Kurti: Ako Kfor ne ukloni Vučićeve barikade, mi ćemo

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da ako Kfor na ukloni barikade, onda će on. On je u intervjuu za sarajevski portal "Istraga" istakao da je uklanjanje barikada na severu Kosova samo pitanje dana.

Kada ste posljednji put bili u Sarajevu?

Bio sam prije četiri godine. Bio sam par puta u Sarajevu. Bio sam kad je bio premijer Denis Zvizdić. Ali treba da dođem opet jer mislim da puno naših nedaća i puno naših izazova i problema koje imamo imaju isti uzrok. I zato ja mislim da Sarajevo, Podgorica, Priština, Skoplje, Tirana treba da sarađuju i u smislu ovog zajedničkog uzroka naših problema koji imamo, pogotovo u smislu mira i sigurnosti.

Šta je taj uzrok?

Taj uzrok je Beograd takav kakvog ga mi znamo. I sada se očigledno vidi da vlast u Beogradu želi da svojim potencijalom za destabilizaciju regiona bude ta koja će se prva čuti od strane EU i SAD-a. Znači, oni računaju na strah demokratskog zapada sa svojim potencijalom koji imaju, pogotovo vojnim, jer znamo da Srbija izdvaja najmanje tri odsto svog bruto nacionalnog proizvoda za svoju vojsku. S druge strane, očigledno je, takođe, da službeni Beograd čeka ishod rata u Ukrajini, nekakav oportunizam, gde bi oni želeli da, naravno, Rusija pobedi. Ali sada, kada su videli da je Ruska Federacija doživela jednu široku i duboku ranu u Ukrajini, malo strepe i ne znaju kako da se ponašaju. Želeli bi da sednu na nekoliko stolica, kao i pre, ali mislim da istovremeno oni čekaju, ne samo ishod rata u Ukrajini nego i promenu administracije u Vašingtonu. Oni bi želeli da se vrate nekim projektima koje su smislili pre nego što sam ja postao premijer, a to je razmena teritorija. To je vreme Grenela gde je Beograd želeo da upotrebljava okolnosti u kojima nema dovoljno pažnje ka istoriji i volji naroda, nego ko je jači, dobije najviše. I mislim da u tom smislu oni sada, ovu tenziju koja postoji danas na zapadnom Balkanu žele da još više povećavaju da bi i Vašington i Brisel slušali njih.

Hoćete li reći da je nestabilnost na Balkanu Vučićeva politička moneta?

Naravno. Beograd ne veruje u demokratske vrednosti. Oni upotrebljavaju demokratiju kao izgovor. Oni bi želeli da ne bude uopšte demokratije. Samo onako, hajde, da imamo izbore, gde će se utvrditi pobednik koji se zna i prije izbora. U Srbiji se ne zna datum izbora. Rezultat se uvek zna. I oni bi hteli da demokratija bude sredstvo za legitimizaciju iste stranke, iste vlasti. Mislim da u tome pomaže dosta Srpska pravoslavna crkva čiji glavni politički uticaj se odnosi na ideju formalne demokratije bez političkog pluralizma i bez ljudskih prava. Ovaj uticaj SPC je bio veoma očigledan u Crnoj Gori. I za mene je veoma jasno da baš to što je Rusija uspela sa svojim destruktivnim aktivnostima zajedno sa Srbijom u Crnoj Gori, a mi znamo da je Crna Gora članica NATO-a,  ohrabrilo i Moskvu i Beograd da pokušavaju isto i po drugim zemljama našeg zapadnog Balkana. Znači, i na Kosovu, a ja mislim i u Bosni i u Severnoj Makedoniji. Jer kad su uspeli da sa svojim destruktivnim angažovanjem u Crnoj Gori imaju uspeha – donekle. Nije to potpuni uspeh, ali ne možemo da kažemo da su doživeli neuspeh. Kad su tamo oni donekle uspeli, naravno da ih to ohrabruje da pokušavaju i u Bosni i na Kosovu. Zato ja vidim da je destabilizacija glavno sredstvo Beograda, koje ide na ruku i Kremlju.

