Rafuna: Verujem da ćemo imati novu vladu do kraja januara, potrebne su institucije i reforme

Ova godina je bila teška za kosovsku ekonomiju i neophodno je da se institucije formiraju što pre, jer su u svim sektorima potrebne reforme i potrebno je motivisati strane investore da dođu i ulažu na Kosovo, izjavio je predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna. Ipak, optimista je da će nova vlada biti formirana do kraja januara.

Rafuna je u intervjuu za Kosovo onlajn, sumirajući 2025. godinu, istakao da obustava planiranog strateškog dijaloga SAD sa Kosovom nije dobra poruka za privredu, ali je izrazio nadu da će nakon ispunjenja određenih uslova, on ponovo biti pokrenut.

Takođe, uveren je da građani ne treba da brinu da će ostati bez plata u prvim mesecima 2026, jer Zakon o upravljanju javnim finansijama dozvoljava produženje budžeta za prva dva meseca naredne godine, dodajući da se najava o povećanju minimalne zarade u januaru na 425 evra može povezati sa predizbornom kampanjom.

Kosovo ulazi u novu godinu bez institucija, i to je stanje koje traje gotovo godinu dana, od februara meseca. Kako trenutna situacija utiče na ekonomiju?

Imali smo jednu tešku godinu, može slobodno tako da se kaže, jer smo imali poteškoća sa električnom energijom, preduzeća su bila dužna da pristupe slobodnom tržištu, da se snabdevaju električnom energijom od drugih kompanija, koje su skuplje dva do tri puta od onih od kojih su se strujom snabdevala ranije, i to je bilo najteže za kompanije ove godine. Drugo je to što nismo imali institucije, nismo mogli da izglasamo strane ugovore u iznosu od oko jedne milijarde koji stoje u skupštini. To su kapitalni projekti koji bi direktno uticali na našu ekonomiju i razvoj, kao i na razvoj privrednog sektora.

Koliko je važno da se posle izbora ne ponovi situacija od prošlih i da se formiraju institucije što pre. Da li privreda može da izdrži još jednu institucionalnu krizu?

Teško je, potrebne su nam institucije, fiskalne reforme, reforme u obrazovanju, u zdravstvu, u pravosuđu, trebaju nam reforme svuda kako bi smo se brže kretali, jer zemlje oko nas su uradile to već dve-tri godine pre nas i mi treba da požurimo kako bismo uhvatili korak. Takođe, treba više da radimo kako bismo privukli što više stranih investicija. Ako nemamo državne institucije biće teško da motivišemo strane investore da dođu i investiraju na Kosovu, zato je neophodno da što pre imamo institucije.

Budžet za narednu godinu nije usvojen, kakve će to posledice imati? Ima li straha da će građani ostati bez plata? Videli smo šta se sve dešavalo u Prištini, ali i sa RTK.

Za januar i februar neće biti poteškoća i problema, jer po zakonu, ako imamo izbore pre kraja godine, automatski deo budžeta od 21,12 odsto se prebacuje za prva dva meseca. Za januar i februar neće biti poteškoća, svi će primiti plate i to je vreme kada se počinju pripreme sa kapitalnim projektima, ali u martu, aprilu, treba nam budžet kako bismo započli nove projekte.

Treba li građani da strahuju zbog plata?

Ne, ne verujem, jer će izbori biti 28. decembra i očekujem da ćemo do kraja januara imati vladu. Ne verujem da će biti blokade kakvu smo imali do sada, ako to funkcioniše kako mi predviđemo, neće biti poteškoća i problema sa platama.

Kako celokupna situacija utiče na strane investicije, da li ih to što Kosovo ne može već godinu dana da funkcioniše normalno, navodi da investiraju negde drugde?

Kada smo kod stranih investicija, treba da imamo jednu stvar na umu. Velike kompanije, brendovi koji su poznati u svetu, kada dođu na Kosovo, dođu na ceo Balkan, jer oni vide ceo Balkan kao jedno tržište. Oni ne gledaju po političkoj situaciji, pravnom sistemu, ekonomskom sistemu, samo Kosovo, oni vide ceo Balkan. I sada, ako negde imamo tenzije političke ili problem, oni na to gledaju sa rezervom, ne žele da dođu odmah. Da, ako nemamo institucije, naravno da to utiče da i strane investicije ne dolaze na Kosovo, ali opet, kao što sam rekao, treba da započnemo reforme i da utičemo na to, da motivišemo da stranci dođu da inestiraju na Kosovu.

