Od političkog signala do konkretne saradnje: Šta Srbiji donosi strateški dijalog sa SAD?

On je naveo da u diplomatskom smislu ovaj format predstavlja mehanizam kroz koji se održavaju redovni sastanci na visokom nivou, usklađuju zajednički interesi i otvara prostor za konkretne projekte.Govoreći o ekonomskom aspektu saradnje, Ivić je ocenio da politički odnosi imaju direktan uticaj i na ekonomske veze, posebno u oblasti energetike.

„Dobri politički odnosi povlače sa sobom dobre ekonomske odnose, ovo neće biti izuzetak. Očekujem više saradnje u sektoru energetike. Zvanični dokumenti Stejt departmenta u 2026. godini prepoznaju kao nacionalni interes SAD energetsku diversifikaciju Zapadnog Balkana, a ne možete imati stabilnu regionalnu politiku bez Srbije kao centralnog partnera“, rekao je Ivić za Kosovo onlajn.

On se osvrnuo i na odnose Vašingtona i Prištine, navodeći da suspenziju strateškog dijaloga SAD sa Prištinom vidi kao posledicu ponašanja tamošnjih vlasti.

„Suspenzija strateškog dijaloga od strane Vašingtona prema Prištini predstavlja jednu vrstu kazne, zato što se prištinski donosioci odluka nisu pokazali kao konstruktivni partneri. Oni su destruktivnim radnjama pokazali pravo lice, dok se Srbija pozicionirala kao strateški kredibilniji i važniji i konvencionalni partner“, naveo je Ivić.

Ivić je ocenio da strateški dijalog predstavlja formalizaciju odnosa koji već nekoliko godina imaju uzlaznu putanju, posebno nakon početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine.

„Strateški dijalog predstavlja formalnu krunu odnosa koji već par godina idu uzlaznom putanjom. Oni idu uzlaznom putanjom prethodnih 10 godina, ali značajan katalizator se dogodio 2022. godine, nakon ruske agresije na Ukrajinu“, rekao je Ivić.

Kako je dodao, nakon toga je došlo do promena koje se vide kroz konkretne bezbednosne i ekonomske aktivnosti.

„Nemamo više vojne vežbe sa Rusijom, nedavno smo imali prve vojne vežbe Srbije sa Natom, zajedničke vojne vežbe sa SAD i mnogo više ekonomske saradnje u 2025. godini“, zaključio je Ivić.

Poštovanje pozicije Srbije

Strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja viši oblik odnosa zasnovanih na poverenju i uvažavanju interesa obe strane, rekao je bivši diplomata Zoran Milivojević.

Prema njegovim rečima, strateško partnerstvo podrazumeva da SAD prihvataju Srbiju kao politički nezavisnu i vojno neutralnu državu, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali koja održava odnose i sa Moskvom i sa Pekingom.

„To znači da Amerika prepoznaje Srbiju kao državu koja je politički nezavisna i koja je vojno neutralna, koja je kandidat za EU, ali koja ima i otvorene komunikacije i sa Moskvom i sa Pekingom. To je jako važno, jer Amerika na taj način verifikuje međunarodni položaj Srbije, njenu unutrašnju i spoljnu politiku“, naveo je Milivojević za Kosovo onlajn.

On je dodao da SAD, za razliku od evropskih partnera, nisu dovodile u pitanje međunarodni položaj Srbije zbog kontakata Beograda sa Moskvom i Pekingom.

„Treba podsetiti da Amerika nije imala primedbe, za razliku od Evropljana, kada je predsednik Vučić išao u Moskvu na paradu ili kada je išao u Peking. Ne dovodi u pitanje međunarodni položaj ili politiku, ali ni aktuelnu vlast u Srbiji“, rekao je Milivojević.

On je ukazao da Vašington otvaranju strateškog dijaloga pristupa iz ugla realpolitike i sopstvenih interesa.

Kako je naveo, Srbija ovim formatom više nije samo partner, već dobija status privilegovanog partnera.

