Pukovnik Bario: Ne sme se dozvoliti da bilo ko više prizna lažnu državu Kosovo

pukovnik Patrik Bario
Izvor: Novosti/i. Marinković

Francuski lekar i humanista, pukovnik Patrik Bario, jedan od petorice članova Međunarodne komisije RS za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991-1995, kaže da se ne sme dozvoliti da ijedna zemlja više prizna lažnu državu Kosovo, prenose Novosti.

U intervjuu za taj list pukovnik Bario je govorio o stradanju Srba na Kosovu i u BiH, a naveo je da je za njega Srbija simbol iskrenosti prema istorijskim saveznicima i zemlja sposobna i odlučna da se bori za veru i istoriju.

I Vi ste, praktično Srbin od 2008. godine?

Kršten sam u Visokim Dečanima. Promenio sam veru da bih sačuvao duhovnost. Takođe, jedini sam NATO oficir koji je bio dobrovoljac kod Srba na Kosmetu 1999. i ponosan sam na to.

Otkud vi na Kosmetu usred bombardovanja 1999?

Tadašnji patrijarh Pavle mi je napisao pismo kako Pećkoj patrijaršiji treba lekar. Došao sam sa suprugom, takođe medicinarom, i radili smo oko mesec dana u pećkoj bolnici, lečeći i Srbe i Albance. Za to vreme živeli smo u manastiru. Posle sam došao u Beograd i sa njegovim građanima učestvovao u odbrani mostova.

Usledile su posledice u rodnoj Francuskoj?

Istraživan sam od strane vojnih vlasti i tadašnji ministar vojni Šavrion je doneo odluku da ne mogu više da napredujem u vojnoj karijeri od čina pukovnika. Nije me to pogodilo. Danas radim u Mogadišu, kao lekar zadužen za organizaciju medicinskog zbrinjavanja francuskih vojnika u Africi, od Somalije preko Malija, Alžira...Ipak svaka tri meseca dolazim među Srbe, najčešće u Beograd jer se osećam i Srbinom.

Šta vas je privuklo ka Srbiji i Srbima?

Među vas sam došao 1994. kao mlad sanitetski oficir. Bilo je to u Topuskom, kod Gline.
Pre dolaska mediji su nas bukvalno bombardovali da idemo među balkanske divljake. Vrlo brzo sam počeo da pomažem u srpskoj civilnoj bolnici jer nije bilo anesteziologa i iznenadio sam se kada su pacijenti u znak zahvalnosti počeli da me zovu u svoje domove, na slave, praznike, rođendane...Zamislite kako sam se osećao kada sam u srpskim kućama video knjige Igoa ili Verlena, Balzaka, kojih više nema ni u bibliotekama mnogih Francuza. Razumeo sam da ostaci prave Evrope stanuju tamo gde žive knjige i evropsko kulturno nasleđe.

Ali Evropa i dalje mirno gleda na pokušaje da se obesmisli postojanje RS, a naš narod protera sa KiM?

Baš svima i na Balkanu i u svetu je očigledno da je Republika Srpska jedino mesto sigurnosti i bezbednosti za srpski narod u BiH i da samo izvorni Dejtonski sporazum garantuje Srbima da neće biti preglasani i da se neće zanemariti njihov interes. Sve što je napisano u Dejtonu treba da se vrati Republici Srpskoj uključujući i doplomatiju, vojsku i policiju. Reč nezavisnost, koju srpski političari u RS upotrebljavaju je kontraproduktivna i pruža alibi islamistima za njihove akcije. Kada je u pitanju Kosovo, ne sme se dozvoliti da ijedna zemlja više prizna tu lažnu državu.

Bili ste poslednji svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću, kako ga pamtite?

Zaista se radilo o čoveku koji je bio potpuno drugačiji od onoga kako su ga prikazivali mediji. Kada sam prvi put došao kod njega u zatvor da pripremim svedočenje o Krajini i Kosovu očekivao sam hladnog čoveka, a on je bio, sve samo ne neprijatna osoba. Prateći suđenje i svedočeći njemu u korist shvatio sam da se nije sudilo Slobodanu Miloševiću već vašem narodu.

Od 1994. upoznali ste mnoge istaknute Srbe tog vremena?

Krivac je Milan Martić, nekadašnji predsednik RSK, koji me je kroz knjige i priče uveo u istoriju vašeg naroda. Još pamtim najbogougodnije razgovore sa tadašnjim poglavarom SPC, patrijarhom Pavlom.

Pukovnik Bario kaže da nije iznenađen što se na obeležju srpskog stradališta, jame Kazani u Sarajevu, neće naći prigodan tekst gde će jasno pisati da su tu Srbi bili žrtve, a dželati njihove komšije muslimani.

