Nikolić: Izrael je ubeđen da Priština neće promeniti odluku o otvaranja ambasade u Jerusalimu

Aleksandar Nikolić
Izvor: srpskaekonomija.rs

Počasni konzul Republike Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić u intervjuu za Kosovo onlajn ističe da se u Vašingtonskom sporazumu ne pominje otvaranje ambasade Kosova u Jerusalimu, niti se determiniše njena lokacija, ali, kako je dodao, država Izrael je potpuno ubeđena da neće doći do promene odluke vlasti u Prištini po pitanju otvaranja ambasade na lokaciji koja je već namenski zakupljena za tu svrhu.

“Ovde su uvereni da će lideri kosovskih Albanaca istrajati u svom težišnom opredeljenju savezništva sa SAD, čak i po cenu izvesne konfrontacije sa drugim faktorima od značaja za njih. Sa druge strane, zvanični Jerusalim je svestan izmenjene atmosfere po predmetu promenom vlasti u Vašingtonu, eksplicitnih poruka iz Brisela (svojevremeno i spram namera Praga i Bukurešta), Ankare i konačno od Arapske lige”, rekao je Nikolić.

Pojedini političari, uključujući i Vjosu Osmani su najavili mogućnost da Kosovo neće otvoriti ambasadu u Jerusalimu, odnosno da to "nigde ne piše u Vašingtonskom sporazumu". Kakva će reakcija Izraela biti po Vama ukoliko Kosovo odustane od otvaranje ambasade u Jerusalimu?

Najpre bih skrenuo pažnju na hronologiju ovih najava pojedinih albanskih političara sa Kosova i Metohije. Kreirane su i modifikovane adaptivno hronologiji rezultata izbora u SAD i na Kosmetu.

Zaista, poslednja tačka onog Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji koja je potpisana od Hotija glasi: “Kosovo [Priština] i Izrael se slažu da se međusobno priznaju”, drugim rečima sam Sporazum, separatno potpisan, ne pominje otvaranje ambasade niti determiniše njenu lokaciju.

Jerusalim se u tom kontekstu, kao što je poznato, eksplicitno pominje u mnogim drugim predmetnim prilikama na visokom nivou zvaničnika.

Važno je razjasniti da ni same SAD prilikom preseljenja svoje Ambasade u sveti grad tri monoteističke religije, svojim činom nisu prejudicirale buduću trasu zelene linije kroz, odnosno oko Jerusalima. Tako i Gvatemala te Malavi koji je najavio otvaranje Ambasade u gradu Ciona. Ta bi trasa trebala biti plodom budućeg mirovnog sporazuma strana u sporu, njihovim neposrednim dogovorom uz strano posredovanje, dijametralno suprotno jednostranom proglašenju nezavisnosti tzv. Republike Kosova.

Izrael je potpuno ubeđen da neće doći do promene odluke vlasti u Prištini po pitanju otvaranja Ambasade na lokaciji već namenski zakupljenoj.

Dakle, srednjoročno gledano Izrael će pomno pratiti ovakvu eventualnost. Konačno, Izrael ima više instrumenata na raspolaganju u diskretnom kanalisanju problematike, posebno imajući u vidu nadolazeće četvrte po redu prevremene Izbore za 24. saziv Kneseta, 23. u narednom mesecu martu. Sećate se da je u izraelskoj javnosti potencirano da će tzv. Kosovo biti prva evropska i muslimanska zemlja koja će otvoriti ambasadu u Jerusalimu, pri čemu ovo drugo nije bili milozvučno ni predstavnicima vlasti u Prištini.

Potpuno je bagatelisana činjenica da kod albanskog naroda, koji svakako jeste predominantno islamske vere, posebno na KiM i Severnoj Makedoniji, konfesionalna odrednica nije prevashodno determinišuća u identifikacionom aspektu.

Još nestvarnije zvuči uvezivanje „međusobnog priznavanja“ Države Izrael i tzv. Kosova sa Avramovim sporazumima (The Abraham Accords), odnosno istinski istorijskom niskom normalizacija između države jevrejskog naroda sa arapskim zemljama poput UAE, Bahreina, do skoro nezamislivog sa Sudanom i Maroka.

Ono što jeste izvesno to je da kako vlasti u Prištini budu napredovale od potencijalnog ka kandidatskom statusu za EU, tako će lokacija ambasade u Izraelu prerastati u  neuralgičnu tačku.

Na kraju dozvolite da Vas podsetim da su prisustva zamenika pomoćnika državnog sekretara Metjua Palmera, otpravnika poslova američke Ambasade u Jerusalimu Nj. E. Džonatana Šrajera i američkog Ambasadora u Prištini Nj. E. Filipa Kosneta zum ceremoniji potpisivanja uspostavljanja diplomatskih odnosa između Države Izrael i vlasti u Prištini bila ilustrativno najprodornija.

Koliko je međusobno priznanje Kosova i Izraela uticalo na odnose Srbije i Izraela?

Dvanaest godina, jedanaest meseci i četrnaest dana izraelskog bez presedana ne praćenja američke spoljne politike, po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, okončano je rezom agonije perioda započetog najavom i okončanog video konferencijom. Predsednik Republike, predsednica Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije su na najupečatljiviji način ispoljili da Srbiju ova činjenica ne čini srećnom. Nema sumnje da će izraelsko podleganje pritiscima, a izražavam žaljenje da primetim i promenu predmetnog stava kod dela ovdašnjeg establišmenta, uticati na sveukupnu atmosferu bilateralnih odnosa.

Tim pre što je Beograd poslednjih godina učinio čitav niz izuzetnih poteza u unapređenju odnosa sa Izraelom, domaćom jevrejskom zajednicom, pa i jevrejskim svetom uopšte.