„Srbija nije više običan partner, nego privilegovani partner, što je i svojevrsna preporuka i poruka koja ima i globalno značenje, ne samo regionalno, jer je Amerika ipak vodeća država na globalnom planu. Otvaranje dijaloga sa Srbijom preporučuje Srbiju kao partnera po svim linijama u globalnom smislu“, rekao je Milivojević.

Govoreći o reakcijama Prištine na pokretanje strateškog dijaloga, Milivojević je ocenio da one nemaju presudan značaj za odnose Srbije i SAD.

„To što Priština ima primedbe nema velikog značaja za naše partnerstvo sa Amerikom, ali je dokaz više da Amerika, u skladu sa realpolitikom i sa sopstvenim interesima, vidi Srbiju kao ključnog partnera sa ovih prostora“, naveo je.

Prema njegovim rečima, aktuelna američka administracija prepoznaje srpski faktor kao značajan u regionu.

„Ova administracija prepoznaje srpski faktor kao dominantan i daje mu prednost i definiše ga kao sferu svojih interesa. Prema tome, kako reaguje Priština na to, mislim da nije od značaja, ali samo potvrđuje značaj i dubinu ovog strateškog partnerstva i pokazuje da Amerika menja stav prema srpskom faktoru“, rekao je Milivojević.

On je ocenio da se takav pristup vidi i kroz stavove Vašingtona prema Republici Srpskoj, Dejtonskom sporazumu i pitanju visokog predstavnika u BiH, ali i kroz hrišćanski faktor u Vašingtonu.

Milivojević je ocenio da je trenutak otvaranja strateškog dijaloga posebno važan za Srbiju zbog brojnih pritisaka sa kojima se suočava, dodajući da Srbija kroz ovaj format potvrđuje mogućnost balansiranja odnosa sa različitim međunarodnim partnerima.

„Za Srbiju je to izuzetno važno, posebno kada Amerika i Evropa nemaju isti pogled na globalne odnose. Potpuno je opravdano da Srbija u skladu sa svojim interesima ima u vidu i Brisel i Vašington, ali ne odustaje ni od Moskve ni od Pekinga. To se na najbolji način verifikuje i preko ovog strateškog dijaloga“, zaključio je Milivojević.

Transformacija odnosa upitna

Sa procenom da otvaranje strateškog dijaloga predstavlja prekretnicu u odnosima Srbije i SAD nije se složio Luk Zaner, viši saradnik u Odeljenju za nacionalnu bezbednost i međunarodnu politiku u Centru za američki progres u Vašingtonu, koji je rekao da dijalog predstavlja važan korak u institucionalizaciji odnosa dve zemlje, ali sam po sebi ne znači njihovu potpunu transformaciju.

Zaner ističe da je uspostavljanje redovnog kanala komunikacije između Beograda i Vašingtona posebno značajno za sprečavanje eskalacije kriza i rešavanje potencijalnih sporova, ali upozorava da Strateški dijalog treba posmatrati u širem kontekstu američkih napora da razvije odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.

„Strateški dijalog jeste važan, ali je važno razumeti da je to dijalog, a ne strategija. On predstavlja priliku, ali sam po sebi ne predstavlja transformaciju odnosa između dve zemlje. To je važan i veoma koristan korak, ali ga treba posmatrati u pravom kontekstu“, rekao je Zaner za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, ovakvi mehanizmi mogu doprineti stabilnijim bilateralnim odnosima, ali njihova vrednost zavisi od konkretnih rezultata koji se kroz njih ostvare.

„Kada uspostavite dijalog i kada postoji jasna, efikasna i posebno strukturisana komunikacija, to je veoma korisno. Ali isto tako mislim da ne treba očekivati previše od samog dijaloga. On je koristan onoliko koliko se kroz njega uradi. To je pre svega struktura i važan mehanizam koji doprinosi stabilnijim bilateralnim odnosima“, naveo je on.

