Siljanovska Davkova: Kreativna diplomatija i podrška Austrije ključni za integraciju u EU

Austrija je spremna da razgovara o pronalaženju kreativnog rešenja sa Bugarskom i smatra da je sprovođenje politike proširenja trenutno najvažnije za Evropsku uniju, izjavila je predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska-Davkova, prenosi Gazeta blic.

Siljanovska Davkova je u intervjuu za makedonski servis Radio Slobodna Evropa istakla da austrijska ministarka za evropske i međunarodne poslove, Beate Majnl-Rajzinger, želi da se razgovori za rešavanje ovog spora održe u Beču.

Gospođo predsednice, ovlašćenja predsednika su uglavnom u oblasti spoljne politike, odbrane i bezbednosti. Trenutno su dva pitanja najvažnija: blokada evropskih integracija i sporazum o strateškom partnerstvu sa Ujedinjenim Kraljevstvom, vredan šest milijardi evra investicionih kredita. Da li smo bliži ili dalje od početka pregovora o članstvu u EU nego pre godinu dana, s obzirom na to da je bugarska vlada podsetila da uključivanje bugarske manjine u Ustav nije jedini uslov Sofije za ovaj proces?

Ne mogu vam dati precizan odgovor u jednoj rečenici. Zašto? Jer ako kažem da smo bliže ili dalje, to ne bi bilo tačno. Blizina ili udaljenost je relativna. Čak i ako započnemo pregovore, to ne znači nužno napredak. Mogu se pojaviti novi zahtevi ili, kao što smo do sada videli, procesi koji onemogućavaju dogovor o klasama i poglavljima. Šta mislim o ovom periodu? Primetila sam promene. Logično, kao predsednik, ovo je moja uloga. Naš presedan je naveo EU da preispita proces integracije, jer je jasno da će ovaj presedan proizvesti druge.

Ustav se može promeniti, ali ne mogu obećati da će se to uskoro dogoditi. Ja sam predlagač, ali poslanici glasaju prema svojim uverenjima – oni predstavljaju građane, a ne mene. Pitanje koje mi najčešće postavljaju je: „Hoće li biti ustavnih promena?“

Moj odgovor je da ne mogu to garantovati. Nisam apsolutni monarh. Zahtevi za ustavne promene iz inostranstva su suprotni osnovnim principima EU – suprotni su Lisabonskom ugovoru i Povelji o osnovnim pravima. Oni naglašavaju poštovanje ustavnih struktura i nacionalnih i kulturnih identiteta zemalja.

Pomenuli ste kreativnu diplomatiju kao način za prevazilaženje ove pat-pozicije. Iz saopštenja vašeg kabineta nakon sastanka sa austrijskom ministarkom Beate Majnl-Rajzinger, razumelo se da biste želeli da se ovi razgovori održe u Beču. Da li postoji neki razvoj u ovom pravcu?

Kreativna diplomatija je neophodna. Svesni smo da je pregovarački okvir usvojen i da ga je teško promeniti – međutim, slučaj Srbije je pokazao da mogu postojati izuzeci. Ako imamo problema u procesu pregovora, onda bi EU trebalo i kreativno da se angažuje da ih deblokira. Evropski parlament može usvojiti akt o našim odnosima sa Bugarskom. Savet može dati uputstva, može postojati akcioni plan za zajedničku makedonsko-bugarsku istorijsku komisiju. Trebalo bi da bude jasno da dva protokola koja smo potpisali ne pominju ustavne promene – one su nametnute kasnije. Možemo potpisati još jedan protokol, ali on ne treba da se koristi kao osnova za veto, već za diskusiju, kao što su to uradili Nemci i Francuzi, ili Poljaci i Nemci. Pristup treba da bude interpretativan i konstruktivan.

Da li postoji neka konkretna inicijativa za sastanak?

Austrijski ministar nas je uverio da Austrija uvek stoji iza regiona. Oni veruju da je proširenje EU prioritet. Takođe su razumeli težnje Ukrajine i Moldavije, ali su naglasili da Zapadni Balkan zaslužuje više. Izrazili su spremnost da pomognu u pronalaženju kreativnog rešenja sa Bugarskom.

