Zašto bi Donald Tramp trebalo da poseti Srbiju

Dolazak Donalda Trampa ne bi samo pokazao srpskom narodu da Sjedinjene Države žele Srbiju kao saveznika. Ova poseta bi poslala i signal američkim investitorima da je naša zemlja sigurna destinacija za velike investicije. Siguran sam da bi Donald i Melanija Tramp imali doček u Beogradu poput onih dočeka Tita i Jovanke.

Velika izborna pobeda Donalda Trampa izazvala je potres koji se osetio širom sveta, a nema mnogo država gde je ta vest s posebnom radošću primljena kao u Srbiji. Spoljna politika će biti jedan od glavnih prioriteta novog predsednika Amerike i možemo očekivati povećan angažman Trampa i njegovih najbližih saradnika na međunarodnom nivou.

Donald Tramp je čovek koji često pravi istorijske presedane, a kao takav mogla bi da se očekuje i njegova potencijalna poseta Beogradu. Prošlo je čak 45 godina otkako je neki američki predsednik boravio u Beogradu i Donald Tramp ima istorijsku mogućnost da jednom posetom otvori novo poglavlje u srpsko-američkim odnosima. Siguran sam da bi Donald i Melanija Tramp imali doček u Beogradu poput onih dočeka Tita i Jovanke.

Otkad smo osnovali Pupin inicijativu s ciljem jačanja odnosa Srbije i SAD i pozicije Srbije u svetu, govorim u našoj javnosti da danas imamo generacijsku priliku da postavimo srpsko-američke odnose na nivo savezništva i da trasiramo put naših odnosa za naredne decenije. Srbija i Amerika imaju najsadržajnije odnose kad je reč o zapadnom Balkanu, dok Amerika sve više prepoznaje značaj i potencijal Srbije u ovom delu Evrope.

Budući potpredsednik SAD Džej Di Vens najavio je u svojim ranijim govorima novi pristup Amerike ka Evropi i svojim saveznicima, koji će značiti da možete da budete saveznik Amerike pod uslovom da plaćate svoje račune, odnosno da ste država partner, a ne teret. Verujem da Srbija, za razliku od nekih drugih u regionu, može da se pozicionira upravo kao partner koji je odgovoran za sebe i koji ne zavisi presudno od američke razvojne pomoći već da na tržištu razvija svoju ekonomiju. Za nas u Srbiji biće od presudne važnosti da u narednih deset godina imamo što bolje odnose sa SAD kako bismo mogli da nastavimo tehnološki razvoj.

Srpski zvaničnici su danas zauzeti više nego ikad, jer se broj stranih lidera koji posećuju Beograd ubrzano povećava još od početka rata u Ukrajini. Lideri većine svetskih sila došli su u Srbiju nakon što je Rusija napala Ukrajinu, uključujući evropske lidere Ursulu fon der Lajen, Emanuela Makrona, Olafa Šolca, ali i svetske, kao što su Redžep Tajip Erdogan, Si Đinping, Muhamed bin Zajed. Ove posete pokazuju cilj njihovih zemalja da ojačaju odnose sa Srbijom – cilj koji su istakli i američki zvaničnici.

Međutim, neki američki predsednik je posetio Srbiju pre skoro pola veka. U sadašnjim okolnostima, poseta Beogradu iz Sjedinjenih Država na najvišem nivou predstavlja prirodan korak u razvoju američko-srpskog partnerstva. Za početak bi trebalo razmotriti prethodne posete američkih predsednika Srbiji, okolnosti u kojima su održane i njihovih kasniji uticaj.

Poseta Ričarda Niksona Jugoslaviji u oktobru 1970. godine bila je prva zvanična poseta aktuelnog predsednika SAD jednoj socijalističkoj zemlji Istočne Evrope, što govori o međunarodnom ugledu Jugoslavije sedamdesetih godina prošlog veka. Niksonova administracija težila je da ojača odnose s nesvrstanim državama u vreme kad se ratovalo u Vijetnamu, Kambodži i na Bliskom istoku. Održavanje mirnih odnosa s nesvrstanima može se videti i kao širi deo Niksonove politike detanta i hlađenja tenzija na globalnom nivou. Niksonov naslednik Džerald Ford posetio je Jugoslaviju 1975. godine, kad je Bliski istok bio goruća tema oko koje se SAD i Jugoslavija nisu slagale. Ford je govorio i o ekonomskoj saradnji i vojnoj podršci, uključujući pomoć u ojačavanju jugoslovenskih odbrambenih kapaciteta.

