Lene: Kosovo je prihvatilo ZSO, mora da je formira

Bivši izaslanik Evropske unije u razgovorima o statusu Kosova Štefan Lene, u intervjuu za Radio slobodna Evropa na albanskom, rekao je da ne veruje da će evropski predlog za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije okončati postojeće sporove, jer strane na njega gledaju kao na nešto što je nametnutno spolja, dodajući da Zajednici opština sa srpskom većinom, "ne bi donela čuda" u odnosima Kosova i Srbije, već bi deblokirala njihov proces evrointegracija

Nekada na mestu specijalnog izaslanika EU za pitanje statusa Kosova – kako biste opisali Kosovo danas, 15 godina nakon proglašenja nezavisnosti?

Mislim da je Kosovo mnogo napredovalo u mnogim aspektima, ali ima i mnogo mana. To nije regulisano mesto. A neke od stvari koje želi da uradi i dalje su blokirane nerešenim statusnim pitanjem.

O čemu tačno govorite?

Tačnije za evropsku perspektivu. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU prošlog decembra. Postoji Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju [sa EU], koji je bio dobar početak. Doći će do liberalizacije viznog režima, što je veliki korak napred, iako odavno zakasneo. Ali napredak ka članstvu u EU, ka pregovorima o proširenju i dalje je izuzetno težak, jer pet zemalja EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. A da bi Kosovo napredovalo u ovom procesu, potreban je dogovor svih 27 zemalja članica.

„Plan EU nije potpuno nova ideja“

Tenzije između Kosova i Srbije su takođe velike, uprkos naporima Evropske unije da normalizuje odnose od 2011. Sada se ponovo pokušava postignuti dogovor – kroz takozvani evropski plan. Kako vam se sviđa ovaj plan?

Kao što znate, malo sledi model dve Nemačke s početka 70-ih. To je ideja koja nije sasvim nova. Mislim da je [Volfgang] Išinger [bivši izaslanik EU za status Kosova] govorio o tome 2007. Ali čini se da su sadašnji napori dobili više pažnje, kako na Kosovu tako i u Srbiji. Predsednik [Srbije Aleksandar] Vučić se otvoreno izrazio u tom pravcu. Premijer [Kosova Aljbin] Kurti je takođe prihvatio to kao osnovu za pregovore. Ali mislim da mnoga pitanja ostaju otvorena. Aleksandar Vučić smatra da pre nego što se upusti u ovaj proces treba formirati Zajednicu srpskih opština, dok Aljbin Kurti drugačije vidi prioritete. Mislim da ima još mnogo stvari koje treba da se reše. Ali ono što je pozitivno je to što izgleda da su obe strane spremne da se na ozbiljan način angažuju u ovom procesu.

Mislite li da bi ovaj plan okončao sporove između Kosova i Srbije?

Nisam siguran. Ono što me brine je da obe strane to predstavljaju kao nešto što je nametnuto spolja, od EU, od SAD. Oni to ne predstavljaju kao nešto što je, u suštini, dobro rešenje problema. Po njima, to je nešto što ne volimo, ne volimo, mrzimo, ali moramo to da prihvatimo, jer nemamo izbora. U suprotnom, blokiran je put ka EU, Amerikanci neće biti zadovoljni i tako dalje. Ovo me ne ispunjava velikim optimizmom. Jer ako radite nešto što vam neko drugi nameće, onda je malo verovatno da ćete biti veoma konstruktivni u procesu implementacije. Mnogo je pitanja koje treba rešiti i to umanjuje moj optimizam.

Da li biste bili optimističniji kada bi ovaj plan uključivao međusobno priznanje Kosova i Srbije?

Da, mislim da ide u tom pravcu. Prema dokumentima koji su procurili, obe zemlje će sprovoditi principe Povelje UN, u pogledu teritorijalnog integriteta, nezavisnosti, neupotrebe sile jedna protiv druge, neblokiranja članstva u međunarodnim institucijama... To bi nesumnjivo bilo odlično napredak, ali ne uključuje potpuno priznanje Kosova od strane Srbije. To znači da druge zemlje, koje do sada nisu priznale Kosovo, mogu oklevati da krenu u ovom pravcu. Mislim da, u suštini, postoje tri razloga za nepriznavanje Kosova. Prvi uključuje zemlje koje su, generalno, skeptične prema zapadnim inicijativama. Pomenuo bih Kinu, Indiju, Južnu Afriku... Zatim su tu zemlje koje imaju posebno prijateljstvo sa Srbijom. Ovo je, očigledno, Rusija. U izvesnoj meri, možda čak i Grčka. A ima zemalja koje imaju svoje probleme sa manjinama, nerešena statusna pitanja, imaju unutrašnje političke razloge. Ovde govorim o Španiji, Kipru, Rumuniji, Slovačkoj... Dakle, postoji mešavina motiva. I sumnjam da će, ako Srbija jasno ne prizna nezavisnost Kosova, to učiniti i ove zemlje koje imaju velike unutrašnje probleme, kao što su Španija, Kipar. Zatim, tu je članstvo u UN. U principu, ako Srbija više ne bi blokirala Kosovo da uđe u UN, ovo bi bio veliki korak napred za Kosovo. Ali ne mislim da Rusija, u ovom trenutku, kada je u ratu sa zapadnim svetom, neće blokirati Kosovo u Savetu bezbednosti. Dakle, čak i kada bi Srbija bila voljna da prihvati članstvo Kosova u UN, to se ne bi desilo, jer Rusija to ne bi dozvolila.

