NATO-om može za sada da stabilizuje situaciju. Ali vidim veliki problem u činjenici da opis misije Kfora koji proizilazi iz rezolucije UN iz 1999. godine, uopšte ne uključuje zaštitu spoljne bezbednosti Kosova. Glavni zadatak je stvaranje mirnog okruženja i slobode kretanja unutar Kosova. Ali, dugoročno gledano, ove dve tačke nisu dovoljne za rešavanje konfliktne situacije između Srbije i Kosova. I to je razlog zašto se mora pronaći dobro osmišljeno i održivo rešenje koje bi garantovalo spoljnu bezbednost Kosova. I to vidim samo u perspektivi članstva Kosova u NATO.

Nemačka je do sada podržavala perspektivu EU za ceo zapadni Balkan, koja takođe poziva na otklanjanje susednih sukoba. Da li EU perspektiva i EU dijalog između Srbije i Kosova nisu dovoljni za trajno rešenje sukoba?

Za razliku od NATO, EU ne obezbeđuje sistem bezbednosti za svoje članice. Po mom mišljenju, dijalog koji koordinira EU između Srbije i Kosova nije prava mera za dugoročno rešavanje ovog spora. Jer ovo je pitanje bezbednosne politike. Da li Srbija ima pravo da negira ili da se bori protiv postojanja države Kosovo, da li Kosovo ima pravo da vrši granične kontrole i zahteva da njeni građani, odnosno građani Kosova, prihvataju i koriste i poseduju dokumenta sa Kosova, barem za potrebe koje imaju u odnosima sa državom Kosovo. I mislim da ovaj zahtev nije ni nerealan ni pogrešan.

Međutim, i Nemačka i EU žele da se ove mere sprovedu u dogovoru sa Srbijom. Da li je ovo realno?

Mislim da je to naivno. Ovo fundamentalno pitanje ne može se rešiti sporazumom između Srbije i Kosova sve dok Srbija ne želi da prizna Kosovo. Kao domovina kosovskih Srba ili kao zaštitna sila kosovskih Srba, Srbija ima pravo da obezbedi da delovanje kosovske države ne ugrozi postojanje kosovskih Srba. Ali ono što Kosovo želi da primeni ovde nije pretnja njegovom postojanju. Srbija je ta koja ga takvim predstavlja. Bila je velika medijska tema da se Kosovo navodno sprema da protera kosovske Srbe 1. avgusta. Ovo je zapravo groteskna optužba i takođe pokazuje da Srbiju zaista ne treba tretirati kao običnu demokratsku državu u svojoj unutrašnjoj i spoljnoj propagandi i kontroli medija, već ima mnogo sličnosti sa Rusijom u pogledu pripremanja mišljenja. Ovo širi paniku među kosovskim Srbima i koristi ih da bi bili poslušniji prema vladi. Situacija ovog vikenda bi zaista trebalo da bude znak upozorenja za nemačku vladu da se ne vraća na one stare linije neshvatanja rizika ozbiljno.

Da li to znači da Nemačka, kao i ranije u sukobu Rusije i Ukrajine, pokazuje previše obzira prema interesima Srbije?

Nemačka i Zapad u celini su uhvaćeni u neku vrstu priželjkivanja da revizionističke tvrdnje – u ovom slučaju Srbije protiv Kosova, u drugom slučaju Rusije protiv Ukrajine, ne treba shvatati previše ozbiljno. Zapad smatra da se u najgorem slučaju može desiti da budu okupirane male teritorije, kao što je bio slučaj Krima u Ukrajini, ili kao što je sever Kosova na Kosovu. I upravo na osnovu toga Zapad je Srbiji uvek davao centralnu ulogu na Balkanu. Mislim da je ova politika naivna i da treba hitno da se menja.

Zar članstvo Kosova u NATO, čije stanovništvo je skeptično prema Zapadu, ne bi udaljilo Srbiju od Zapada i na kraju je odvelo ka Rusiji?

Ne vidim tu opasnost kao veliku, ako Srbija nastavi da ima perspektivu za EU. Po mom scenariju, Kosovo bi išlo ka NATO i imalo bi bezbednosne garancije protiv Srbije. I pod ovim okolnostima više neće biti potrebe da Srbija zvanično prizna Kosovo, jer ne može učiniti ništa što bi ugrozilo postojanje države Kosovo. A kada perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU postane opipljiva, mislim da Srbija neće imati više interesa da se orijentiše na Rusiju.