Obradović: Lajčak neće Vašingtonu otimati glavnu ulogu u dijalogu, Kurti razočarao svoje glasače

Darko Obradović
Izvor: Printscreen

Iako je trenutno sve zamrznuto kada je reč o obnavljanju dijaloga između Beograda i Prištine, imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika EU mnogi su protumačili kao pripremanje terena za pokretanje procesa po okončanju pandemije. Darko Obradović, generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u Beogradu, za Kosovo Onlajn navodi da je Miroslavu Lajčaku ovo treće balkansko iskustvo i da se radi o diplomati koji dobro poznaje podneblje i sve naše protivurečnosti.

„To je veoma važno kako bi mogao da konstruktivno upravlja delikatnim pregovaračkim procesom. Ne treba imati preterano visoka očekivanja u načelnom smislu jer znamo da je bez uključivanja SAD pregovarački proces bio zamrznut. Ono što očekujem od Lajčaka jeste konstruktivan i objektivan pristup sa mnogo opštih mesta, bez aspiracija da se uloga glavnog posrednika "preotme" od SAD“, kaže Obradović u intervjuu za naš portal.

Koliko će ova pandemija promeniti sistem po kojem su do sada funkcionisale međunarodne institucije?

Pandemija kovida-19 pre svega će zauvek promeniti sistem po kojem su funkcionisale države. Naime, ceo svet je ugrožen ovom pandemijom, koja, ukoliko se sagleda sa stanovišta bezbednosti, ima sve karakteristike biološkog napada. Postavlja se pitanje sposobnosti i postojanja kolektivnog odgovora kroz međunarodne institucije. Pre svega, doći će do ozbiljnog preispitavanja rada Svetske zdravstvene organizacije, koja je osnovana radi koordinisanog i pravovremenog razmenjivanja podataka o zdravstvenim izazovima. Očigledno, prema mnogim otvorenim navodima, upravo je izostala ta pravovremena koordinacija i razmena informacija o virusu, načinu prenošenja, tačnom periodu inkubacije i manifestacije. Administracija predsednika SAD Donalda Trampa ozbiljno je zapretila da će obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, koja se očigledno pokazala nedoraslom ovom izazovu. S druge strane, ova pandemija je prodrmala i provetrila sistem funkcionisanja međunarodnih organizacija i saveza, pokazalo se da nikada nije dovoljno podizanje interoperabilnosti tih glomaznih sistema, ali i menjanje protokola za pravovremeno reagovanje.

Koliko je ova kriza usporila napore da se dođe do rešenja između Beograda i Prištine?

U senci ove krize nekako je neprimetno prošlo ukidanje taksi na srpske proizvode koje je uvela Priština. Takođe, kriza je doprinela gubitku momentuma i dinamici koju je postiglo angažovanje SAD sa ambasadorom Ričardom Grenelom na čelu. Smatram da je ova kriza prolongirala nastavak pregovaračkog procesa bar za godinu dana, što je velika šteta, ukoliko se ima u vidu da je prvi put u poslednjih 30 godina “poluga” postavljena na onu drugu stranu, kojoj su konstantno tolerisani unilateralni nekonstruktivni potezi koji su narušavali dijalog i napore usmerene ka pronalaženju obostrano prihvatljivog rešenja.

Kongresmen Engel iz Njujorka tražio je sankcije za Srbiju. Kako vi gledate na to?

Stavovi gospodina Engela su poznati i reklo bi se nepromenljivi po pitanju njegovog zalaganja za Kosovo. Ovog puta, u njegovom pismu Stejt departmentu u kontekstu pregovora Srbije i Kosova i uobičajenog negodovanja povodom srpske uspešne diplomatske aktivnosti na povlačenju priznanja Kosova našla se i tema saradnje sa Ruskom Federacijom. Pretnju sankcijama zbog saradnje sa Ruskom Federacijom treba shvatiti kranje ozbiljno jer mehanizam KATSA je nemilosrdan. Kolika je snaga KATSA, govori i činjenica da su se mnoge kompanije povukle sa izgradnje “Severnog toka 2” te sa tim u vezi treba se voditi racionalnim izborima i po svaku cenu izbeći bilo kakvu konfrontaciju su SAD. Lično smatram da Srbija ne stoji loše u svojim odnosima sa SAD i da te odnose treba negovati i unapređivati i maksimalno koristiti politiku otvorenih vrata administracije Donalda Trampa.

Nova vlada u Pristini je na pomolu. Hoće li se Kurti boriti da ostane u fotelji?

Kurti je došao na vlast na talasu populizma, sa gomilom obećanja koja je bilo lako davati iz opozicionog diskursa. Onog trenutka kada je vlada formirana Aljbin Kurti se našao u raskoraku između svojih zapaljivih parola i politike realnog života. Očekujem da će se sa vrlo malim šansama boriti za još jedan mandat. To zasnivam na tezi da je njegova tvrda politika pala na prvom ispitu i njegovi vatreni birači u njemu više ne vide kapacitet da dosledno sprovodi svoju politiku. Sa druge strane, ostali politički akteri imaju mnogo više iskustva u vlasti od njega, bolje sagledavaju situaciju i svesni su da moraju da balansiraju, stoga smatram da će mnogo jednostavnije naći zajednički jezik i formirati vladu koja će čvrsto stajati na kursu Priština-Vašington, za razliku od Kurtija, koji je držao kurs Priština-Berlin.

Podkupljen tip
23. April 2020.
Ovog darka NATOvca neznas je li gore, gledati ili slusati