Albanska opereta i nezavršeni sukob

Veton Suroi
Izvor: Tanjug

Kosovo, identifikovano glasanjem 6. oktobra, nije moglo da učestvuje u inicijativi „mini-Šengen“. Shodno tome, bilo kakav opis Kosova kao zemlje koja je izabrala slepu ulicu je bez ukusa.

1.

Dok se planira rušenje barijera između Albanije i četiri zemlje Zapadnog Balkana, postavljaju se prepreke između Albanije i Kosova.

Ovako izgleda dosadašnja mini-šengenska inicijativa. Konačno, prošle nedelje su u Tirani potpisani sporazumi između čelnika Albanije, Srbije, severne Makedonije, Crne Gore (na nivou šefova država ili vlada) i Bosne i Hercegovine s ciljem uklanjanja prepreka za kretanje roba i ljudi do 2020. godine.

Istovremeno, albanski premijer nazvao je kosovskog kolegu lažovom, a kosovsku političku elitu neodgovornom sa tendencijom  da izoluju  zemlju. Debata koja se ovih dana vodi u medijima i društvenim mrežama u vezi sa Kosovom i Albanijom nadilazi politiku i čak je uključila poznatog kosovskog umetnika, istaknutog tenora u nekim od svetskih operskih kuća. On je javno nazvao premijera "psihopatom", a njegova poruka je proširena na društvenim medijima na rekordnim nivoima.

Ako bi smo govorili  još o dve države, mogu zamisliti situaciju u kojoj SAD i Evropska unija šalju posebne izaslanike da približe stavove između Albanije i Kosova. U tenorskoj terminologiji, to bi bio deo konteksta opere.

Ali, to su dve države, naime Albanija i Kosovo, i u tenorskoj terminologiji imamo posla s operetom. Lakša je kategorija od opere koju verbalno razmenjuju Kosovo i Albanija i ima komični podtekst; zvuči kao šala iz okoline koja je uvredljiva, ali koja se  zaboravlja  nakon nekoliko dana.

2.

Postojanje operete je problem samo po sebi, a ima veze sa implikacijama, u ovo doba etničke pripadnosti.

implicitno je da albanski premijer ima pravo da proceni šta je u interesu Kosova i podrazumeva se, da kosovskog premijera naziva lažovom, mada takvu izjavu za nekog srpskog lidera ili bilo  koje druge države ne bi izrekao, iako je verovatno da lider Srbije ili bilo koje druge države više puta izgovarao neistine.

I razumno je da potez Edija Rame, na Kosovu pojedinac ili grupa mogu proceniti ili ne kao “ nacionalno “. I podvlači se da imamo pravo da ga nazivamo „psihopatom“ kada se susreće sa Vučićem, ali ovaj opis mentalnih i duhovnih sposobnosti nije dat ni jednom kosovskom vođi koji se s njim ne samo susreću, već su potpisali sporazume o „bosnizaciji“ ili  su nacrtali mape teritorijalne podele.

Etničko nerazumevanje određuje, kao što se pogrešno zaključuje, da Edi Rama takođe ima nadležnosti i odgovornosti za Kosovo. Ne bi trebalo biti na njemu da procenjuje šta je u interesu Kosova ili ne; tu bi trebalo uvažiti kosovske političke izabranike. I ne treba podrazumevati da je, kada albanski premijer brani interes svoje države - a "četiri evropske slobode" na Balkanu su u interesu Albanije - primoran da daje objašnjenja i odgovornost kosovskoj javnosti. To je obaveza kosovskih izabranika.

3.

Kosovsko biračko telo nije moglo dati detaljnija i strukturiranija objašnjenja iz jednog jednostavnog razloga: Kosovo se nalazi u situaciji koja može biti izvan obične političke rotacije. Čitava druga polovina ove godine pripremana je za vladu i, što je još važnije, mogućnost nove vlade.

Mini-šengenska inicijativa, koja je došla kao pokušaj prevazilaženja trenutnih evropskih prepreka za integraciju zapadnog Balkana (uključujući briselski „dijalog“), zahvatila je Kosovo u ovoj vrsti tranzicije, koja je još uvek u toku. Dakle, dok se države zapadnog Balkana kreću u proces koji nadilazi postupak Berlina, Kosovo se i dalje bavi potragom za novom vladom i upravljanjem.

Shodno tome, Kosovo, kako je utvrđeno glasanjem 6. oktobra, nije moglo da učestvuje u mini-šengenskoj inicijativi. Shodno tome, bilo kakav opis Kosova kao zemlje koja je izabrala slepu ulicu je bez ukusa. Kosovo, u stvari, pokušava da izađe iz ćorsokaka tamo gde su ga, između ostalog, uveli državni lideri, sa kojima je zvanična Tirana nažalost sarađivala u projektu razmene teritorija između Kosova i Srbije.

Očekuje se da će Kosovo uskoro imati svoj legitimni glas o vladi. Tada može doprineti debati koja nadilazi operete.

4.

A sada opera.

Albanski premijer se pridružio evropskoj i američkoj buržoaziji koja kaže da se problemi rešavaju razgovorom i da narodi koji su se borili mogu da postignu mir i saradnju, a evo primera Evropske unije. Dakle, mini-šengenska inicijativa, prema rečima, predstavlja pokušaj evropskog modela za šest zemalja zapadnog Balkana. A ovaj hor se suprotstavlja svima koji postavljaju pitanje o ovom modelu, nazivajući ih putnicima „slepih ulica “.

Ali u osnovi postoji razlika. Model koji pokušava da izgradi mini-šengen nema presedana. Evropska unija je izgrađena kao model pomirenja i suživota između naroda i slobodnih država nakon završetka sukoba i uspostavljanja osnovnih odnosa poštovanja između država koje su nastale iz sukoba.

Na zapadnom Balkanu ta situacija još nije dostignuta, jer Kosovo i Srbija žive u nezavršenom sukobu. Država Srbija i dalje održava političke granice koje je želela postići ratom, čak i u ratu u kojem je sistematski dosezala granice genocida.

To je potpuno nov i neproveren model, a samim tim i veliki potencijal za emocionalno pražnjenje između Albanaca i Srba. Ovo je još uvek nezabeleženi pokušaj da se izgradi pomirenje i suživot naroda i slobodnih država pre okončanja sukoba.

Za to još nema libreta.

Piše: Veton Suroi
Novinar i književnik iz Prištine