Ne mogu sa sigurnošću reći da li je već kontaktirala Sofiju, ali je bila na istoj liniji kao i predsednik Evropskog saveta. Pohvalio je naš predlog za odloženo rešenje kao konstruktivan, ali je istakao nedostatak razumevanja od strane komšiluka. Međutim, izrazio je spremnost za saradnju.

Detalji sporazuma o strateškom partnerstvu sa Velikom Britanijom su magloviti. Kakva je vaša politička procena?

Nadležnosti za međunarodne ugovore su podeljene. Predsednik ima prioritet, ali Ustav predviđa da ako po zakonu nadležnost pripada vladi, onda je ona ta koja deluje. To je slučaj sa ekonomskim, obrazovnim i socijalnim pitanjima. Sporazum o strateškom partnerstvu – koji obuhvata infrastrukturu, bolnice, studentske domove – je u nadležnosti vlade. Podržavam svako rešenje koje donosi razvoj i blagostanje. Čak se i države članice EU, naši tradicionalni partneri, suočavaju sa velikim ekonomskim izazovima.

Da li je ovaj sporazum alternativa statusu kvo sa EU?

Ne. Nisam fatalista i ne koristim često frazu „nemamo alternativu“. Ali Makedonija je deo Evrope – geografski, istorijski, kulturno i politički. Čak i britanski zvaničnici razumeju da se dijalog sa nama odvija u kontekstu evropskih integracija. Nema alternative. Međutim, svi u svetu traže resurse za razvoj, a mi smo takođe deo ovog napora. Najveće britanske investicije na Zapadnom Balkanu su kod nas.

Kako ocenjujete rad vlade u protekloj godini? Da li imate redovne konsultacije sa premijerom Mickovskim?

Vlada crpi svoj legitimitet iz Parlamenta. Odgovornost za njegovu procenu leži na Skupštini. Mogu da govorim o spoljnoj politici i bezbednosti. Konsultujemo se, ja tražim informacije, i svako ostaje u okviru svojih kompetencija. Ne mešam se u unutrašnje poslove vlade i ne dozvoljavam mešanje u moju oblast.

Na koliko zakona ste do sada stavili veto?

Do sada sam vratila samo jedan zakon – što je bez presedana za godinu dana. Ali imala sam rezerve prema nekim drugim rešenjima. Prvo uzimam zakone i ispitujem da li imaju nekih problema. U nekim slučajevima su intervenisali, u nekim su mi objašnjavali stvari. Ako bilo koje rešenje nije u skladu sa principima koje zastupam, iskoristiću svoje pravo veta.

Kakvi su vaši odnosi sa DUI? Ova stranka vas je optužila da zaobilazite mehanizme zaštite od etničke majorizacije.

Imala sam dobre odnose sa mnogim poslanicima iz redova DUI, neki od njih su mi prijatelji. Nije tačno da sam previđala etničku zastupljenost – to je ustavna kategorija. Moje poruke su uvek u skladu sa Ustavom i zakonom. Ustavni sud je taj koji treba da odlučuje o ovim pitanjima. EU će nas ocenjivati ne samo po usklađenosti sa pravnim tekovinama, već i po praktičnoj primeni zakona. Venecijanska komisija i GREKO će se pobrinuti za ovo. Prilikom izbora članova odbora – za pomilovanja, odlikovanja, omladinu – uvek sam obraćala pažnju na pravednu zastupljenost i, pre svega, profesionalizam.

Da li ste uspeli da budete predsednik svih građana, kao što ste rekli na početku svog mandata?

Ovo je najvažnija uloga – uprkos fokusu na spoljnu politiku. Legitimitet su mi dali građani putem direktnog glasanja. Moja posvećenost je svakodnevna, kroz sastanke sa svim kategorijama građana, posebno sa najranjivijim grupama. Prema anketama, uživam široko poverenje građana – različitog etničkog, rodnog i socijalnog porekla. Trudim se, ali samo moje priznanje nije dovoljno. To se može proveriti pouzdanim metodama.