Bekstvo ministra koji je obećao da će da zaustavi odliv mozgova sa Kosova

Nije prošla ni godina dana, a ministar zdravlja je podigao "belu zastavu“, videvši da nije lako raspetljati zavrzlamu u zdravstvu. Ironično da Rifat Ljatifi ne samo da nije uspeo da zaustavi odliv mozgova, već je na kraju i on pobegao.

Došao je iz SAD pun entuzijazma. Već na dan kada je postavljen za ministra, na čelu resora koji je godinama bio zapostavljen, objavio je rat fenomenu koji je počeo da nagriza zdravstveni sistem, već njime zahvaćen. Rekao je da će zaustaviti "odliv mozgova". U stvari, ovo je bilo njegovo prvo obećanje.

Ali, ministar Rifat Ljatifi nije bio zadovoljan time. Obećao je da će zasukati rukave i rešiti stanje u zdravstvu. Nadao se da će zdravstvo vratiti u stanje koje će ubediti specijaliste da se vrate u svoju zemlju. Postojala su velika očekivanja da će Rifat Ljatifi, renomirani hirurg, izvesti zdravstvo na pravi put.

Međutim, nije prošla ni godina, a ministar zdravlja je "podigao belu zastavu“, možda svestan da je problem u zdravstvu veći nego što je zamišljao. Ironično da ministar ne samo da nije uspeo da zaustavi odliv mozgova, već je na kraju i sam pobegao.

U ovoj nenavršenoj godini zaduženja za zdravstvo, proslavio se svojim putovanjima. Čak je dobio i nadimak "ministar putovanja“. Među njegovim najpominjanijim destinacijama bile su SAD, Grčka i Austrija. Na sastancima u inostranstvu čak je govorio i o liberalizaciji viznog režima. Nije bilo važno o čemu se razgovaralo na seminarima i konferencijama kojima je prisustvovao i koliko su se poklapali sa realnošću kosovskog zdravstva. Na kraju, "čak i u Grčkoj odlaze lekari", kako je sam rekao.

Dok je ministar bio u avionu, problemi na Kosovu su se pogoršavali. Egzodus medicinskih radnika je uzeo maha. Povećao se broj lekara koji predaju u Evropi ili privatnim ustanovama, u potrazi za boljim uslovima.

Ovih nedelja u "Kohi" je bilo mnogo izveštaja o odlasku anesteziologa, fenomenu koji preti da parališe ceo zdravstveni sistem. Prijavljeno je da je za tri godine otišlo blizu 20 odsto anesteziologa, dok Univerzitetsko klinički centar radi sa samo 48 umesto sa 120 anesteziologa, koliko mu je potrebno da bi ova služba bila u potpunosti funkcionalna. U međuvremenu, nije da ministar nije pokušao da nađe rešenje već je zatražio pomoć od penzionisanih anesteziologa.

Kako su meseci prolazili, ministar Ljatifi je možda shvatio da ga je preveliki entuzijazam nosio do dana kada je preuzeo dužnost. Počeo je da poziva na strpljenje, dajući rokove od pet do deset godina za povratak zdravlja.

"Problemi u zdravstvu se ne rešavaju preko noći", rekao je on.

Takav nalaz ne želi nauku. Potrebno je vreme da se razmrsi nered u zdravlju, nastao zanemarivanjem i zloupotrebom tokom godina. Takav nered koštao je građane nabavkom skupih terapija, u nedostatku esencijalnih lekova. U zdravstvenim ustanovama na Kosovu ima slučajeva da nedostaju i osnovne stvari. Liste čekanja se nastavljaju i nastavljaju, a ponekad se samo produžavaju.

Nedostatak infrastrukture, a samim tim i usluga, često dovodi do toga da pacijenti plaćaju velike sume za lečenje u privatnim ustanovama, ili čak u inostranstvu. Dugovanja Fonda za lečenje u inostranstvu su milionska, kao posledica zloupotreba tokom godina.

Takav haos teško bi mogao da se reši iz aviona, gde se ministar najčešće može naći.

Stranka na vlasti je možda nominalno dala prioritet zdravlju, ali to se nije odrazilo na budžet i posvećenost.

To se nije odrazilo ni na stabilnost, kada je pravac samog resora u pitanju, Kosovo sada čeka trećeg ministra zdravlja Kurtijeve vlade.

Prvi ministar je otišao tokom pandemije, kada je borba protiv nje bila prioritet. Kampanja vakcinacije je možda jedna od retkih uspešnih priča. Ali, na druge uspehe ne možete računati.

Suočena sa takvom situacijom, Vlada je nedavno formirala Izvršnu komisiju za zdravstvo, kojom predsedava premijer. Ljatifi je rekao da mu ne kvarim zabavu. Ova komisija, kako je tvrdio, nije umanjila njegovu poziciju. Ali, nešto više od dve nedelje od formiranja te komisije, ministar, koji je došao sa toliko nade, odlučio je da podnese ostavku. Iza sebe je ostavio ne tako impresivan bilans, stranu koja je imala velike ciljeve. Ali, za 11 meseci koliko je bio na čelu, nijedan zakon nije donet. Za ovih 11 meseci javno zdravlje se nije poboljšalo. Nestašice lekova se nastavljaju, a trend napuštanja lekara iz javnog sistema je samo još veći.

Zdravlju je možda potreban dobar menadžer, a ne izvanredan lekar.

Piše: Škumbin Sekiraća, novinar