Spomen stradalim pravoslavcima bez krsta je novi šamar hrišćanstvu u BiH, ali i celoj Evropi. Da na monumentu barem piše iz koga naroda su ubice, a ko su bile žrtve, tada bi, možda mogla da stoji poruka nazovi sarajlija: "Zauvek ćemo se, s tugom i poštovanjem sećati naših ubijenih sugrađana." Ovako, spomenik ne može da služi na čast Bošnjacima koji ga navodno podižu zbog saosećanja sa nekadašnjim komšijama kojih više nema. 

Ovako najave gradskih vlasti Sarajeva da će se "do kraja godine spomenikom odužiti nevinim srpskim žrtvama tokom ratnih sukoba", komentariše pukovnik Patrik Bario. 

Francuski pukovnik, koji je i ugledni medicinski stručnjak, dve godine je radio sa grupom stručnjaka okupljenih oko izraelskog istoričara Rafaela Izraelija na istraživanju sudbine Srba u gradu na Miljacki. U aprilu ove godine, na srpskom i engleskom jeziku, objavljena je obimna studija na oko 2.400 strana o događanjima u Sarajevu tokom poslednjeg rata u kojoj se optužuje SDA i Alija Izetbegović za "planiranje sukoba i istrebljenje hrišćana sa teritorije koja je bila pod njegovom kontrolom".

Šta za cilj onda ima ovakvo podizanje spomenika pobijenim Srbima, više od četvrt veka kasnije?

To svakako nije zbog sećanja na njih. Da jeste, imena žrtava bi bila napisana ćirilicom i na spomeniku bi stajao verski simbol zbog kojeg su ti ljudi izvođeni iz svojih kuća i bacani u jamu. Podsećam da su samo do pre neku godinu napadane srpske crkve u Sarajevu i skrnavljeni spomenici. Nikada nije dozvoljeno, čak ni da se u Dobrovoljačkoj ulici postavi tabla na kojoj bi pisalo šta se tu dogodilo maja 1992. Ako bi kakva tabla i bila stavljena, ona je skidana odlukom gradskih vlasti ili voljom huligana. Takvo Sarajevo neće da se zna istina.

A, šta je istina?

Strategija islamista u Bosni je bila, a i sada je, da se eliminišu hrišćani i stvori neka vrsta kalifata. Prema svemu što sam video tokom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, a docnije pročitao, islamizacija Evrope je počela u Sarajevu, pa na Kosovu. Jasan cilj je - Bosna, kao prva islamska država u Evropi. Muslimanska braća, uz podršku Amerikanaca nisu žalili ni novac, ni ljude da se to ostvari.

Zašto Evropa okreće glavu?

Zato što je danas Evropa teoretski pojam. Ona više nije u stanju da brani svoje hrišćansko poreklo i hrišćansku civilizaciju. Nema jedinstva evropskih naroda, a nažalost ni svesti građana evropskih zemalja šta će da im se desi.

Šta vi predviđate?

Ubistvo francuskog profesora Samujela Patija pre skoro godinu dana mnoge je u mojoj zemlji osvestilo. Njemu je odsečena glava jer je đake učio da je karikatura tekovina civilizacije. Analizirajući njegov slučaj mediji i vlasti su došli do zastrašujućeg podatka da od nekoliko miliona građana islamske veroispovesti u našoj republici, njih najmanje dve trećine ne poštuju francuske građanske zakone nego žive po šerijatu. Svaka priča o multikulturalnosti u Francuskoj tu nestaje.

Može li danas izveštaj o stradanju hrišćana, pravoslavaca u Sarajevu biti od pomoći i vašoj zemlji?

Neverovatno je važno da on dođe u ruke, pre svega političara na Zapadu koji odlučuju.
Izveštaj smo napravili kao udžbenik i studiju slučaja islamističkog marša ka Evropi. Problem je što većina evropskih političara zbog straha od Amerikanaca nema hrabrosti ni da ga čita.

Za destabilizaciju Starog kontinenta krivite SAD?

Oni ne žele stabilnu Evropu. Kao što znate, bio sam svedok u Hagu Miloševiću, pa Martiću, jer sam tokom "Oluje" služio kao francuski pukovnik u tadašnjoj Krajini. Kada sam Karli del Ponte govorio da su srpske gradove Knin i druge bombardovali i američki avioni mimo svih međunarodnih mandata i da su i Amerikanci doprineli izgonu vašeg naroda sa vekovnih ognjišta, pravila se da ne razume.

Koji je po vama danas osnovni problem Evropljana?

Mi u EU smo izgubili naše korene i veru. Danas kada se uđe u katoličku crkvu ne oseća se duhovnost i prisustvo Boga već sve više liči na muzej. Za mene je Srbija veza sa istorijom, veza sa hrišćanstvom, Srbija je simbol iskrenosti prema istorijskim saveznicima. Više osećam da je Srbija moja domovina nego Francuska, jer je vaša zemlja sposobna i odlučna da se bori za veru i istoriju.