"ZSO – ograničena autonomija"

Kosovo je takođe pod pritiskom da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Mnogi na Kosovu, uključujući premijera Aljbina Kurtija, izražavaju zabrinutost da će stvoriti mini državu ili drugu Republiku Srpsku. Da li bi ZSO predstavljalo opasnost za suverenitet Kosova?

U potpunosti zavisi od toga kako se sprovodi. Mislim da su osnovne ideje sporazuma iz 2013. [za osnivanje ZSO] u potpunosti u skladu sa kapacitetima Kosova da funkcioniše kao unitarna država. To bi bila neka vrsta ograničene autonomije i mogla bi biti sa ograničenim ovlašćenjima. ZSO je nešto što je Kosovo prihvatilo, a zatim blokiralo iz raznih unutrašnjih razloga. To je nešto što Kosovo mora da primeni i u potpunosti zavisi od toga kako je to regulisano. Poslednjih godina nisam to dovoljno pažljivo pratio da bih vam rekao šta tačno treba da se uradi. Ali to je nešto što Kosovo treba da donese na sto. Bez kretanja u ovom pravcu ceo proces će biti blokiran.

Glavni problem na Kosovu su njegova izvršna ovlašćenja. Kako bi po vašem mišljenju trebala da izgleda ZSO?

Ne želim da ulazim u detalje i spekulacije. Mislim da bi trebalo da bude ograničena autonomija. Naravno da mora biti smisleno. Opštine sa srpskom većinom treba da budu u mogućnosti da same organizuju delove svog svakodnevnog života. Ali to ne bi trebalo da bude Republika Srpska, ne bi trebalo da ima mogućnost da blokira funkcionisanje države Kosovo. Mislim da ima raznih primera gde takve strukture funkcionišu, ali zavisi od toga kako se primenjuju. Ne želim da ulazim u detalje jer to nisam pomno pratio godinama.

Premijer Kurti ZSO naziva "Ahtisari plus" i kaže da Kosovo već nudi srpskoj manjini dovoljno prava i beneficija. Da li im to nudi?

Kosovo je 2013. pristalo da uradi više od Ahtisarijevog paketa. Kurtijevi prethodnici su se obavezali da će delovati u tom pravcu. Evropska unija i međunarodna zajednica to očekuju od Kosova. Međunarodna zajednica je uverena da se to može učiniti na način koji ne ugrožava postojanje ili funkcionisanje države Kosovo. Pitanje je kako će se to sprovesti.

Kakve su šanse da Zajednica reši sukob Kosova i Srbije?

Ne u potpunosti. Na obe strane postoji ogroman istorijski teret. I, malo je verovatno da će Kosovo i Srbija biti najbolji prijatelji u narednih 10-15 godina. Ali, to je proces ka normalizaciji. To će deblokirati put članstva u EU i za Kosovo i za Srbiju. To će u velikoj meri olakšati ekonomsku saradnju dve strane. Mislim, generalno gledano, to je veoma pozitivna stvar, ali ne očekujem čuda. Ne vidim mnogo dogovora. Mislim da je problem duboko u nacionalnoj psihi na obe strane. Malo je verovatno da će se to vrlo brzo prevazići.

"Priznanja ništa ne menjaju"

Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Međutim, poslednjih godina tempo priznavanja je usporen. Šta mislite zašto se ovo dogodilo?

Mislim da je Srbija napravila veoma aktivnu kampanju za otpriznavanje Kosova i da je imala ograničen uspeh. Srbija smatra da oko 84 zemlje priznaju Kosovo, dok u MIP Kosova kažu da ih ima 117 zemalja. Mnoge zemlje su se ponašale na veoma dvosmislen način. Slali su neke pozitivne signale, pa ih povlačili, pa potvrđivali... Mislim da za državu na globalnom jugu to nije toliko važno pitanje. Kada se sretnu sa srpskim ministrom, kažu nešto drugo, a kada razgovaraju sa američkim ambasadorom, kažu nešto drugo. Ne mislim da je velika razlika da li ima 100 ili 110 zemalja [koje priznaju Kosovo]. Razliku prave nepriznavanje država EU, jer one blokiraju napredak.

Da li kampanja za otpriznavanje Srbije predstavlja opasnost za Kosovo?

Mislim da je to dosadno za Kosovo. Ništa se ne menja. Važne države, većina zapadnih država koje su priznale Kosovo, neće biti neposlušne srpskim zvaničnicima. Ako Togo prizna Kosovo, to nije mnogo važno. Dakle, ne mislim da [srpska kampanja] predstavlja pretnju za Kosovo, ali verujem da je veoma dosadna. Mislim da je važno da Srbija to zaustavi. Mislim da će plan o kome se sada raspravlja to zaustaviti. Mislim da će se dve strane obavezati da neće raditi ništa slično u budućnosti.