Petković: Snovi Prištine nisu deo dijaloga

Petar Petković
Izvor: Twitter

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković u intervjuu za Novosti kaže da na sutrašnji sastanak u Brisel ide dobro pripremljen i sa nadom da će doći do rešenja u oblasti energetike i pitanja nestalih osoba. ali i da očekuje da se pokrene pitanje formiranja ZSO.

Petković je istakao da je za Srbiju važno da posrednik u dijalogu bude statusno neutralan i da ostane dosledno veran cilju dijaloga, a to je normalizacija odnosa.

Očekujete li pomak u sutrašnjim razgovorima u Briselu, s obzirom da su predstavnici Prištine do sada sve činili da opstruiraju dijalog?

Naša delegacija na razgovore u Briselu uvek ide dobro pripremljena, sa čvrstim uverenjem da je moguće doći do kompromisnog resenja u brojnim pitanjima važnim za život Srba i Albanaca, sto je glavni osnov za normalizaciju odnosa Beograda i Pristine. Nakon mnogih izazova i nebrojenih sastanaka, blizu smo moguće finalizacije rešenja u oblasti energetike i približavanja stavova po pitanju nestalih osoba, što je za nas humanitarno, a ne političko pitanje. Beograd je u toku svih razgovora pokazao dovoljnu čvrstinu i odlučnost da zaštiti srpske nacionalne interese, posebno Srba u našoj južnoj pokrajini, ali je istovremeno pokazao i odgovornost za iznalaženje održivih i primenjivih rešenja na terenu, koji su preduslov očuvanja mira i stabilnosti, posebno u ova teska vremena u Evropi i svetu.

Kako gledate na to što EU, kao posrednik u dijalogu, uporno odbija ili ne može da izvrši pritisak na Albance da budu konstruktivniji u dijalogu?

Za nas je važno da posrednik u dijalogu bude statusno neutralan i da ostane dosledno veran cilju dijaloga, a to je normalizacija odnosa. Mi smo razume se nezadovoljni činjenicom da ključni delovi Prvog briselskog sporazuma, a reč je naravno o Zajednici srpskih opština, do danas nisu sprovedeni i što nema efikasnog odgovora EU na stanovište predstavnika Prištine da njih sprovođenje sporazuma uopšte i ne zanima. Pitanje zašto je to tako, treba postaviti predstavnicima EU, ali ono što je za nas vazno jeste da EU ostaje garant svih postignutih dogovora. Napredak u normalizaciji odnosa direktno zavisi od implementacije svih do sada postignutih sporazuma. Tako i moguć dogovor o energetici, ne predstavlja nikakav nov sporazum, vec ispunjenje sporazuma iz 2013. i 2015.godine.

Ima li uopšte smisla dalje pregovarati kada se postignuti dogovori krše ili ne sprovode, a novi ne mogu da se postignu?

Ovo pitanje se godinama iznova i iznova nameće, i ne bez razloga, jer svima je jasno da Priština nema iskrenu nameru da popravlja stvari na terenu. Priština dijalog isključivo vidi kao put ka konsolidovanju jednostrano proglašene nezavisnosti, iako im mi neprestano govorimo da od tog posla nema ništa, jer snovi Pristine nisu, niti mogu biti deo dijaloga. Iako Pristina očigledno potpuno drugačije sagledava okvire dijaloga, zelim da istaknem, da dokle god postoji i najmanja nada da se za ljude koji žive na KiM u dijalogu može uraditi nešto pozitivno i korisno, pre svega u bezbednosnom i ekonomskom pogledu, mi ćemo u tom procesu učestvovati. Alternative dijalogu nema, odnosno nema alternative koju bi iko normalan mogao da priželjkuje. Zato će Beograd dosledno i principijelno biti opredeljen za dijalog kao jedino ispravno sredstvo za rešavanje nesuglasica i otvorenih pitanja… no, za tango je potrebno dvoje.

Od izbijanja ukrajinske krize pritisci na Srbiju u vezi sa KiM sve su jači, a ucene idu dotle da se naše članstvo u EU sada uslovljava priznavanjem Kosova. Da li je došao trenutak u kojem Srbija mora da bira između EU i KiM?