Jugoslovensko-američki odnosi bili su u usponu ranih sedamdesetih, ali predsednik Džimi Karter postavio je ton za budući pad odnosa s Jugoslavijom sa dve značajne greške. Prvo, tokom predsedničke kampanje 1976. godine Karter je izjavio da ne bi pomogao Jugoslaviji u slučaju sovjetskog napada. Kao što je potpredsednik Valter Mondejl kasnije rekao: „Radili smo skoro tri godine da ispravimo tu grešku.”

Jugoslovensko rukovodstvo osećalo se ignorisano od strane SAD u vreme sve većih tenzija u svetu i kraja detanta. Rastuće nepoverenje Jugoslavije pogoršano je 1980. godine, kad je Karter propustio sahranu Josipa Broza Tita. Čuveni diplomata i američki ambasador u Jugoslaviji Lorens Iglberger i Karterovi savetnici urgirali su nekoliko meseci pre Titove smrti da predsednik prisustvuje sahrani, ali je Karter odlučio da ne ide. Umesto njega, sahrani su prisustvovali potpredsednik Mondejl, ministar finansija G. Vilijam Miler i predsednikova majka Lilijan na čelu delegacije od 25 ljudi.

Sahrana Josipa Broza Tita bila je jedna od najvećih državnih sahrana u novijoj istoriji. Delegacije iz 128 zemalja su prisustvovale, sa 209 državnika, uključujući četiri kralja, 31 predsednika i šest prinčeva, kao i premijere i ministre mnogih država. Prisustvo lidera kao što su Margaret Tačer, Kim Il Sung, Helmut Šmit, Indira Gandi i Sadam Husein ilustruje jaku i raznoliku međunarodnu poziciju Jugoslavije i Tita. Karterovo odsustvo je u Sjedinjenim Državama široko kritikovano, pri čemu je Džordž H. V. Buš izjavio da je to „indirektno uvredilo Jugoslovene u vreme kada se ta zemlja odvojila od Sovjetskog Saveza”. Kartera su kritikovali i evropski saveznici, dok se jugoslovensko rukovodstvo posebno osećalo zapostavljenim i uvređenim zbog Karterovog odsustva. Iznenađujuće prisustvo sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva dodatno je pogoršalo štetu koju je Karter načinio time što nije došao u Beograd, jer su Sovjeti pokazali veću proaktivnost u približavanju posleratnoj Jugoslaviji.

Predsednik Karter posetio je Beograd manje od dva meseca kasnije i odao poštu na Titovom grobu, ali se njegova zakasnela poseta može opisati kao beznačajna. Jugoslavija je izgubila veliki deo svog međunarodnog uticaja u godinama nakon Titove smrti usled političke i ekonomske nestabilnosti, dok su prioriteti administracije Ronalda Regana bili drugde.

Četrdeset pet godina nakon Karterove posete nijedan američki predsednik nije posetio Beograd. Bilo bi potcenjivanje reći da su odnosi između Beograda i Vašingtona bili turbulentni u decenijama nakon Karterove posete. Međutim, danas, gotovo pola veka nakon što je američki predsednik posetio Beograd i dan nakon što je Donald Tramp pobedio Kamalu Haris, globalne okolnosti pozivaju na novu posetu američkog predsednika Beogradu.

Srbija se pozicionira kao ključni regionalni akter sposoban da održava stabilnost u delu sveta koji se vekovima naziva buretom baruta. Ovo je potvrđeno povećanim američkim i evropskim naporima da se Srbija integriše u regionalni bezbednosni sistem. Rastuća partnerstva u drugim oblastima kao što su ekonomija i energetika svedoče o ovim naporima i neosporno je da postoji značajna aktivnost na bilateralnom i multilateralnom nivou s ciljem da se Srbija približi Zapadu. Ovaj napredak ne odražava se na javno mnjenje, što može da predstavlja dugoročnu pretnju.

Dok SAD nastoje da balansiraju uticaj Rusije i Kine u regionu, uloga Srbije kao ekonomskog partnera postaje sve značajnija. Poseta Donalda Trampa ne bi samo pokazala srpskom narodu da Sjedinjene Države žele Srbiju kao saveznika, već bi poslala i signal američkim investitorima da je Srbija sigurna destinacija za velike investicije. Bogata istorijska i kulturna baština srpsko-američkih odnosa nudi razne razloge za okupljanje oko zajedničkih interesa, od humanitarne podrške tokom i nakon oba svetska rata do značajnih srpsko-američkih ličnosti poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina ili sporta, koji je strast za oba naroda.

Piše: Vuk Velebit, Izvršni direktor Pupin inicijative i politikolog