Izdvojio bih samo Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, među najnaprednijim na kontinentu, te Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište". Štaviše, izraelska odluka dolazi po kontinuiranom nizu osamnaest povlačenja priznavanja tzv. Kosova širom globusa te fijaska prištinskih vlasti u aplikacijama za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Nisam siguran da deo izraelskog političkog rukovodstva poseduje kapacitet poznavanja prilika na Balkanu koji bi mu omogućio da oseti autentičnu bol značajnog dela srpskog korpusa ovim činom. Ovo, podrazumeva se, podno poimanja aksioma interesa u politici.

Uporedo, niko ovde nije želeo da povredi iskonska osećanja srpskog naroda.

U živom su sećanju jasno izneti privrženi stavovi nekadašnjih ministara Ariela Šarona i posebno Avigdora Libermana, koji se u svojstvu ministra spoljnih poslova nosio sa pritiscima za vreme i posle državnog sekretara Kondolize Rajs, te konačno poslanika Kneseta Eljakima Haecnija.

Jedan od prethodnih ambasadora Izraela u Beogradu, Artur Kol, se oglasio u prestižnom "Džeruzalem postu" protiv odluke o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Prištinom, bazirajući se na interesima svoje zemlje koja sama ne bi želela predmetne implikacije na eventualne buduće jednostrane akte Palestinske samouprave, delimično međunarodno podržane.

Odgovorno državno rukovodstvo Srbije iznalazi modalitete pretvaranja muke u priliku. Konceptualna politika odmerenosti i uzdizanja iznad mnogih razočaravajućih akata će služiti nacionalnim interesima Srbije, a prema njenim prioritetima.

Dakle, privredna i visoko-tehnološka saradnja, sa naglaskom na inovacije, namensku industriju, sektor zdravstva i implementaciju preostalih segmenata postojećeg bilateralnog Sporazuma o spoljnoj trgovini, a koji se odnose na pozivanje strana na međusobno proglašavanje najpovlašćenijim nacijama čime bi srpski izvoznici bili oslobođeni carinskih dadžbina i time bili izjednačeni sa takmacima iz EU, tako neuporedivo konkurentniji na izraelskom tržištu. Ne pripadam onima koji preuveličavaju značaj jevrejskog lobija u Americi, bez obzira na njegov nesumnjiv značaj, kao ni onima koji de fakto grade efektivne bilateralne odnose na kulturi sećanja i sapatništva iz perioda Drugog svetskog rata i Holokausta. To su svete teme, koje trebaju biti duhovnim temeljom ali ne i suštinskim sadržajem odnosa, koji moraju biti merljivi u 21. veku, pa ako hoćete i do banalnog poslovnog PNL-a.

Da li verujete da sada Kosovo može da računa na podršku Izraela prilikom prijavljivanja u međunarodne organizacije, poput Uneska?

Stičem utisak da će zvanični Jerusalim nastaviti da nudi konkretne vidove saradnje, želeći, između ostalog, da i amortizuje novonastalu konstelaciju. Nagovešteno otvaranje državne i kancelarije Privredne komore u Jerusalimu biće tome dodatan podstrek.

Dakle, očekujem izbalansiranu izraelsku spoljnu politiku na Balkanu, težeći saradnji sa svima, svakako ne svrstavajući se na stranu jednih na račun drugih, posebno po pitanju esencijalno osetljivih tema kakva je duhovna, istorijska i nacionalna kolevka srpskog naroda, odnosno manastiri i sve svetinje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Štaviše, u regionalnom kontekstu Srbija je Izraelu najznačajnija i najbliža država. No uvek treba poći od sebe, tako da je na srpskoj strani da učini apsolutno sve u njenoj moći, pa i više od toga, da stvari budu blagovremeno elaborirane sa resornim kolegama, tako obezbeđujući najmanje uzdržavanje po predmetu.

Dozvolite na kraju da prenesem osećanja Izraelaca, useljenika jevrejskog porekla iz Srbije i najvećeg dela drugih republika bivše Jugoslavije. Oni su emotivno najteže podneli akt od 1. februara.

Godinama su pokušavali da upozore da postojano imputiranje istinski viteškog ponašanja velikog broja Albanaca u samoj Albaniji tokom Drugog svetskog rata i Holokausta, jedinstvenog i najtežeg zločina u istoriji čovečanstva, kada je Albanija bila jedna od retkih zemalja koja je okončanjem rata brojala više Jevreja nego na njegovom početku, zapravo vešto prikriva i zaobilazi okrutnu stvarnost 21. SS brdske divizije „Skenderbeg” (1. albanske), u nju ideološku involviranost Muhameda Amin el Huseinija poznatog kao jerusalimski muftija, odnosno ulogu te divizije u deportaciji prištinskih Jevreja, mahom Sefarada maja 1944.

Konačno, da su ostaci ostataka – preživeli Holokausta, a koji su se osnivanjem Izraela brodovima Radnik i Kefalos, poput Jevreja iz drugih krajeva bivše zajedničke zemlje useljavali, lingvistički generacijski delili u dve grupe. Prvu - stariju koja je govorila srpski, turski, jevrejsko-španski, a prema obrazovanju i neki svetski jezik. Drugu – mlađu koja je govorila srpski, donekle se koristila jevrejsko-španskim, te opet prema obrazovanju strane jezike.

Pozivam Vas da pronađete jezik koji nedostaje, posebno uzimajući u obzir današnji kolorit KiM, odnosno traumatične demografske i kulturološke poremećaje koji su se desili u poslednjih 80 godina.

Poslednji Janjičar
01. Mart 2021.
Biće veži konja kako gazda kaže. Sve ostalo je u domenu fantazija. Zna se ko su Gazde na Balkanu.