Nastić: Srbija ne sme da bude igračka zapadnih država i interesa, potreban veći pritisak na Prištinu

Poslanica nemačkog Bundestaga iz redova Levice Žaklin Nastić osudila je u intervjuu za Kosovo onlajn pritiske EU, a posebno Nemačke, koji su usmereni samo na Beograd, jer po njoj, oni pokazuju da Berlin nije neutralan partner. Nastić ocenjuje da to znači da će Priština, odnosno kosovski premijer Aljbin Kurti, sve više kršiti dogovore i sporazume, a to vodi daljim sukobima.

"Srbija je u ovom trenutku pod velikim pritiskom da pristane na francusko-nemački plan, ali Srbija i njeni građani više ne smeju da budu igračka zapadnih država i njihovih interesa, već je narod taj koji mora da odluči", kaže Nastić.

Dodaje i da nemačka vlada ima "povez preko očiju" u vođenju spoljne politike, te da se sama stidi što su izostale osude Berlina na etnički motivisane napade na Srbe na Kosovu početkom godine.

Posle 15 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova ponovo imamo rat u Evropi. Da li je priznanjem Kosova stvoren presedan koji je doveo do nestabilnosti u Evropi i indirektno do rata u Ukrajini?

Otcepljenje Kosova, suprotno međunarodnom pravu od tadašnje SR Jugoslavije putem agresorskog rata NATO nesumnjivo je stvorilo presedan na koji se danas pozivaju druge zemlje. Tada je NATO ne samo prekršio međunarodno pravo, već je prekršio i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, koju su donele njene države članice i potvrdile suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije. U pripajanju četiri ukrajinska regiona Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, ruski predsednik Vladimir Putin se pozvao na kršenje međunarodnog prava u otcepljenju Kosova, kao što je to učinio i prilikom aneksije Krima.

Zbog sopstvenog kršenja međunarodnog prava, lideri zapadnih industrijalizovanih nacija nisu baš kredibilni kada sada zahtevaju njegovo bezuslovno poštovanje.

Naravno, osuđujem svaki od ovih nelegalnih ratova, nema boljeg ili goreg.

Da li u svetu još uvek važi međunarodno pravo?

Međunarodno pravo karakteriše njegovo univerzalno važenje. Nažalost, posebno države članice NATO-a su u više navrata kršile međunarodno pravo, slabeći na taj način poverenje u njegovo sprovođenje. Rat NATO-a suprotan međunarodnom pravu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i priznanje secesije Kosova samo su neki od primera kako je Zapad prekršio međunarodno pravo.

Da bi se međunarodno pravo ponovo bezuslovno sprovodilo, svi koji su ga prekršili moraju da odgovaraju. Ako neke nacije i dalje budu izvođene pred Međunarodni krivični sud ili specijalne tribunale, ali druge poput SAD ne, to slabi kredibilitet međunarodne jurisdikcije i  međunarodno pravo će se svesti na hrpu papira.

Kako vidite budućnost Kosova?

Nije tajna da kritikujem secesiju Kosova, koja je bila kršenje međunarodnog prava, a priznavanje njegove nezavisnosti od strane Zapada vidim kao istorijsku grešku. Zemlja je nefunkcionalna, korupcija je ogromna, nezaposlenost je zapanjujuće visoka, dok nacističke saradnike poput Džafera Deve poštuju delovi stanovništva, sve do nivoa vlade. Izgradnja države na Kosovu kao „transatlantski projekat“ – kako ga je 2020. godine opisala političarka CDU Gisela Mandela – je po mom mišljenju propala. Ipak, moramo naći rešenje koje je zadovoljavajuće za obe strane i za koje se ne sme boriti oružjem. Zato od političkih aktera u Prištini očekujem konstruktivnu saradnju sa međunarodnom zajednicom, a posebno sa Srbijom, kako bi se garantovao miran suživot koji osigurava prava koja pripadaju srpskoj i svim ostalim manjinama. Diskriminacija i napadi na manjine moraju odmah da se zaustave, a Priština mora da učini sve da se ovi incidenti rasvetle i počinioci privedu licu pravde. Po tome moraju da mere demokratsku ustavnu državu koju propagiraju.

EU i SAD vrše veliki pritisak na Beograd i Prištinu kako bi postigli brzo rešenje uz francusko-nemački plan. Da li je taj plan moguće rešenje kosovskog problema?

Srbija je u ovom trenutku nesumnjivo pod velikim pritiskom da pristane na francusko-nemački plan, koji još nije dostupan ni meni ni javnosti, i da de fakto prizna Kosovo. Međutim, moguća rešenja treba pažljivo razmotriti i o njima razgovarati, takođe sa javnošću Srbije, kako bi se obezbedilo da budu u skladu sa interesima svih uključenih strana. Smatram da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština, na šta su se obe strane obavezale Briselskim sporazumom 2013. godine i koja bi trebalo da bude i deo francusko-nemačkog plana, korak u pravom smeru. Međutim, Aljbin Kurti je nedavno najavio da će odobrenje za osnivanje te Zajednice biti uslovljeno priznanjem Kosova od strane Beograda. Činjenica da time najavljuje kršenje sporazuma iz 2013. izaziva ozbiljne sumnje u njegovu pouzdanost kao pregovaračkog partnera. Upitno je i da li bi se pridržavao dogovora predviđenih francusko-nemačkim planom. Na kraju krajeva, srpsko stanovništvo mora biti uključeno u takve dalekosežne procese donošenja odluka, na primer putem referenduma. Srbija i njeno stanovništvo više ne smeju da budu igračka zapadnih država i njihovih interesa, za mene je narod taj koji odlučuje.

