Kurti: Ne izbegavamo razgovore sa Srbijom - ali prioritet su vladavina prava i zapošljavanje

Aljbin Kurti
Izvor: Reporteri

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti kaže da nije potcenio razgovore sa Srbijom, ali da to ne može biti prioritet u radu buduće kosovske vlade, prenosi Reporteri.

Kurti je u intervju za Glas Amerike rekao da će prioritetni ciljevi vlade koju će on voditi biti usvajanje Nacrta zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine i borba sa mafijom.

Vaša pobeda na izborima u nedelju olakšava formiranje vlade, koji su prvi poslovi koji zaista čekaju vašu vladu?

Prvo ćemo morati da stvorimo mali vladin kabinet, da nastavimo sa dobrim radom započetim u proleće 2020. godine i mnogim drugima koji su još bolji. Trebalo bi početi sa nacrtom zakona za našu dijasporu koji bi trebalo da ima pravo glasa u ambasadama i konzulatima, trebalo bi takođe početi sa nacrtom zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine i antimafiji, trebalo bi da vratimo carinske terminale koji su dati privatnim kompanijama u državi, a tu je i niz vladinih odluka koje su se pokazale neustavnim i nelegitimnim, koje moramo poništiti. Ali generalno, prioriteti su nam uspostavljanje vladavine prava i zapošljavanje, a nikako ne smemo zaboraviti borbu protiv pandemije koronavirusa koja nije nestala.

Kako ćete se nositi sa pandemijom? Čak i kad vas je vlada zbacila na proleće kada je bila usred pandemije, ova pandemija je još uvek ovde, pa kako ćete se nositi s njom?

Mi smo vlada koja je uzorno upravljala pandemijom u proleće prošle godine i za to smo pohvaljeni ne samo u Evropi. Krajem maja 2020. godine na Kosovu nije bilo novih slučajeva zaraze, pa smo zatvaranjem koje smo napravili i mudrim postepenim otvaranjem uspeli da smanjimo broj novih infekcija na nulu 24. maja. U poslednje dve nedelje kada sam bio na dužnosti, a koju sam završio 3. juna, bilo je 139 novih slučajeva i samo jedan mrtav. Nakon toga, kada sam napustio kancelariju, bilo je 30 mrtvih. Danas smo na oko 1.550, dakle preko 1.500 više nego tada. Imali smo crni datum negde u avgustu prošle godine, ako se dobro sećam, bio je to 7. avgust, sa 215 zaraženih dnevno i 16 mrtvih. Naučićemo lekcije iz našeg primernog upravljanja pandemijom i potonjem lošem upravljanju, ali naš cilj biće dodeljivanje sredstava i programiranje prioriteta za socijalne slojeve da ove godine vakcinišemo oko 60 procenata stanovništva.

Kako planirate da to postignete, gde ćete dobiti vakcine s obzirom na to da u svetu sada postoji diplomatija vakcina koja je prilično teška?

To u potpunosti vidimo samo u saradnji sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Sedećemo sa Briselom i razgovarati o tome kako Kosovo, koje ima jaku vezu sa Briselom, bez kojeg je daleko od integracije i članstva tamo, da učini najbolji način da se vakcinacija poveća i brže sprovodi.

Iz Beograda je stigla ponuda da se Kosovu pomogne u vakcinama, jer je Srbija u ovom procesu dobro napredovala u regionu. Da li ste spremni za ovo i da li bi ste prihvatili takvu pomoć?

Ovde postoje dva problema: pre svega, odnos Srbije sa Kosovom je u najboljem slučaju izveštaj o diplomatskoj agresiji, u najgorem slučaju je i više od toga, postoje razni kriminalni napadi koje su na Kosovu izvršavale njene strukture. S druge strane je aspekt globalnih saveza gde se uopšte ne slažemo sa Srbijom, ona sve više jača veze sa Ruskom Federacijom i Kinom, koje u budućnosti ne doživljavamo kao svoje partnere ili saveznike. Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, NATO, ovo je naša orijentacija svaki put za sve.

U proleće kada ste bili premijer, uzeli ste oko hiljadu testova iz Srbije, u čemu je razlika? Ako ste ih dobili, zašto ne i vakcine?

