Zašto je Severna Mitrovica „na radaru“ Prištine?

Sprovođenje odluka koje donosi opštinska vlast u Severnoj Mitrovici sve češće nailazi na „rampe“ sa centralnog nivoa, uz asistenciju Kosovske policije, dok se neka rešenja aminovana u Prištini primenjuju bez znanja zvaničnika ove Opštine. Takvi slučajevi, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, nisu izolovani incidenti, već su postali obrazac. Priština je, dodaju, jako dugo bila frustrirana nemogućnošću da projektuje svoju vlast severno od Ibra i ovakve poteze preduzima pod plaštom vladavine prava i poštovanja procedura, čime obesmišljava postojanje lokalne samouprave.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Nedugo pošto se vlast u Severnoj Mitrovici vratila u ruke političkih predstavnika Srba krenulo se sa „saplitanjem“ odluka opštinskih organa.   

Počelo je na Badnje veče, kada je policija oduzela transparent sa natpisom „Mir božji, Hristos se rodi“ koji je prema odluci gradonačelnika Milana Radojevića trebalo da bude postavljen u centru Severne Mitrovice. Transparent je iste večeri vraćen, ali je ceo događaj ostavio gorak ukus na ovaj veliki hrišćanski praznik.

Policija je reagovala i početkom juna pri pokušaju uklanjanja znaka „Volim Mitrovicu“, kada je gradonačelnik Radojević pokušao crvenim sprejom da prefarba zeleno srce koje je deo ove instalacije. Ministarstvo administracije i lokalne samouprave Kosova posle nekoliko dana je i osporilo odluku Skupštine opštine Severna Mitrovica o uklanjanju ovog znaka, zbog „proceduralnih povreda“ tokom usvajanja.

Krajem prošlog meseca u Severnoj Mitrovici je priveden umetnik Stefan Stojanović koji je pokušao da oslika mural patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija, za šta je imao dozvolu opštine.

Ima i kontraprimera, kada su se bez znanja i odobrenja opštinskih organa rušile privatne garaže u vlasništvu Srba u ovoj opštini ili menjale table sa nazivima ulica.

Istoričar Stefan Radojković kaže da ovakvi potezi prištinske administracije imaju jasan obrazac i cilj da se okruženje u kojem žive Srbi severno od reke Ibar maksimalno promeni i njima učini nepristupačnim, stranim i nepoznatim, a u kranjoj liniji i neprijateljski raspoloženim prema njihovom identitetu i opstanku na tom prostoru.  

Sve je, kako je naveo za Kosovo onlajn, uvijeno u oblande procedure i pravila koje provodi prištinska administracija, dok je zapravo reč o institucionalnom i strukturnom nasilju kojim se menja atmosfera u Severnoj Mitrovici i spaja „lepo i korisno“.  

„Stvara se sredina koja jasno naglašava da je ona pod kontrolom prištinske administracije i to je ono što je 'korisno', a ono što je 'lepo' je da vlada Aljbina Kurtija preko određenih ministarstava, vrši pritisak na Srbe severno od reke Ibar iz prostog razloga što je ona u večitoj kampanji za izbore“, navodi naš sagovornik.

Sa ovakvim potezima, kako smatra, neće se prestati ni u narednom periodu.

„To će biti neka vrlo banalna pitanja, poput sprečavanja iscrtavanja murala, za koje postoje dozvole. Stvar je u tome da se pokažu mišići, da se fleksuju, i da se jasno stavi do znanja: možda je briselski proces mrtav, ali naša vlast nad opštinama severno od reke Ibar je neupitna u svakom smislu. Nama to izgleda kao cepidlačenje i kao nepotrebno forsiranje policije povodom nekih banalnih komunalnih pitanja, ali Priština je jako dugo bila frustrirana nemogućnošću da projektuje svoj autoritet i svoju vlast severno od reke Ibar. I tu se sad pokazuje koliko je bio pogrešan i Briselski sporazum, a kasnije i izlazak iz lokalnih institucija, što iz policije, što iz pravosuđa i naročito iz opštinskih struktura prištinske administracije“, ocenjuje ovaj istoričar.

Poruka koja se šalje takvim postupanjima, kako navodi, je da tu nema mesta za srpske institucije u okviru prištinske administracije, dok se posredna poruka šalje institucijama Republike Srbije na Kosovu da ni za njih nema mesta na Kosovu.  

„Na kraju će zbog toga obični stanovnici - Srbi i drugi koji koriste usluge prištinske administracije ili administracije Republike Srbije, ispaštati što direktno, što posredno. Mnogi će se verovatno odlučiti i za iseljenje sa tih prostora, što je negde uvek i bio krajnji cilj vlade Aljbina Kurtija i uopšte svih prištinskih administracija manje-više“, ukazuje Radojković. 