Ali kako onda gledate na izjavu američkog zvaničnika Gabrijela Eskobara koji kaže da neće niko dopustiti da Kosovo ugrozi Srbiju. Da li Kosovo uopšte može da ugrozi Srbiju, i koliko je ta njegova izjava temeljena na činjenicama?

S puno toga što kaže gospodin Eskobar ja se slažem. Ali ima i nekih stvari gde se ne slažemo. Naprimer, utvrdili smo da imamo različito mišljenje što se tiče projekata Otvorenog Balkana. A i s druge strane ja mislim da on želi dobro Srbiji. On želi dobro i Kosovu. Želi dobro celom našem regionu. Ali gospodin Eskobar misli da mu se diplomatija, sa izuzetno dobrim ponašanjem prema Beogradu, vratiti. Ali mi koji živimo ovde znamo da to nije slučaj. Jer Beograd time što nije demokratski samo učvršćuje stav da našu velikodušnost oni razumeju kao strah prema njima.

Hoćete li reći da gospodin Eskobar pravi određene ustupke prema Beogradu?

Mislim da ponašanje i deklaracije gospodina Eskobara prema Beogradu jesu ustupci. Ali s druge strane, Beograd ne razume ove ustupke. Oni ne misle da je to vrlina Eskobara. Oni nisu u stanju da pomisle da je to velikodušnost Amerike. Oni misle, a, ovi nas se plaše. Zato, hajde da tražimo još više. Mislim da i gospodin Eskobar, ako do sada nije razumeo, veoma brzo će shvatiti da ova velikodušnost prema Beogradu se ne isplati.

Na Crnoj Gori je, čini se, shvatio. Ali, otkako je gospodin Eskobar došao na poziciju specijalnog izaslanika za zapadni Balkan nestabilne su postale BiH, Kosovo, Crna Gora. Da li je to posledica ustupaka Beogradu?

Ja mislim da je ovo direktna posledica situacije u kojoj imamo lažnu neutralnost Beograda prema Ruskoj Federaciji. A ne možeš da budeš neutralan između vatrogasca i vatre. Kakva neutralnost tu. Ali Beograd se pravi da je neutralan oko ruske invazije u Ukrajini. Ova neutralnost jeste lažna. Ali sa druge strane imate neutralnost i demokratskog zapada naspram ove lažne neutralnosti. Neutralnost Zapada naspram neutralnosti Srbije je prava neutralnost. Dok je neutralnost Srbije prema Ruskoj Federaciji lažna neutralnost. Mislim da od ove premise imamo ove posledice ponašanja Beograda. Mislim da će veoma uskoro i gospodin Eskobar shvatiti da time što daješ nešto Srbiji ona ne postaje bolja. Naprotiv. Ja mislim da je to vezano time što se Beograd nije distancirao od svoje zločinačke prošlosti i režima Miloševića. I s druge strane se nije distancirao od zločinačke prošlosti Kremlja i predsednika Putina. Mislim da ovo dvostruko ne distanciranje Beograda jeste problem zbog toga što Srbija nikada ne može da postane demokratska, da bude u miru sa svojim susedima i, s druge strane, što gad da mu daš, postaje lošija.

Šta ćete Vi dati na severu Kosova?