Francusko-nemački predlog predviđa članstvo Kosova u UN, NATO i EU, šta bi to značilo i zašto zvaničan Berlin insistira na tome?

Članstvo Kosova u UN, NATO i EU bi značilo da je njena nezavisnost i politička suverenost na međunarodnom nivou priznata i time podignuta na do sada neviđeni nivo. Time bi se presedanu, koji je nastao otcepljenjem Kosova, dao dodatni legitimitet. Međutim, reč je i o širenju sfera uticaja. Berlin i vlade drugih zemalja podržavaju ovaj predlog jer nudi jeftin način da se prošire i konsoliduje njihov uticaj na Balkanu. Mislim da je ovo ne samo pogrešno, već i opasno.

Priština se protivi uspostavljanju ZSO, koja je dogovorena u Briselu. Zašto nema pritiska iz Nemačke na Prištinu da primeni sve potpisane sporazume?

Oštro kritikujem to što je Priština do sada odbijala da formira Zajednicu srpskih opština. Uostalom, formiranje Zajednice, koje je dogovoreno 2013. godine, trebalo je odavno da se primeni. Nedavno nas je nepoštovanje prava srpske manjine skoro dovelo na ivicu ponovnog oružanog sukoba. „Semafor“ koalicija u Nemačkoj, uključujući i neke članove Zelenih i SPD-a, takođe rado tvrde da se time rizikuje situacija kao u Republici Srpskoj i da se time stvara nestabilnost. Smatram da je ovo lažan i demagoški argument koji takođe ima za cilj pružanje podrške Kurtiju iz Nemačke, jer postoje zemlje u kojima takve zajednice opština veoma dobro funkcionišu. Samo u Španiji postoje brojna autonomna opštinska udruženja koja imaju ovlašćenja u oblasti obrazovanja, kulture, saobraćaja i privrede. Te zajednice imaju važnu ulogu u promovisanju kulturnih i jezičkih identiteta i zastupanju interesa opština na regionalnom i nacionalnom nivou.

Što se tiče izostanka pritisaka za sprovođenje sporazuma, može se primetiti da Zapad deluje jednostrano i želi da natera Srbiju da odustane od zahteva za osnivanjem Zajednice. I naravno tu se radi isto o borbi protiv sfere uticaja Rusije i Kine.

Kako vidite ulogu Srbije u aktuelnim razgovorima o Kosovu?

Pozdravljam činjenicu da se, uprkos okolnostima, pristupa održivom pregovaračkom rešenju. I pored masivnog pritiska koji se godinama vrši na Srbiju, nadam se da će doći do konstruktivnog rešenja konflikta. Ali, kao što sam već rekla, srpski narod, koji je mnogo stradao, posebno od NATO agresorskog rata, za mene je taj koji treba da odluči.

Na poslanički upit iz Bundestaga, nemačka vlada je pre par dana odgovorila da nema saznanja o etnički motivisanim napadima na Kosovu, iako je samo od početka ove godine bilo više napada na srpsku decu i omladinu, i to oružanih. Verujete li da nemačka vlada ne želi to da vidi i zašto je to tako?

Na početku mandata, naša savezna vlada, pre svega ministarka spoljnih poslova iz reda Zelenih Analena Berbok, zvanično je odlučila da u budućoj spoljnoj politici deluje na vrednosni i feministički način. Koliko se malo univerzalne važnosti pridaje ovim vrednostima pokazuje nereagovanje nemačke vlade na napade tokom proslave pravoslavnog Božića, kada je albanski pripadnik kosovskih bezbednosnih snaga pucao na dvoje mladih, među kojima i na jedanaestogodišnje dete. Duboko se stidim zbog ćutanja vlasti o ovome. Za mene nema nikakve sumnje da nemačka vlada ima povez preko očiju u svojoj spoljnoj politici. Ovo nema nikakve veze sa spoljnom politikom zasnovanom na vrednostima.

Da li je dobro da EU vrši toliki pritisak na Srbiju uzimajući čak u obzir izazovanje političke nestabilnosti?

Odbacujem postupke EU i nemačke vlade. Ovde je pritisak potpuno nelegitiman, EU tu nije neutralan partner. Na kraju krajeva, zemlje NATO-a, a samim tim i veliki delovi EU, vodili su rat protiv Jugoslavije kršeći međunarodno pravo i time izazvali sadašnju situaciju. Pritisak će samo stvoriti dalje sukobe i u ovom slučaju, pošto je jednostran samo prema Beogradu, dovešće do toga da Aljbin Kurti sve više krši obećanja i dogovore i postane rigidan u svojoj beskompromisnoj poziciji. Sve dok nemačka vlada i EU negiraju interese Srbije i srpskog stanovništva na Kosovu, nemaju pravo da tvrde da su neutralni posrednici.