Nije tajna da velika većina zemalja EU priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. “Kosova”, a neke od tih zemalja i revnosno rade na učvršćivanju pozicija Prištine i vrše pritiske na Srbiju. Međutim u EU ne postoji unutrašnji konsenzus po pitanju statusa naše južne pokrajini, niti se u relevantnim dokumentima u kojima se tretira pitanje pregovora o članstvu Srbije u EU govori o takozvanom “uzajamnom priznanju”. Dok god je tako, Srbija ne mora da pravi izbor koji pominjete, niti je za nas Kosovo i Metohija moneta za trgovinu već naša postojbina I neotuđivi deo naše države. Zapravo, naš izbor je nasa Srbija i bolji zivot za koji se borimo, bas onako kako je to pred kancelarom Šolcom prilikom njegove nedavne posete Beogradu, državnički rekao predsednik Aleksandar Vučić.

Koliko su opasni pritisci koji se vrše na pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, mogu li one promeniti svoj stav?

Ti pritisci su oduvek postojali, ali oni se očigledno pojačavaju uporedo sa usložnjavanjem geopolitičke situacije u kojoj se sve češće sutuacija u Ukrajini dovodi u vezu sa Kosovom i Metohijom, sto svakako nama dodatno otezava poziciju. Svaka zemlja rukovodeći se svojim političkim interesima zauzima pristup u složenim bilateralnim, regionalnim ili svetskim izazovima, tako da i članice EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. “Kosova” imaju ozbiljne unutrašnje razloge. Ne bi bilo umesno da spekulišem da li će neka od tih država promeniti svoj stav, ali se nadam da će, u interesu međunarodno-pravnog poretka i dobrih bilateralnih odnosa sa Srbijom, biti dosledne u podršci našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu i to je ono što sam u svojim brojnim diplomatskim susretima zaista mogao I da čujem. Na kraju krajeva, princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta bilo koje drzave na svetu ne moze biti drugačiji od istog principa koji vazi za Srbiju.

Da li se iza svih poteza Prištine zapravo krije njihova namera da se, uz pomoć zapadnih saveznika, Srbi u potpunosti proteraju sa severa KiM i kako će Beograd odgovoriti na ove pretnje?

Ne bih se usudio da tvrdim da naši zapadni partneri žele proterivanje Srba sa KiM. Problem je što je separatizam na KiM, koji je naišao na podršku dela zapadnih zemalja, uvek išao ruku pod ruku sa albanskim monoetničkim projektom. Iako se mnogi prave da nije tako, uklanjanje Srba kao političkog i demografskog faktora sa KiM je takoreći nezvanično programsko opredeljenje mnogih albanskih političkih partija. I to se do danas nije promenilo. Zbog toga smo mi kao država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem tu da pomognemo ostanak I opstanak našeg narod u pokrajini, kroz brojne projekte I ulaganja, gradnju novih kuća i zgrada, domova zdravlja, vrtića, puteva, škola I ekonomsko osnaživanje našeg naroda. I dok god je predsednik Vučić na čelu Srbije, biće I SRba na KiM u to budite uvereni. 

Upozorili ste na porast broja incidenata nad Srbima i njihovom imovinom na KiM, kako zaštiti naše sunarodnike kada međunarodna zajednica uglavnom na sve ovo - ćuti?

Jasno smo poručili da nećemo dozvoliti nove pogrome nad srpskim narodom, i verujem da u Prištini ima makar toliko razuma da se ne upuštaju u tu vrstu avantura, jer ovo nije ni 1999., ni 2004., ni 2008. godina. Međutim, problem je što se Priština oslanja na taktiku serijski izolovanih napada na Srbe kao i na sistematsko institucionalno-pravno nasilje koje nasem narodu svakodnevno zagorčava život u pokrajini, na šta se može efikasno odgovoriti samo kroz adekvatnu medjunarodnu reakciju na terenu, ali i na Zapadu. Te reakcije su često blage ili ih uopšte nema, ali naša obaveza je da u svakoj prilici i u svakom međunarodnom forumu upozoravamo na užase i nepravde koji se Srbima događaju. Samo od početka ove godine zabeležili smo 60 etnički motivisanih incidenata i napada protiv Srba u pokrajini. Prošle godine bilo ih je 128, i to je prava slika situacije na terenu. Nazalost, od dolaska Kurtija na vlast u Prištini broj napada na Srbe se uvećao za 50 odsto. Međutim, svima treba da bude jasno da i srpska suza ima roditelja i da necemo dozvoliti da iko bezbednosno ugrozi opstanak srpskog naroda na KiM. Beograd ce zato uciniti sve sto moze da sacuva mir i da osigura bolju buducnost generacijama koje dolaze posle nas.