Govoreći o mogućem uticaju strateškog dijaloga na odnose Beograda i Prištine, Zaner ocenjuje da on ne mora nužno imati direktne posledice na kosovsko pitanje, ali da može predstavljati dodatni kanal komunikacije za smirivanje problema.

„Ne mislim da će nužno imati direktne posledice na pitanja poput odnosa Srbije i Kosova, ali ima potencijal da bude veoma pozitivan instrument koji će pomoći Sjedinjenim Državama da doprinesu smirivanju eventualnih problema. Takođe predstavlja još jedan kanal komunikacije kroz koji SAD mogu, kada to žele, da podrže napore Evropske unije u regionu“, rekao je Zaner.

Osvrćući se na ocene da Vašington poslednjih godina pridaje veći značaj odnosima sa Beogradom, Zaner kaže da američka administracija odnose sa zemljama regiona posmatra kroz transakcioni pristup i da ne bi trebalo iz pokretanja dijaloga izvlačiti zaključak o stvaranju posebnog odnosa između dve zemlje.

„Sadašnja američka administracija stvari posmatra kroz veoma transakcioni pristup i na isti način posmatra i odnose sa Srbijom, kao i odnose sa ostalim zemljama regiona. Zbog toga ne mislim da treba previše zaključivati o tome da li su odnosi Srbije i Sjedinjenih Država sada iznad ili ispred odnosa koje Vašington ima sa drugim državama u regionu“, ocenio je.

Prema njegovim rečima, činjenica da je strateški dijalog pokrenut jeste pozitivan signal jer doprinosi stabilizaciji i institucionalizaciji odnosa.

„Ne mislim da to znači da se stvara nekakav poseban odnos između Srbije i Sjedinjenih Država. Ovo je administracija koja veoma transakciono pristupa međunarodnim odnosima. Najvažnije za Srbiju jeste da ovakav mehanizam bude dugoročan“, rekao je Zaner.

Govoreći o konkretnim koristima koje bi Srbija mogla da ima od strateškog dijaloga, Zaner je istakao da on može otvoriti više prilika za saradnju, ali da ne predstavlja automatsku podršku svim stavovima Beograda.

„Srbija od ovakvog dijaloga može da očekuje više prilika, ali to nije blanko podrška. Sjedinjene Države imaju strateške dijaloge i sa drugim državama regiona, tako da ovaj potez, u izvesnoj meri, normalizuje odnose sa Srbijom na način na koji je to učinjeno i sa drugim zemljama, među kojima je i Severna Makedonija“, rekao je.

Kako je dodao, strukturisana komunikacija između dve zemlje može olakšati saradnju u oblastima od zajedničkog interesa.

Planovi SAD za region

Profesor ekonomije Škumbin Misini ocenio je da Sjedinjene Američke Države imaju interes da se zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, usmere ka integracionim procesima i da je to njihov glavni cilj.

„SAD imaju interes da se zemlje Zapadnog Balkana orijentišu ka integracionim procesima, što im je glavni cilj. Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, imaju geostrateške interese sa najmoćnijim zemljama sveta kako bi poboljšale svoju ekonomsku situaciju“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

On je dodao da ostaje da se vidi da li će u budućnosti postojati konkretan strateški plan, podsećajući da je Džared Kušner pre izvesnog vremena izrazio interesovanje za ulaganja u Srbiju.

Govoreći o evropskim integracijama, ocenio je da Zapadni Balkan treba što pre da postane deo Evropske unije.

On je istakao da će dalji razvoj događaja zavisiti i od geopolitičkih kretanja u svetu, ali da bi zemlje regiona trebalo da sarađuju i zajednički napreduju.

„Ostaje da se vidi kakva će biti geopolitička kretanja u svetu, jer u našem okruženju postoje različiti uticaji. Bilo bi dobro da zemlje Zapadnog Balkana zajedno krenu ka integraciji, bez sukoba, ljubomore i mržnje, i da idu napred radi ekonomske dobrobiti svojih građana, a ne da imaju balkanske lidere čiji je primarni interes moć i krađa“, zaključio je Misini.