Tada je bilo hiljadu testova u neviđenoj humanitarnoj situaciji, ugrožavanja opšteg zdravlja stanovništva i učinili smo to tako da smo ih s jedne strane uzeli za državu, gde se neće deliti samo ljudima prema etničkoj pripadnosti na Kosovu. S druge strane je bio dijalog sa ministrom zdravlja iz Srbije i mog ministra (Arbena) Vitije, gde je rezultat bio fantastičan - pola miliona evra pomoći za Preševo, Medveđu i Bujanovac. Bila je to zamka u koju nismo upali. Ako ne bismo uzeli tih hiljadu testova, tada bi se među Srbima na Kosovu širila humanitarna kriza, koja sigurno nije postojala i mi smo postupali pametno.

Upravo ste spomenuli saveze i integraciju ka Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan od izazova koji vas očekuje u odnosu na međunarodnu zajednicu je pregovaranje sa Srbijom. Izjavili ste da vam to nije prioritet, ali glavni saveznici, Sjedinjene Američke Države, pozvali su da to postane prioritet. Kako ćete se ponašati?

Ne želimo da izbegavamo dijalog i potcenjujemo njegov značaj, ali smatramo da su nas građani Republike Kosovo izabrali da donesemo pravdu i zaposlenje i naravno da je hitno da se pozabavimo pandemijom koronavirusa. Na osnovu svih ispitivanja javnog mnjenja na Kosovu, kada pitam građane kakav značaj pridajete dijalogu sa Srbijom, on je obično na šestom ili sedmom mestu, moći ću da kažem recimo da napravim ustupak i dovedem ga na četvrto mesto nakon pravde, zaposlenja i pandemije, ali ga ne može dovesti u prva dva prioriteta. Dakle, ne želim to da potcenjujem, ali ne mogu da kažem da će biti u prva dva prioriteta, jer izlazimo iz džinovske pobede Pokreta Samoopredeljenja, u kojoj su građani glasali za ono što im je najpotrebnije. S obzirom na to da su izbori održani 14. februara, uoči 13. godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, uvereni smo da su to dani kada bi trebalo da razgovaramo mnogo više o nezavisnosti nego o Srbiji.

Ali, nezavisnost se i dalje protivi Srbiji i njenim saveznicima, dok je i dalje snažno podržavaju kosovski saveznici kao što su Sjedinjene Države. Sjedinjene Države i predsednik Bajden pozvali su na nastavak razgovora sa Srbijom čiji će se zaključak fokusirati na uzajamno priznavanje. Da li ovo utiče?

Bilo je to vrlo dobro pismo upućeno predsedniku Srbije. Imamo puno poverenja u novu administraciju Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Džo Bajden dobro poznaje istoriju Balkana, ima veliko političko i diplomatsko iskustvo, takođe ima jake veze sa Kosovom sa porodicom i želim da blisko sarađujem sa predsednikom Bajdenom. Optimističan sam da će predstojeći dijalog sa Srbijom biti transformativne prirode, a ne transakcioni kao što je dokazano u prošlosti. Takođe, mislim da će biti vreme za dijalog. To ćemo učiniti u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali samo moram da naglasim da je država Kosovo prilično slaba, moramo da ojačamo državu i dijalog tada ide mnogo bolje. Ne kažem da to ne uzimamo u obzir, ali moramo naglasiti pravdu i zapošljavanje, jer je nezavisna država Kosovo kada je proglašena takvom, pre 13 godina, bila očigledna da je Srbija neće priznati i da će joj se usprotiviti od strane Srbije, pa nismo proglasili nezavisnost verujući da će nas Srbija priznati. Stoga je ovo tekuća politička bitka u kojoj su Sjedinjene Američke Države naš glavni saveznik.

Da li se bojite da bi, kako kritičari kažu, vaša pobeda i vaši stavovi mogli da zakomplikuju ne samo namere Zapada da reši pitanje između Kosova i Srbije, već i kosovske odnose sa saveznicima?

Apsolutno ne. Ne možete pronaći prozapadniji, demokratskiji, dublje raspoložen politički entitet uvek u okvirima zapadnog evroatlantskog i evropskog opredeljenja.

Kako vidite epilog razgovora sa Srbijom, kad god se to dogodi? Da li se bojite oživljavanja starih ideja kojima ste se oštro protivili?

