Maljići: Koalicija između PS i DSK nema alternativu, stranke da prave kompromise

Maljici
Izvor: GazzetaExpress

Publicista i politikolog Škeljzen Maljići, izjavio je u intervjuu za dnevnik Zeri da koalicija između DSK i Samoopredeljenja nema alternativu, i da bi dve strane trebalo da budu spremne na kompromise.

Maljići je ocenio da su PS i DSK dobro sarađivali kada su bili u opoziciji, da su bili relativno blizu formiranja predizborne koalicije, pa su nakon izbora počeli redovne konsultacije o formiranju vlade.

Prošlo je skoro mesec dana od vanrednih izbora na Kosovu, do potvrđivanja konačnog rezultata. Po Vašem mišljenju, zašto se takva kašnjenja dešavaju i koliko ta odlaganja uopšte oštećuju proces?

Pravilo je da sam proces glasanja teče nesmetano, ali sa konačnom potvrdom rezultata se jako kasni. Ranije je uočeno da brojanje glasova za kandidate traje dugo i postoje nepravilnosti, jer to CIK ostavlja poverenicima političkih subjekata u komisijama i tada nastaju problemi poput: neki kandidati imaju više glasova nego stranka. Reč je o nelojalnoj konkurenciji unutar političkih subjekata. Ovakav način brojanja mora se promeniti. Glasovi za poslanike moraju se brojati pred punim komisijama ili neutralnim brojačima. Ovog puta bilo je i drugih problema sa zakasnelim glasovima iz dijaspore, glasovima iz Srbije, koji su dopremljeni uz kršenje procedura i tako dalje.

Na izborima 6. oktobra na osnovu dosadašnjih rezultata videli smo da je pobednička stranka Pokret Samoopredeljenja, a druga DSK. Koliko smatrate mogućom saradnju između ove dve strane?

Ovi entiteti su dobro sarađivali kada su bili u opoziciji, takođe su bili relativno blizu formiranja predizborne koalicije, a nakon izbora počeli su redovne konsultacije o formiranju vlade. Štaviše, očekivanja su da će koalicija PS - DSK biti postignuta iz drugog razloga, jer praktično nema druge održive alternative. Teoretski je moguće da Demokratska partija Kosova (DPK) bude deo koalicije ili sa PS ili sa DSK, ali poznato je da prve dve stranke imaju odbojan stav prema DPK. Izazov je za PS da raste i transformiše se u progresivnu društvenu silu, kako tvrdi, i DSK želi da se još jednom afirmiše kao institucionalistička stranka, izvršavajući mnoge zadatke koji su zanemareni ili poluostvareni.

S obzirom na ideološko-istorijske razlike koje dele ove dve partije, koliko verujete da bi vlada ovih stranaka koje su bile u opoziciji u prethodnom mandatu bila uspešna?

Ova dva entiteta osvojila su čist mandat sa 2/3 glasova Albanaca i preko polovine ukupnog broja glasova za upravljanje državom. U slučajevima kada postoje velike razlike, oni mogu imati sporove oko principa koji ih mogu blokirati, ali mogu se napraviti kompromisi. Na primer, sigurno će biti neslaganja oko modela privatizacije ili javnih i privatnih projekata, ali koalicija može biti koristan faktor u jasnijem definisanju obrazaca saradnje, pri čemu se ni javnom ni privatnom interesu ne bi trebalo naštetiti.

Koliko verujete da je ideja o razmeni teritorija isključena i koji su mogući scenariji za Kosovo u pogledu konačnog sporazuma sa Srbijom?

O scenarijima je teško govorati, ne preostaje više mogućnosti za zadovoljenje obe strane. Pošto je poznato da je EU ostala relativno podeljena, a u proširenju na Zapadni Balkan ona više ne nudi ništa održivo, nije poznato kako ubediti Srbiju da prizna nezavisnost Kosova bez nečega za uzvrat.

Sada kada su Francuska i druge zemlje EU zatvorile vrata za početak pregovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, negativan signal upućen je drugim balkanskim zemljama, uključujući i Srbiju, koja je, iako vodi pregovore ne zna ni datum članstva. U tom kontekstu, uslovljavanje članstvom za priznanje Kosova više ne funkcioniše.

Ni Kosovo se ne uklapa u takav scenario i to bi moglo dovesti korekcije granica u pregovore kao pragmatičnu opciju, što se uklapa u ono što i danas neki diplomatski krugovi poručuju da dijalog između Kosova i Srbije nema crvene linije i da je svaki dogovor koji bi postigle dve strane za njih bio prihvatljiv.

Trgovina između supersila je takođe moguća, postoji mogućnost da se predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Rusije Vladimir Putin dogovore oko Kosova i oko Krima. Oživljavaju se mehanizmi direktnih sporazuma između velikih sila, kao u slučaju Sirije.