Mi imamo našu policiju na severu koja je sada više prisutna nego pre. Ali imamo i 11 barikada. Ove barikade su bila druga epizoda prve epizode koja jeste to da su Srbi sa severa dobili direktivu od Beograda da napuštaju sve kosovske institucije. Naime, poslanici Srpske liste su otišli sa našeg Parlamenta i četiri gradonačelnika severno od Ibra su dali ostavke. Naša policija je po tim zgradama sad, gde nema više srpskih policajaca. Ja ne želim da Srbe koji su bili u sistemu naših institucija zamenjujem Albancima. Ali takođe mislim da sve više Srbi, i koji nisu bili na poslu ranije, treba da apliciraju da se zapošljavaju u našem sistemu koji je sistem Republike Kosova, zajedničke države svih građana i svake zajednice, pa i srpske zajednice. To je bila prva epizoda, to što su napustili institucije. Meni je veoma jasno zbog čega su to uradili. Jer Beograd je odbacio predlog Nemačke i Francuske, predlog EU. Da bi oni ambalažirali odbacivanje tog predloga, oni su izašli iz institucija i, potom su to koristili kao izgovor. Govorili su da ćemo mi kazniti sve građane koji imaju tablice sa KM (Kosovska Mitrovica) iz vremena Slobodana Miloševića. I govorili su kao izgovor da ćemo mi održavati izbore u četiri opštine na severnom delu Kosova iako Srpska list neće učestvovati. Ali mi smo odlučili da odložimo izbore za april naredne godine. Jer kad bismo sada održali izbore, verovatno bi bilo nekih incidenata. Ali najveći bi problem bio da ljudi ne bi izašli na izbore, jer Srbi su se mnogo plašili ilegalnih struktura Beograda koje su postale zločinačke bande sa ovim barikadama sada. I , s druge strane, oni nemaju više izgovor o KM tablicama jer smo rekli da nećemo kazniti nikog, ali hajde dajemo šansu razgovorima, pregovorima za potpunu normalizaciju odnosa. I sada kada su ostali bez izgovora, postaju još agresivniji. Mislim da je njihova agresivnost zapravo njihova nemoć. Probali su sa par demonstracija, ali previše truda i previše para, previše transporta autobusima im treba da bi održali jedan skup. Istorijski gledano, mi Albanci imamo duboku tradiciju organizovanja demonstracija. Srbija tokom dvadesetog veka ima mnogo više tradicije za ratovanje nego za demonstracije.

Imaju i tradiciju za barikade?

Imaju i za barikade, ali imaju za barikade koje su sada u sendviču. S jedne strane barikade su te koje su izraz toga da nisu u mogućnosti da prave civilni pokret. S druge strane, one su takođe nemoć u smislu da ne znaju ništa drugo. Nisu kreativni. Ne znaju ništa drugo nego da ponavljaju greške iz devedesetih kada su napravili barikade po Bosni, po Hrvatskoj. Znači, na neki način, oni znaju samo da ponavljaju sebe. Ali ako ponavljaš sebe, onda pripremaš neuspeh. Mislim da će oni doživeti neuspeh. Ove barikade nisu barikade studentskih protesta 68. u Parizu. Ovo su barikade ljudi koji su po tamnim uniformama ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića. Vagner barikade. Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade. I ja mislim da je dosta toga povezano sa Srbima koji dolaze iz Srbije. I na slikama po društvenim mrežama se vidi kako se hvale i kako obožavaju i Kremlj i Vagnerovce.

Vučić nastoji da prikaže da su građani samoinicijativno postavili barikade i da iza toga ne stoji njegov režim.

Nije moguće. I političke direktive i finansije dolaze im iz Srbije. Znate, to je isto kao kada su govorili da Srbija nije ratovala u Sloveniji, nije ratovala u Hrvatskoj, nije ratovala u Bosni i Hercegovini. Samo na Kosovu nisu mogli da kažu da nisu ratovali. Naravno da je sve vreme to bila srpska vojska i ja sam ubeđen da ovakav narativ neće izdržati. Ali mi dajemo malo više vremena KFOR-u. To su tražili od nas. Mi imamo snagu. Imamo moć da uklonimo onih jedanaest barikada koje su postavljene pre dve sedmice. Ali KFOR insistira da im damo još malo vremena.

Pojedine diplomate su tražile da se barikade uklone do Božića. Evo, Božić je prošao.

Mi smo tražili i pre Božića od KFOR-a. I veoma nam je žao što KFOR odugovlači sa ovim. Ne znam zašto odugovlači i zašto to radi. Ne znam ni kakve su razgovore imali tamo. Ali znam da ovo ne može predugo da traje. Mi ćemo imati uskoro jedan sastanak sa KFOR.-om da bismo razjasnili sve. I ako KFOR nije u stanju da ukloni barikade ili, zbog meni nepoznatih razloga, to neće da učini, onda ćemo to morati uraditi mi. Jer barikade blokiraju ponajviše Srbe na severu. One su kršenje i tlačenje našeg ustavnog poretka i reda i zakona. Ali prvenstveno, to je protiv slobode kretanja. KFOR se ovih 23 godine hvalio da se zalaže za mir, za sigurnost, a prvobitno za slobodu kretanja. E, sad treba da se dokaže na delu. Mislim da je došlo vreme da se dokažu. Ako neće da se dokažu, onda ćemo, nažalost, mi morati da se pozabavimo tim barikadama. Ne bih želeo da dođemo do te tačke, ali moraćemo, a u međuvremenu, dajemo malo više prostora KFOR-u koji je tražio naše strpljenje za neke dodatne napore o kojima ja ne znam ništa.