Stare ideje su stare ideje, vremenom se starost povećava, tako da stare ideje postaju još starije i ne verujem da se mogu pretvoriti u nove projekte. Stari projekti su propali i ne treba da ih obnavljamo.

 

Da li je vaša ideja o ujedinjenju sa Albanijom, koju su koristili vaši rivali tokom predizborne kampanje, stari projekat?

Prvo, to uopšte nije moj projekat, odnosno projekat je onih koji su nas učinili onakvima kakvi jesmo, tako da Albanci kao nacija na Balkanu i gde god da se nalazimo u svetu postoji prirodna istorijska namera Albanaca da se ujedine jer su nasilno i spolja odvojeni. Naravno, ovo je stari problem, ali koji ima posledice i danas. Prioritet će nam biti pravda i zapošljavanje, dok u budućnosti ne zatvaram vrata ni istorijskoj nameri nacije s jedne strane ni volji naroda, ali uvek u mirnih i demokratskim okvirima.

Ponovili ste da su vam pravda i zapošljavanje prioriteti, ali da biste to sve uradili, naravno, morate imati moć. Čini se da vam formiranje vlade ne predstavlja problem, međutim, vaša pobeda ne osigurava dovoljno glasova za izbor novog predsednika, sve dok neuspeh u njegovom izboru rizikuje nove izbore. Da li ste razmišljali o tome kako ćete se snaći u ovoj situaciji?

Optimističniji sam nego pre izbora 14. februara da ćemo moći da izaberemo novog predsednika, jer postoji odraz svih političkih partija na izborni rezultat. Ovo razmišljanje će omogućiti njihovu reformu, ali trenutno verujem da će doneti racionalnu atmosferu u parlamentu Republike Kosovo, gde oni neće napustiti salu kada bude izabran novi predsednik, jer nam je potrebna konsolidacija institucija i u obe oblasti za koje bi predsednik trebalo da bude kompetentan i sa integritetom, u spoljnoj politici i pravdi, pokazalo se da su moj kolega i aktuelni predsednik svaki put na visokom nivou. Ako se tome doda činjenica da, ako ne izaberemo novog predsednika, moramo da idemo na nove izbore, verujem da će to doprineti da, osim što je logično da se bira predsednik, to je i u interesu onih koji mogu da glasaju protiv .

Zašto? Da li je opozicija uvek zainteresovana za rušenje vlade?

U situaciji kada su izbori referendumi na kojima pobeđuje politički subjekt sa tako velikom podrškom koja raste, ne verujem da im je u interesu da se ponove izbori.

Da li se bojite da bi moglo biti pokušaja da se vaš izbor za premijera dovede u pitanje iz istih razloga iz kojih je blokirana vaša kandidatura u parlamentu?

Za tako nešto ne postoji pravni pravni osnov. Poštovao sam odluke, ali imamo mnogo funkcija u državi Kosovo koje skupština bira, a da nisu poslanici i ne pozivajući se na sporna pitanja koja su obrađena u presudi Ustavnog suda iz decembra prošle godine.

Aca
25. Februar 2021.
Pa ima lopata za sve polako 😂😂😂
Miodrag iz Peći
05. Mart 2021.
Ovaj interju kao da je pisan jedna verzija za KiM odnodno Kosovo * a jedna verzija za albanske gladače gde Samopredeljenje takođe učestvuje. U "Kosovskoj verziji" uopšte ne spominje Srpsku Listu kao da uopšte nije bitna a u "Albanskoj verziji" decidno kaže: "Dokle god Srpska Lista" ima deset mandata ne možemo menjati ustav Kosova i ujediniti se sa Albanijom. "... Nije samo to, Srpska Lista kao i uostalom NATO neće priststi na Kosovsku Vojsku. Drugo. Srpska Lista može da podrži promene ustsva Kodova koje su u njenom interesu a to je ZSO sa izvršnim ovlašćenjima ili npr. Autonomiju SPC koju već po ustavu ima već i eksterotijalnost po uzoru na Vatikan ili Atosku Svetu Goru. Dakle. Kurti je svestan snage srpskog jedinstva oličenog u Srpskoj Listi koja je još ojačana sa Bošnjscima i Gorancima.