Petrič: Nije bilo pomaka oko ZSO, ovaj centralni deo dijaloga treba realizovati 2022. godine

Petric
Izvor: Printscreen

Austrijski diplomata i bivši izaslanik EU za Kosovo i visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič u intervjuu za Kosovo onlajn navodi da je, kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, "bilo napretka po nekim tehničkim pitanjima, ali sve u svemu 2021. godina nije bila uspešna".

Petrič smatra da je "politički to bilo zasenjeno promenom vlasti u Prištini, gde je novi premijer usvojio strategiju 'bez kompromisa', što nije od pomoći".

"Pogotovo kada je u pitanju dogovorena implementacija Zajednice srpskih opština, nema nikakvog pomaka. Ovaj centralni deo dijaloga treba realizovati 2022. godine", ističe Petrič.

Kriza u BiH je izazvala veliku zabrinutost u regionu. Može li se kriza preliti na ceo Zapadni Balkan i kako bi EU trebalo da reaguje?

Poslednju krizu u BiH, nažalost, izazvala je nerazumna odluka prethodnog visokog predstavnika. Sada EU i SAD rade na rešavanju krize. Da, velika je zabrinutost da bi se bojkot državnih institucija od strane vlasti Republike Srpske mogao preliti i na druge delove regije, posebno na Kosovo i podsticati one koji bojkotuju saradnju u dijalogu. Zemlje Zapadnog Balkana su na mnogo načina plovila za komunikaciju. Ljudi su živeli zajedno u staroj Jugoslaviji, govore jezike, imaju mnoge zajedničke tradicije i zapravo bi se trebali fokusirati na budućnost; budućnost koja treba da bude evropska, bez odustajanja od sopstvenog identiteta. EU nudi milijarde evra u svom nedavno usvojenom Planu akcije Zelene agende – ali regionalne vlade treba da predstave projekte koji će da potaknu zelenu privredu na korist svojih građana.

Velika Britanija je poslednja koja je imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Kako gledate na to, kako će izaslanici iz EU, UK i SAD sarađivati po tom pitanju i da li bi Rusija ili Kina mogli da pođu stopama UK? Očekujete li veću angažovanost UK i SAD?

Velika Britanija više nije član EU i zato mora da reorganizuje sopstvenu spoljnopolitičku agendu. Iz tog razloga London je morao da odlučiti da imenuje specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, posebno za podršku EU i SAD u njihovim obnovljenim aktivnostima. U Jugoistočnoj Evropi postoji novo geopolitičko nadmetanje s Kinom, Rusijom, Turskom i arapskim zemljama Zaliva, kao igračima u nastajanju. Iako su međunarodna ulaganja dobrodošla, ovi uglavnom novi igrači moraju da se pridržavaju evropskih pravila i propisa. Ovo je ipak sastavni deo Evrope. Više od 70 posto trgovine odvija se s EU. Zato je važno uspostaviti poštene šanse i jednake mogućnosti za zemlje Zapadnog Balkana. Važno je da će EU, SAD kao i Velika Britanija snažno podržati demokratski razvoj.

Aljbin Kurti stalno ističe da se mora rešiti pitanje nestalih, ali od 1.600 nestalih, jedna trećina su Srbi, Romi i drugi. Stiče se utisak da Priština ne traga za nestalima koje su kidnapovali pripadnici OVK. Kako se to može promeniti, odnosno kada bi mogli da očekujemo da se neki albanski političar sa Kosova usudi da govori i o nestalim Srbima?

Video sam u Bosni koliko je od presudnog značaja nastavak potrage za ostacima nestalih lica. Svaka porodica žrtava – bez obzira kojoj nacionalnosti pripada – želi zatvoriti ovo tragično poglavlje. Rat se odavno završio, ali se za previše žrtava još uvek ne zna. Otvaranju svih arhiva i zapisa, koji treba da uključe i zapise OVK, mora se dati prioritet. Kosovski specijalni sud za ratne zločine u Hagu prikupio je hiljade stranica dokaza. Suđenja su već počela i nastaviće se 2022. Očito, ja nemam konkretnih saznanja o sadržaju sudskih spisa, ali mogu zamisliti da bi postupak protiv optuženog vođstva OVK mogao pomoći da se sazna više o nestalima.

Može li doći do narednog susreta Vučića i Kurtija?

Znam da gospodin Lajčak naporno radi kako bi postigao napredak u svojim posredničkim naporima, uključujući sastanke između Vučića i Kurtija. Da li će se i kada održati takav sastanak, ne znam. Ali bilo bi poželjno.

Hoćemo li u 2022. videti makar jednu od ove dve stvari - vraćanje zemljišta Visokim Dečanima i osnivanje ZSO? 

U mojoj poslednoj poseti ocu Savi, arhimandritu i igumanu manastira Visoki Dečani pre nekog vremena, razgovarali smo o još uvek nerešenom pitanju povratka imovine. Razočaran sam što se to još nije dogodilo. Razgovaraću sa svojim evropskim i američkim prijateljima i pozvati ih da pronađu pravedno rešenje. Ovo već predugo traje.

Kako gledate na Otvoreni Balkan i sporazume koji su potpisani u Tirani?

Na mojim nedavnim sastancima u Vašingtonu inicijativa Otvoreni Balkan bila je visoko na mom dnevnom redu; i saznao sam da  Bajdenova administracija daje veliku podršku. Tako  i EU, budući da Brisel želi hitno uspostaviti regionalnu zonu slobodne trgovine. Uspeh ove važne srpsko/albansko/severno makedonske inicijative nesumnjivo će pomoći procesu pristupanja EU. Nadamo se da će i druge zemlje prevladati svoje oklevanje i pridružiti se.