Koliko vremena dajte KFOR-u?

Ovo ne može trajati nedjeljama. Ne samo da ne može trajati mesecima, nego ne može trajati i nedjeljama. Ovo može trajati danima. I sad već stižemo u novu godinu i mislim da te barikade ne valjaju. One su veoma štetne, pogrešne i istovremeno one vraćaju nam gorka iskustva i pamćenje od pre trideset godina.

Hoćete li postavljati rok?

Najpre nam treba jedan sastanak sa KFOR-om koji će se održati odmah nakon Božića i tada ćemo mi doneti odluku šta ćemo i kako ćemo.

Mogu li se barikade ukloniti bez incidenata?

Sa naše strane može. Ali druga strana nam je nepoznata. Ljudi su u uniformama. Ti ne znaš kako će reagovati svako od njih kad se približava naša policija. Jedno znam. Oni direktive dobijaju iz Beograda. I kako se ljudi menjaju tamo, očigledno je da ne dolazi ono autonomno i autentično od samih građana. To su paravojne formacije koje imaju svoju strukturu i naredbe. E, sad, znači da li će biti incidenata ili ne, zavisi od naredbi iz Beograda. To dolazi od srpske vlade i srpskog predsednika. To dolazi od ove četvorke – Vučić, Brnabić, Vulin i Dačić. Ova je četvorka iz Beograda koja je glavna i naredbodavna instanca za ono što se dešava po barikadama.

Sada imate pritiske i od međunarodnih zvaničnika sa Zapada oko zajednice srpskih opština. Šta ćete uraditi u vezi sa tim?

Kosovo je dvostruko uspešna priča. Kosovo je uspešna priča NATO intervencije koja je stopirala genocid srpskog režima. Kosovo je uspešna priča toga što privredni razvoj i kvalitativna demokratija idu zajedno. Prošle godine imali smo 10,7 posto ekonomski rast. Ove godine 4 posto. I to bez inflacije. I napravili smo mnogo socijalnih projekata za sve. I za Srbe, i za Albance, i za Bošnjake, Turke, Rome, Gorance …Mi nemamo samo jednu manjinu. Mi imamo većinsko albansko stanovništvo koje je 92 posto. Srbi u Srbiji nisu ni 80 posto. Albanci na Kosovu su 92 posto. Imamo Srba oko 5 posto. Ali imamo i ovih drugih manjina. Sada, nije moguće graditi demokratsko društvo ako je neko isključivo sve vreme privilegovan. Jer privilegija za nekoga znači diskriminaciju za nekog drugog. Pa u tom smislu, to što Beograd traži jeste protiv jednakosti, protiv ravnopravnosti. I oni bi želeli da imaju ovu zajednicu opšina kao oružje protiv nezavisnosi Kosova, a ne kao nešto što je dobrobit za Srbe na Kosovu. Ja sam nekoliko puta rekao i u Briselu da ja imam utisak da Srbija ne želi zajednicu opština. Jer kad bi ona stvarno žeela zajednicu opština, ona ne bi rekla svake sedmice – nikad nećemo priznati Kosovo. Tražeći zajednicu opština bez priznavanja Republike Kosovo to je kao da tražiš nešto sadržinski, ali bez forme. Nije moguće. Ne možeš da imaš pitu bez tepsije. Beograd je u stalnom pokušaju da izumi vremeplov. Ne postoji vremeplov. Taj voz je otišao. Ne možemo se vratiti ni u ’99. ni u 2007. Ovo insistiranje na političkim dešavanjima putem vremeplova, oni drže kao taoca Srbiju, ali i našu celu regiju.

Zbog čega ste Vi protiv Otvorenog Balkana, a albanski premijer – za?

