Optužnice za ratne zločine kao sredstvo pritiska na Srbe - da li izveštaj Oebsa može nešto da promeni?

Izveštaj Oebsa o praćenju sudskih postupaka, prema kojem je čak 88 odsto slučajeva koji se vode protiv Srba za ratne zločine okončano osuđujućim presudama, sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju kao korektan i izbalansiran, navodeći da se bavi suštinom problema. Istovremeno, upozoravaju da ne očekuju da će njegovo objavljivanje dovesti do bilo kakvih promena. Takođe, ukazuju na štetnost suđenja u odsustvu, ali i na način na koji se takvi postupci koriste kao vid političkog pritiska na Srbe.

Piše: Veljko Nestorović

Nakon što je Skupština Kosova 2022. godine usvojila izmene Krivičnog zakonika, kojima je omogućeno vođenje suđenja za ratne zločine i u odsustvu optuženog, usledilo je podizanje većeg broja optužnica protiv Srba.

Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo u Prištini, tokom 2025. godine vođeni su krivični postupci u „50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga, optuženih za ratne zločine“.

Od početka ove godine izrečeno je više osuđujućih presuda. U jednom od retkih slučajeva koji je okončan oslobađajućom presudom, Dragan Ristić iz Đakovice oslobođen je svih optužbi.

Ristić je uhapšen 25. februara 2025. godine na administrativnom prelazu Jarinje, a 18. marta 2026. godine oslobođen je optužbi. Njegova advokatica Jovana Filipović od početka je tvrdila da je u ovom slučaju došlo do očigledne zamene identiteta. Ristić je u pritvoru proveo više od godinu dana.

Advokat Ljubomir Pantović kaže za Kosovo onlajn da je izveštaj Oebsa o praćenju sudskih postupaka u predmetima ratnih zločina apsolutno korektan, izbalansiran i da se dotakao suštine problema.

Pantović kaže da je ono što je njega posebno zainteresovalo to što je u tom izveštaju otvoreno pitanje koje on i njegove kolege godinama ističu u sudnicama u Prištini, gde se sudi za ratne zločine, a to je da su optužnice protiv optuženih nealbanaca, pre svega Srba, apsolutno uopštene i neprecizne.

„Iz njih ne možete da vidite za šta se konkretno optužuje okrivljeni, šta je uradio i na koji način to što je uradio predstavlja ratni zločin. Optužnice su neprecizne, nejasne, u svakom pogledu veoma loše. Poslednji primer je optužnica za Banjsku. Ko je pratio to suđenje mogao je da vidi da je potpuno haotična, neprecizna i nejasna optužnica, iz koje nije moglo da se utvrdi šta su okrivljeni uradili u Banjskoj, prihvaćena od strane suda, nakon čega su izrečene najstrože kazne. Takođe, i drugi problemi kojih se izveštaj dotakao prisutni su i veoma izraženi u svim suđenjima – sporost postupka, dugotrajan pritvor i neobjektivno suđenje. To su suđenja koja nisu pravična, u kojima se ne poštuje pravo okrivljenog na pravično suđenje, niti pravo na sudsku odluku koja treba da bude zasnovana na dokazima i činjenicama“, objašnjava Pantović.

„U izveštaju je Oebs izneo nekoliko nalaza i preporuka upućenih nadležnim institucijama. Jedna od preporuka odnosi se na to da optužnice moraju biti preciznije kada je reč o individualnoj odgovornosti optuženih. Sigurno je da je to jedan od ispravnih nalaza i preporuka, jer individualna krivična odgovornost mora da se utvrđuje na osnovu konkretnih radnji optuženog. Niko ne može biti optužen ili osuđen na osnovu posrednih ili nedovoljno jasnih dokaza. Individualna odgovornost podrazumeva da se tačno zna šta je konkretna osoba uradila. Naravno, ono što se navede u optužnici ne znači da će sud to automatski prihvatiti“, objašnjava Alija.

On ujedno i podseća da su i Vrhovni sud i Apelacioni sud u pojedinim predmetima ukidali presude upravo zbog toga što individualna odgovornost i konkretne radnje optuženih nisu bile dovoljno precizno obrazložene.

„Zbog toga je ova preporuka Oebsa opravdana i kosovsko pravosuđe bi trebalo da je uvaži, odnosno da podiže optužnice samo kada postoje direktni dokazi koji optužene povezuju sa konkretnim krivičnim delima“, kaže on.

O tome zašto je čak 88 odsto postupaka završeno osuđujućim presudama, Alija podseća da je pre tri godine stupio na snagu Zakon o suđenju u odsustvu.