Ono što vidi kao novitet je da je sve uvijeno u oblandu koja se zove vladavina prava, procedura i administrativna pravila, a što ne podiže odmah antene za opasnost.

„To ne trigira alarme za opasnost u međunarodnoj zajednici, koja je inače ophrvana, naročito ovaj zapadni deo, mnogobrojnim problemima koji su daleko važniji od toga da li se neka procedura na opštinskom nivou u Severnoj Mitrovici ne poštuje“, navodi Radojković.

„Preuzimanje ovlašćenja koja policiji ne pripadaju“

Projektna menadžerka NVO Nova društvena inicijativa Milica Radovanović kaže da na osnovu svega što se događalo u prethodnim mesecima, posle završenih lokalnih izbora na Kosovu, može da se uoči da je na severu došlo do predaje vlasti, ali ne na novu opštinsku administraciju, već ka centralnim institucijama i ka Kosovskoj policiji.

Ono što se vidi na terenu, prema njenim rečima, je da ponašanje Kosovske policije izlazi iz redovnog načina postupanja, odnosno da se često preuzimaju ovlašćenja koja policiji ne pripadaju.

„U mnogim slučajevima policija se ponaša i kao upravni, i kao izvršni, pa čak i kao sudski organ. Ona donosi odluke za koje nije nadležna, sprovodi izvršne mere za koje ne postoji pravni osnov, ali u nekim slučajevima čak i faktički ograničava prava građana bez ijednog pisanog dokumenta, čime onemogućava i pravo na pravni lek“, ukazala je Radovanović u izjavi za Kosovo onlajn.

Takvim postupanjem centralne vlasti, kako ocenjuje, pokazuju da ne žele da lokalnim samoupravama ostave ikakvu autonomiju u odlučivanju i da za svaku odluku na terenu četiri opštine moraju prvo da traže dozvolu centralnih vlasti.

Kao primere koji pokazuju ovaj obrazac ponašanja ona navodi više slučajeva, i ne samo u Severnoj Mitrovici.

Neki od njih su zabrana ulaska na Kosovo odborniku Vladimiru Radosavljeviću iz Leposevića, preuzimanje kampa Rezala u Gazivodama, rušenje vikendica i kuća u Čečevu, a u Severnoj Mitrovici rušenje garaža i sprečavanje oslikavanja murala patrijarhu Pavlu.  

Nit koja povezuje sve ove slučajeve, kako ističe, je Kosovska policija koja nastupa autoritativno, kao da ima ovlašćenja da preduzima takve radnje.

„Odborniku je zabranjen ulaz verbalno, bez da mu je pružen ikakav akt i obrazloženje, čime mu je onemogućeno pravo na žalbu, a formalno kao da se slučaj nije ni desio jer ne postoji nikakav pisani trag. U slučajevima preuzimanja i rušenja imovine, Kosovska policija navodno asistira javnom preduzeću koje nema pravni osnov za prinudno izvršenje i samim tim se stavlja u ulogu i izvršnog organa, a u slučaju u sprečavanja oslikavanja murala policija je na licu mesta proglasila odluku lokalne samouprave nevažećom. Tako da nije reč o izolovanim incidentima ili o ponašanju pojedinog policajca, već vidimo jedan obrazac sistemskog, nezakonitog postupanja Kosovske policije“, kaže Radovanović.

Sve ovo, kako ukazuje, građanima šalje poruku da se postojanje lokalne samouprave i njeno delovanja na terenu faktički obesmišljava i da za svaku odluku nisu nadležne lokalne opštine, već policija i ministarstva u Prištini.

„Nepoštovanje ni osnovnog nivoa samouprave“

Prema oceni analitičara Dušana Borisavljevića, upotreba sile i sve češće vidljiva presija Kosovske policije u Severnoj Mitrovici pri sprovođenju odluka koje je donela ta Opština su nepotrebni jer nije reč o krivičnim delima i nečemu što ugrožava život i bezbednost ljudi.

„Opština Severna Mitrovica je na udaru i najviše se koristi u političke svrhe. Tu neki ljudi skupljaju političke poene. Studirao sam u Mitrovici, nijedan grad na Kosovu nije savršen, pa tako ni Mitrovica, uvek ima potrebe da se neke stvari regulišu, ali ovo što se sad dešava je prevršilo svaku meru što se tiče upotrebe policije za neke banalne stvari“, rekao je Borisavljević za Kosovo onlajn.

Nesuglasice, kako smatra, mogu da se reše dijalogom, ali istovremeno ukazuje da srpske opštine na Kosovu nemaju nivo samouprave koji propisuje zakon.

„Srpske opštine bi, inače, po zakonu trebalo da imaju malo veći nivo samouprave, tako da mi je žao kad vidim da se čak ne poštuje ni onaj osnovni nivo samouprave, a ne taj povećani koji bi trebalo da imamo po zakonu“, ističe Borisavljević.