Mislim da je evropski Balkan dosta otvoren, dok Otvoreni Balkan je nedovoljno evropski. Mislim da nama treba demokratski i evropski Balkan. Dok Open Balkan želi da Balkan bude otvoren prema Ruskoj Federaciji. Baš kao što je i Srbija otvorena prema Ruskoj Federaciji. Taj projekat je počeo u Novom Sadu u oktobru 2019. godine. To je mesec kada je naš pokret postigao najveći uspeh u našoj kratkom istorijskom delovanju. Kada smo mi pobedili, to je prva pobeda naša. A prva pobeda je veoma važna. Beograd je šiznuo. I tada je počela panika u Beogradu i Vučić je odmah pozvao Ramu (Edi Rama, premijer Albanije) i Zaeva (bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev) i kaže im dođite u Novi Sad. A to je takođe mesec kada je bilo jasno da neće početi pregovori za članstvo u EU Albanije i Severne Makedonije. Znači, imate ta dva događaja. I tada Vučić kaže – ovi iz EU nas neće, hajde da mi uradimo nešto zajedno. A to je momenat i kada mi pobeđujemo. Posle toga su napravili 4-5 sporazuma. Niko ne zna kakvi su to sporazumi. Mislim da većina njih nije toliko ozbiljna. Open Balkan nije inicijativa da se vrednuje realno. Dobio je dosta medijske pažnje. Ali ja ni po ličnom ukusu nisam takav političar koji veruje u samodovoljnost Balkana. Ja želim evropski Balkan. Ali i kao političko orijentiranje, ja ne verujem da Balkan može nešto bez EU. Zato se protivim tom projektu.

Zašto stavljate Open Balkan u kontekst Ruske Federacije, a istovremeno kažete da američke diplomate (Eskobar) podržavaju te projekte?

Ja mislim da postoji nekoliko američkih diplomata koji da daju šansu da ovi na Balkanu sarađuju. Ja mislim da sarađivanje kao takvo nije dobro. Ponekad može da bude kontraproduktivna. Zato mi moramo pažljivo da gledamo na to. Ne samo da sarađujemo, nego kakva saradnja i koja dobrobit. Srbija i Rusija su tesno povezane države. Ova vlast u Beogradu zapravo priprema srpski narod da postanu ruska gubernija. Jer očigledno je da oni ne žele da postanu članica EU. Jer kada ulaziš u EU, moraš da se otarasiš Rusije. Treba da se sučeljavaš, da se obračunavaš sa svojom prošlošću. Treba vladavina prava, treba sloboda medija. A Srbija ne želi nijedno od ovoga. Ali kao gubernija Rusije, oni ne bi menjali ništa od ovog što imaju. Centar za ovu regiju Sputnjika je u Beogradu. U Nišu imaju takozvani Ruski humanitarni centar. Oni bi žeeli ironično da kažu – ako je NATO intervencija na Kosovu bila humanitarna, takav jeste i ovaj ruski centar tamo. I kada je Ruska Federacija izbačena iz Veća Evrope, gde mi sad težimo učlanjenju, nijedan od sedam srpskih poslanika u Veću Evrope nije otišao da glasa za njih. I kulturne i istorijske veze su veoma široke i ja mislim da Beogradu danas nemaju dovoljno snage da grade autentičnu politiku. To što bi oni hteli da dobiju oružje iz Rusije, investicije iz Kine, novac iz EU i američku toleranciju, to je samozavaravanje koje oni rade sebi. Nikome drugo. To neće dugo trajati. To je kao da se želiš rešiti žeđi morskom vodom. Možda može trajati malo, ali završetak je tragičan. Ja ne volim da se to dešava srpskom narodu, ali sa ovom vlašću koja se uspostavila tamo ja ne vidim dobru budućnost za taj narod koji je naš sused. U srpskoj najnovijoj istoriji ne možeš da razumeš politiku bez tri ubistva. Ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo Zorana Đinđića i ubistvo Olivera Ivanovića. U ovom smislu, ubistvo Olivera Ivanovića je mnogo sličnije sa ubistvom Ivana Stambolića. Jer prije više od trideset godina Milošević je pobedio i potom ubio svog rivala. Znači, nakon pobede. Baš isto se desilo i u Severnoj Mitrovici. Najpre stranka koja je dobila izbore i koja je bila pod kontrolom Beograda je pobedila Olivera Ivanovića. Potom ga neko iz te struje ubije.