Mandl: Mnogi pomno prate ponašanje Srbije i neprihvatljiv odnos prema Kosovu

Pošto su srpski lideri napravili grešku da se ne pridruže "beskrvnoj“ odbrani od krvavog ratnog napada, odnosno sankcijama protiv Rusije i u tom pogledu izabrali pogrešnu stranu po mnogo širem pitanju, celi svet je osetio da postoji problem u Srbiji, koji traje već mnogo duže, rekao je poslanik Evropskog parlamenta Lukas Mandl za Danas.

"Zbog toga sada mnogi pomno prate ponašanje države Srbije, a to indirektno privlači pažnju i na neprihvatljivi odnos (Srbije) prema Kosovu, koji traje već mnogo godina“, objašnjava u intervjuu za Danas Mandl.

Mandl je poslanik koji je podneo amandman na izveštaj Vladimira Bilčika, o Srbiji, a koji poziva da sporazum Beograda i Prištine, u okviru briselskog dijaloga, treba da bude zasnovan na „međusobnom priznanju Srbije i Kosova“, što je izazvalo dosta negativnih reakcija domaćih vlasti. Takođe, Mandl je poslanik iz grupacije stranaka Evropske narodne partije (EPP), dolazi iz Austrije, i član je delegacije EP za odnose sa Kosovom.

Evropski parlament je nedavno usvojio rezoluciju o Srbiji koja sadrži amandman koji ste Vi podneli a tiče se odnosa Srbije sa Kosovom. Izraz „međusobno priznanje Srbije i Kosova“ izazvao je mnogo negativnih reakcija u Srbiji, zašto ste insistirali na tome?

Neki delovi srpske javnosti su ti koji insistiraju na stavu koji je veoma iracionalan, a nakon onoga što se desilo tokom ratova, neki ljudi to smatraju i pretećim. Kosovo je država. Republika Kosovo je najmlađa država u Evropi koja služi svom narodu i traži svoj put u međunarodnu zajednicu sa impresivnim stavom, dok je prečesto tretirana nepravedno. Srbija će morati da stane na stranu slobodnog sveta, jer i građani Srbije zaslužuju slobodu, demokratiju i vladavinu prava. Slobodni svet je na udaru. Evropski parlament je još 1. marta izglasao ogromnom većinom rezoluciju koja iznosi „duboku zabrinutost” za ponašanje Srbije u vezi sa agresorskim ratom koji je pokrenuo režim u Kremlju. U poređenju sa drugim pogrešnim izborima nekih srpskih donosioca odluka, priznavanje Republike Kosovo biće manje pitanje za Srbiju, ali veliko pitanje za najmlađu evropsku državu, koja pokazuje mnogo više posvećenosti evropskim vrednostima. Ali mala grupa država u Evropi i celom svetu vezuje svoju odluku o priznanju nezavisnosti sa odlukom Srbije. Sa njihove strane, i od strane njihove susedne države Srbije, međusobno priznanje će biti važno za građane Kosova, bez obzira da li oni vode poreklo od ove ili one nacionalnosti. Pred građanima Srbije je svetla budućnost, ako krenu putem na kome je „uzajamno priznanje“ obavezan korak.

U kojoj meri ovo jasno insistiranje na priznanju nezvisnosti Kosova u ovom trenutku ima veze sa činjenicom da Srbija ne deli stav EU o sankcijama Rusiji? Mogu li ova dva pitanja biti rešena odvojeno?

Ne postoji povezanost između ta dva pitanja. Glavni akteri na globalnom nivou, kako u EU tako i u SAD i u drugim delovima slobodnog sveta, već godinama zahtevaju priznanje, uključujući i samog predsednika Sjedinjenih Država. Radi se samo o tome da je u prošlosti problem statusa Kosova bio potcenjen jer se radi o maloj zemlji.

Kako vidite sadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine – da li smo blizu šanse da postignemo bilo kakav sporazum, a na kraju i „zajedničko priznanje“, koje se zahteva u rezoluciji EP?

Ja to zovem dijalogom Kosova i Srbije. Jer gradovi ne razgovaraju jedni sa drugima, već države. Biće postignuto obostrano priznanje. Kada dijalog Kosovo-Srbija doprinese ovom cilju, njegov smisao će biti ostvaren.

Koje su vaše glavne primedbe na trenutni stav srpskih vlasti prema Kosovu?

Sve je veoma problematično kada svoju aktivnost zasnivate na pretvaranju da susedna država uopšte nije država, već da čak pripada vašem tlu. Ovde bismo mogli govoriti o mnogim različitim temama, od registarskih tablica za vozila do tržišta rada. Ali želim da ukažem i na pozitivnu stvar: Srbija bi mogla da postigne toliko mnogo za sebe i ceo Zapadni Balkan, ako bi njeno rukovodstvo delovalo racionalno i okrenuto ka budućnosti. Srbija je najveća država od šest u regionu, ima najjaču i najveću privredu. Srbija bi u izvesnom pogledu mogla da bude kao Nemačka Zapadnog Balkana – istinski ekonomski motor koji doprinosi prosperitetu i stabilnosti za sve. Zato hajde da se fokusiramo na svetlu budućnost sa velikim mogućnostima za buduće generacije u Srbiji i na celom Zapadnom Balkanu koja nastupa onda kada prevaziđemo sadašnju zbrku. Ta zbrka uključuje mnogo više od očiglednog pitanja blagovremenog priznavanja Republike Kosovo, tu se radi i o pitanjima od organizovanog kriminala do demokratskih standarda, od zavisnosti od Kine ili čak Rusije, do demografije ili kolektivnog pamćenja istorije.