Aljbin Kurti i američki ambasador

Baton Haxhiu
Izvor: Klan Kosova

Veoma je dobro biti ambasador na Kosovu.
Imate veliku moć, ponekad čak i donosioca odluka. Često više od ministara koji su izabrani.

Albanac se u suštini svoje etnokulturne etike ponosi gostoljubivošću. Stoga se diplomate glavnih zapadnih zemalja koje su pomogle nezavisnosti Kosova - Amerikanci, Britanci, Nemci - definitivno tretiraju sa velikim poštovanjem.

Naročito Amerikanci.

Međutim, prema američkom diplomati sa statusom omiljenog trebalo bi biti dvostruko pažljiviji. Pored okvira diplomatskog pravnog regulatora svoje države i Kosova, u principu bi trebalo da bude pažljiviji kada je reč o unutrašnjim političkim konfiguracijama. Velika moć mu nameće ovaj delikatni pristup.

Ako osuđuje nasilje u politici, to mora činiti dosledno, a ne amnestijom kada je to prikladno; ako od medija i civilnog društva zahteva transparentnost i nepristrasnost prema određenim strankama, interesima ili grupama, to bi pre svega trebalo da bude primer objektivnosti zasnovane na činjenicama.

Pročitao sam intervju američkog ambasadora na Kosovu Filipa Kosneta za Gazetu Ekpres.

Američka ambasada je dobila obećanje budućeg premijera da će sa njima biti konsultovano i dogovarano o svemu važnom. A političko nasilje je deo prošlosti. Dobre vesti za Isa Mustafu.

U centralnom delu intervjua, više od puke dijagnoze ambasadora političkom lideru, nalaze se i saveti, predlozi, zašto ne jasna uputstva o tome kako treba da se ponaša preferirana vlada ako ne želi da muči Amerikance .

Intervju zaslužuje pažljivu analizu.

Izgleda da je Kosnet dobio garancije, pa zaključuje: "Aljbin Kurti je veoma inteligentan i vrlo zreo čovek."

Populistička procena nivoa koji bi prvo trebalo da uznemiri samog Aljbina Kurtija.

Dalje se kaže: „Siguran sam da će ova koalicija biti efikasno formirana“. Uveren je da je vlada spremna.

Ali na pitanje da li će PS i DSK „rešiti problem pozicije predsednika“, poštuje protokol kao azil: „Ne mislim da bi bilo dobro da kao strani ambasador u ovoj fazi analiziram i dam mišljenje o tome”.

Međutim, nedostaje pozitivno raspoloženje zasnovano na znanju koje mi kao javnost ne znamo: "Uveren sam da će dve strane naći rešenje."

Nepotvrđena pohvala postaje apsurdna kad se odlučno zatraži da profiliše Aljbina Kurtija. Ne govori ni reč o tekućim, veoma problematičnim i napetim odnosima između Kurtija i američke ambasade na Kosovu, već se fokusira samo na pozitivni potencijal moguće promene koalicije. Njegova vera sadrži više uputstava nego garancije da će biti onako kako je obećano:

„Mislim da je g. Kurti dobro upoznat sa ulogom opozicionog lidera u izazovnim idejama i kreiranju politika, za razliku od uloge koju ima kao premijer države, gde morate sve okupiti u duhu državne zajednice. Veoma je inteligentan čovek i vrlo zreo. Jasno je stavio do znanja da je Samooprrdeljenje u prošlosti napustio političko nasilje. To je nova stranka, nova era. Radujem se što ću sarađivati sa njim, kao što sam sarađivao i sa drugim liderima političkih stranaka u ovoj zemlji. "

Međutim, to nije tako jednostavno.

Kurti neće prihvatiti Srpsku listu u vladi. Ovo je već nekoliko puta navedeno. Kosnet kaže: "Mislim da je Srpska lista politička stvarnost ... Da, Beograd ima mnogo uticaja na Srpsku listu."

Da li su njegovi stavovi dijametralno suprotni Kurtijevim ili je možda obećanje novog premijera da će se pomiriti sa "zrelošću"?

„Za SAD je važno da politički lideri, a ne svi kosovski politički lideri, razmišljaju ne samo o svojoj etničkoj pripadnosti, već o državnom identitetu cele zemlje“, kaže Kosnet.

Ipak, velike razlike između njega i Kurtija - posebno kada se uzme u obzir ikonografija PS-a tokom predizborne kampanje - ispoljavaju se čak i kada američki ambasador daje prednost državnom identitetu nad nacionalnošću.

Kosnet deluje optimista čak i kada je govorio o budućoj saradnji između Kurtija i Tačija: „Ne sumnjam da će g. Kurti kada postane premijer izgraditi profesionalni i konstruktivan odnos sa predsednikom Tačijem."

Njegova ocena dosadašnjeg dijaloga razlikuje se četvorostruko od Kurtijeve: „Dosadašnji posao između predsednika Tačija i predsednika Vučića ne sme se zanemariti i odbaciti“.

Čini se da ambasador nije poslušao Kurtija kada je izjavio da "neće požuriti da se uključi u dijalog", jer "to nije prioritet", pa nastavlja sa uputstvima:

„Želeli bismo da dve vlade vidimo na startnoj liniji što pre da formiraju vladu Kosova. A onda želimo da ih vidimo kako bi stigli do cilja".

Namera ambasadora Kosneta sasvim je jasna.

Želi da otkloni sve sumnje javnosti u vezi s eventualnom američkom rezervom protiv Aljbina Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje, kao i da dokaže kosovskim građanima veliku trenutnu podršku pobedniku na izborima.

Ignorisanje problematičnih pitanja pojačava ovu percepciju.

Kosnet se obraća Kurtiju, prvo javno pokazujući svoje poverenje u teški put koji je pred nama, potpuno svestan ogromnog političkog i ideološkog jaza koji je u pitanju u vezi sa američkom ambasadom i Pokretom Samoopredeljenje.

Želi da - indirektno - vrši pritisak javnosti na lidera Pokreta Samoopredeljenje, znajući da je američka politička podrška imovina koju visoko cene kosovski građani i koji sanksionišu na  izborima  njenu neupotrebu.

Problem možda nije u spremnosti  ambasadora Kosneta da sarađuje sa čovekom na Kosovu sa najviše glasova, već u neosnovanom pokušaju da nas upozna sa „mladim Aljbinom Kurtijem koji se brzo promenio“.

Ovaj oblik raskošne pohvale, iako vlada nije stvorena i sa mnogim upozorenjima koja suprotstavljaju američko planiranje, izaziva sumnju u krajnje ciljeve.

Politički lider veličine Aljbina Kurtija ne menja se brzo.

Ambasador Kosnet će to takođe razumeti.

Ako zaista još uvek ne razume.

Baton Hadžiu

Kolumnista Kljan Kosova