„Od njegovog stupanja na snagu do danas podignuto je 27 ili 28 optužnica u odsustvu, kojima je obuhvaćeno više od 130 pripadnika srpskih snaga. Mogućnost podizanja optužnica u odsustvu svakako je uticala na povećanje broja optuženih za ratne zločine. Poslednjih godina gotovo sve optužnice podignute su protiv pripadnika srpskih snaga. Ako uporedimo period koji obuhvata izveštaj Oebsa sa prethodnim periodom, kada su nadležnost imali Unmika i Euleks, vidimo da su tada optužnice podizane protiv pripadnika obe strane u sukobu. Ako se posmatra period od završetka rata, od 1999. godine do danas, kosovsko pravosuđe je, zapravo, izreklo više presuda protiv pripadnika OVK. Razlog za to je što pripadnici srpskih vojnih i policijskih snaga nisu bili dostupni kosovskom tužilaštvu, policiji i drugim pravosudnim organima. Zato je u tom periodu bilo više osuđujućih presuda protiv pripadnika OVK, jer je tada bilo obavezno prisustvo optuženog na suđenju. Sada postoji mogućnost suđenja u odsustvu, zbog čega je povećan broj optužnica protiv pripadnika srpskih snaga“, kaže naš sagovornik, ali i ističe da  Fond za humanitarno pravo, ne podržava suđenja u odsustvu, jer osuđeni, ukoliko bude uhapšen, ima pravo da traži obnovu postupka i novo suđenje od početka“, rekao je Alija.

Amer Alija kaže i da je Srbija počela da vodi postupke i sudi u odsustvu.

„Ako se ovakav trend nastavi, imaćemo pravdu samo na papiru, ali ne i stvarnu pravdu za žrtve, jer osuđeni neće izdržavati kazne. Sve će ostati na formalnim sudskim postupcima“.

Na pitanje koliki je broj nerešenih slučajeva ratnih zločina nad Srbima, Alija kaže da svi koji su počinili ratne zločine, bez obzira na etničku pripadnost, moraju biti procesuirani i da samo tako region može da ide napred.

„Sa druge strane, imamo oko 10.000 nevinih žrtava i civila koji su tokom rata ubijeni ili se i dalje vode kao nestali. Ako političari ili bilo ko drugi negiraju ratne zločine, to nije dobra poruka i u takvim okolnostima teško je govoriti o budućnosti zasnovanoj na saradnji i pomirenju. Tranziciona pravda ne podrazumeva samo suđenja. Ona obuhvata i druge mehanizme – reparacije za žrtve rata, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, obrazovanje mladih na osnovu tačnih činjenica o događajima iz prošlosti, kao i druge mehanizme tranzicione pravde, na kojima se mora raditi podjednako i istovremeno“, rekao je Amer Alija.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić za Kosovo onlajn ističe da su prava optuženih narušena već na samom početku postupka, jer nije obezbeđeno njihovo prisustvo, a još manje pravo da ispituju svedoke, budući da je neposredno ispitivanje od ključnog značaja.

„Ne postoji kontakt između advokata po službenoj dužnosti i optuženog i to je, jednom rečju, kolaps dokaznog postupka, jer se kompletan dokazni postupak zasniva na starim izjavama svedoka koje su nastale u vreme Unmika ili Euleksa“, kaže Pašić i navodi da ne očekuje da će, nakon izveštaja Oebsa, doći do suštinskih promena niti reformi u kosovskom pravosuđu, kako u procesnom smislu, tako ni u primeni materijalnog prava“, kaže Pašić.

Naš sagovornik skreće pažnju i na to da se krivični progon koristi kao političko sredstvo radi sprečavanja povratka raseljenih Srba.

„Na delu je primena hrvatskog modela. Kao što znamo, takav princip bio je prisutan u Hrvatskoj. Moja očekivanja su da će broj ovakvih postupaka nastaviti da raste. Izlazimo iz pravnih okvira, a ovakvo ponašanje prevazilazi pravne okvire i, rekao bih, ulazi u domen književnosti. To je jedan čist kafkijanski proces. Sudi se ljudima koji i ne znaju da im se sudi. Dodeljuju im se advokati po službenoj dužnosti koji predstavljaju puku statističku formu. Pozivi se šalju običnom poštom, umesto međunarodnim zvaničnim kanalima. Šta je to drugo nego jedan kafkijanski apsurd, kada se vode lažni procesi po lažnim zakonima? Složićete se da je to jedino Kafka umeo da opiše u svom romanu Proces“, objašnjava bivši vojni tužilac.

Govoreći o tome zašto se ponekad čini da međunarodna zajednica „skreće pogled“ sa ovakvih slučajeva, Pašić ističe da je očigledno da je reč o političkom interesu, jer je politički uticaj na Prištinu nesporan.