Zukorlić: Na Kosovu nemamo Bošnjačko nacionalno veće kakvo imamo u Srbiji

Usame Zukorlić
Izvor: printskrin

Predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić kaže da je položaj Bošnjaka u Srbiji bolji nego pre deset godina, da njegova stranka za Bošnjake želi još veći stepen prava, ali da ne misli da je Priština adresa na kojoj treba da se rešava to pitanje.

Zukorlić u razgovoru za Kosovo onlajn napominje da SPP ne želi da se meša u srpsko-albanski sukob na taj način i podržava napore da se dođe do dogovora na temeljima pravde.

Kako ocenjujete položaj Bošnjaka u Srbiji?

Bolji je nego pre deset godina, ali verujemo da za deset godina može da bude još puno bolji. Proporcionalna nacionalna zastupljenost u javnim ustanovama je trenutno najproblematičnije pitanje koje treba da se rešava.

Predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin zatražio je od predsednika Srbije, ali i međunarodnih faktora da Bošnjaci u Srbiji dobiju ista prava koja se traže za Srbe na Kosovu, da li ste saglasni sa tim zahtevom i ima li paralele između položaja Srba na Kosovu i Bošnjaka u centralnoj Srbiji?

Ne. Mi tražimo prava za Bošnjake u Srbiji na nivou Srba u Srbiji. Želimo za Bošnjake u Srbiji još veći stepen prava. Mi smo autohotoni konstitutivni narod u ovoj državi. Želimo da se na naš narod ne gleda drugim očima kada tražimo prava na ozbiljnije poltiičko učešće u javnom životu. Zalažemo se za decentralizaciju i reformu u oblasti regionalizacije. Vidimo Sandžak, u kojem živi većina Bošnjaka, kao mesto zbližavaja naroda i država.

Kako gledate na ideju o Zajednici bošnjačkih opština na Kosovu, šta mislite o položaju Bošnjaka na Kosovu?

O toj ideji sam čuo od dela političkih predstavnika kosovskih Bošnjaka. Ideja jeste ambiciozna, međutim, problematično je to što Bošnjaci na Kosovu nemaju nijednu opštinu, dok imamo opštinu Mamuša sa oko 5.000 kosovskih Turaka na oko 1.000 hektara. Ako je Mamuša mogla da dobije status opštine, može da ga dobije i Župa i Gora, pa čak i Vitomirica. Na Kosovu još uvek nemamo ni rešenje po modelu Bošnjačkog nacionalnog veća, kakve imamo u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Krajem prošle godine potpisan je sporazum između Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejmana Ugljanina i vaše stranke, kako se razvija ta saradnja i na kojim poljima?

Ta saradnja se odvija u okvirima Bošnjačkog nacionalnog veća. Saradnja je na korektnom nivou. Svaka stranka koja ima odbornike u nekoj opštini, legitimne i legalne predstavnike naroda, koliko god se politički razlikovali, možemo da sednemo i dogovorimo programske tačke oko kojih možemo da se saglasimo i implementiramo na terenu u korist naroda.

Ugljanin je bio na sastanku u Prištini kod Aljbina Kurtija na kome se govorilo o reciprocitetu prava manjina, Vi niste. Mislite li da je Priština adresa za razgovore o pravima Bošnjaka u Srbiji?

Ne mislimo da je Priština adresa za prava Bošnjaka u Srbiji. Kao Stranka pravde i pomirenja ne želimo da se mešamo u srpsko-albanski sukob na taj način. Podržavamo napore da se dođe do dogovora. Voleli bismo da dođe do dogovora, na temeljima pravde, i da se stvore uslovi za pomirenje. Ono gde se uključujemo i dižemo svoj glas jeste glas za prava kosovskih Bošnjaka.