SAD su do sada bile najveći partneri i podrška Kosovu, međutim, imali smo u proteklom periodu obustavu planiranog strateškog dijaloga. Ima li to uticaja na privredu?

Ni to nije dobra poruka za privredu. Nije dobra poruka za američke kompanije koje imaju za cilj da dođu da investiraju na Kosovu. Na kraju dana, oni pre nego što dođu da investiraju ovde, konsultuju se sa vladom. Ja mislim da je to privremeno, koliko mi imamo informacije kao Komora, i čim se neki uslovi ispune, odmah će strateški dijalog početi iz početka. Od prvog dana tražimo da naša vlada, skupština, i druge državne institucije, urade to što pre kako bismo započeli novi strateški dijalog sa američkom vladom.

Kakva je trenutna ekonomska situacija na Kosovu po pitanju uvoza i izvoza?

Kada smo kod uvoza i izvoza, deficit je i dalje veliki, 12 odsto uvoz pokriva izvoz. Inflacija, prema najnovijim informacijama iz Agencije za statistiku Kosova je 5,3 procenta, veoma je velika, a najveći uticaj na to je imala cena električne energije. Neophodno je da što pre imamo institucije, da započnu sa radom, da se inflacija ne povećava, već da se smanji.

Ko je najveći trgovinski partner Kosova?

Sa Balkana su trenutno najveći partneri Albanija i Severna Makedonija, po informacijama koje imamo iz carinske službe. Iz Evropske unije je to Nemačka.

Šta Kosovo uvozi iz Srbije? Kakvu barijeru predstavlja to što i dalje se roba uvozi samo preko jednog prelaza?

To je veliki problem o kojem mi odavno pričamo sa predsednikom Privredne komore Srbije (Markom) Čadežom, da vidimo kako možemo da pronađemo rešenje za admnistrativne barijere koje imamo. Neke su i političke, jer i naši proizvodi sa Kosova, ako piše na njima da su proizvedeni na Kosovu, srpske vlasti ne dozvoljavaju da uđu u Srbiju. Tražimo da se i to ukine. Druga stvar je zabrana uvoza iz Srbije. Imamo situaciju da se uvozi samo preko Merdara i to nije dobro, jer svi granični prelazi imaju carinu i treba da se nađe rešenje kako može i na Beloj zemlji, Jarinju i drugim carinskim ulazima da posedujemo skenere i da tamo ulazi roba. To može i postoji mogućnost za to, i ja sa Evropskom komisijom pokušavam već duže vreme da pronađem rešenje, da ne bude ulaz samo preko Merdara, jer je tamo samo jedan skener. Sada je stigao jedan skener od američke vlade i mislim da će u naredne dve nedelje da stigne jedan iz Nemačke, što će da ubrza uvoz robe. Ali, još je kolona duga na srpskoj strani, kamioni čekaju i to je problem, jer kad naši proizvođači ili trgovci zovu da utovare robu, nisu svi zainteresovani da dođu na Kosovo, jer treba da čekaju dan-dva za ulazak.

Imamo najavu da će minimalna zarada na Kosovu od januara iznosti 425 evra. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Iz vlade su sada povećali minimalne zarade na 425 evra, ali mi nismo zadovoljni. Ne zato što je iznos 425 evra, već zato što nismo imali mogućnost da odradimo jedno istraživanje i da vidimo kakav će to efekat imati na kompanije i zato smo zatražili da odluka ne bude odmah na snazi, da nam daju mogućnost, vremena, da se zajedno sa našim članovima, i onima koji to nisu, konsultujemo i vidimo šta je najbolje. Možda će minimalna zarada biti i veća, ali treba da postoji neki paket koji će da podrži biznise.

Da li se sa tim požurilo zbog kampanje?

Bojim se da jeste. Jer sada nije momenat i trenutak. Mi ćemo u ovom mesecu imati izbore i to nije dobro, jer ako se uveća minimalna zarada, treba da se ima na umu da je to kategorija ljudi koji nemaju kvalifikacije, nemaju fakultete, i zato su u toj kategoriji, i zato treba da budemo veoma pažljivi, jer je to osetljiva kategorija. Treba odraditi istraživanje, treba da se održi dijalog i da se dođe do rešenja o tome koliko treba da iznosi minimalna zarada.