Bilo bi zanimljivo analizirati rad Viole fon Kramon na izborima u Iraku, ali i Kosovu

zijad bećirović
Izvor: bedrudingusic.wordpress.com

Situacija u EU ni izbliza nije onakva kakvu bi mogli očekivati od integracije koja ima za cilj da združi Evropu. Nesumnjivo bi arhitekta evropskih integracija, u početku kao Zajednice uglja i čelika, Robert Šuman bio u najmanju ruku razočaran u današnje stanje unutar EU.

EU je daleko i od svojih proklamovanih ciljeva, a još manje da združi Evropu. Pucaju šavovi unutar EU, jer se sama udaljila od temeljnih vrednosti za koje bi se trebala zalagati. EU deluje kao raštimani orkestar, sa popriličnom neizvesnošću, da će u dogledno vreme doći do njegovog uštimavanja.

Nedavna izjava nemačke evropske parlamentarke i izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon, koja dolazi iz političke grupacije Zelenih ne iznenađuje. Jedino je iznenađenje, da joj je trebalo toliko vremena da dođe do zaključka, da je nedavni samit EU-Zapadni Balkan održan na Brdu kod Kranja u Sloveniji "bio parada licemerja, praznih reči, autokratskog smirenja i, pre svega, pretvaranja", kako je ona navela.

S druge strane, zanimljivo bi bilo analizirati ulogu Viole fon Kramon na nedavnim parlamentarnim izborima u Iraku, gde je predvodila delegaciju EU za nadgledanje izbore. Uprkos brojnim nepravilnostima ta ista delegacija je legalizovala te izbore i to govovori da pojedinci iz EU i sama EU imaju višestruke standarde. Čak su hvalili poštenost izbora, a službeni rezultati izbora najavljeni su tek za naredni utorak.

Tako je i Zapadni Balkan postao poligon za njihovo "iživljavanje". Većina predstavnika EU uključujući i šefove Delegacija EU u pojedinim državama regiona su delovi koruptivne mreže. I to je na žalost realna slika EU barem u ovom delu Evrope.

Očito da rad Viole fon Kramon iziskuje detaljan monitoring u budućem periodu, mada je skoro neverovatno da izgleda da se mora uvesti monitoring na one koji nadgledaju izbore, kao što je to sada bio slučaj na Kosovu i u Iraku, i u oba slučaja sudelovala je Viola fon Kramon. 

Podsetio bi, da je stanje u EU možda i ponajbolje detektovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na početku korona pandemije u martu 2020., koji je rekao da je ovakva EU ustvari samo bajka na papiru. Fon Kramon je samo kroz „evropska“ usta ustvari ponovila reči predsednika Vučića na nešto drugačiji način.

Pandemija Covid-19 ponovno je otkrila nedostatke upravljanja krizom EU i njenih institucija što posebno osećaju države Zapadnog Balkana, kojima EU često neopravdano spočitava, da se približavaju Rusiji, Kini ili Turskoj, dok sama EU uglavnom gradi odnosno ima „maćehinski“ odnos prema državama Zapadnog Balkana“.

U najmanju ruku nekorektno je od država Zapadnog Balkana koje imaju aspiracije za članstvo u EU tražiti da svoju spoljnu ali i druge politike prilagode politici EU, a da se ne zna kada će biti naredno proširenje EU i da li će ga uopšte biti. 

Postojeća kriza pokazala je, da su se EU i pojedine države članice više bavile kako će državama kandidatima za članstvo u EU zakomplikovati pregovarački proces i/ili ga odugovlačiti ili čak ne dozvoliti početak pregovora za članstvo u EU, što nije bio pametan potez odnosno predstavljalo je političko slepilo EU.

Krizu u EU produbila je pandemija kovid-19  i ona je postala novi test za EU i njene čelnike, koji nažalost nisu imali vizionarska rešenja ni za prethodne krize, a postojeća kriza je globalna i traži odgovore na pitanje uloge EU među samim zemljama članicama EU i njeno repozicioniranje u svetskim okvirima. Odnos EU prema Zapadnom Balkanu je test njene budućnosti, jer su proširenja uglavnom bili ključni odgovori za sve njene dosadašnje krize. 

Na kraju se postavlja pitanje, da li su sadašnji „oci“ EU odustali od ideje združene Evrope. Sve pokazuju da jesu, ako nije tako neka svojim potezima dokažu suprotno. 

I neka imaju u mislima i delu reči Viole Von Kramon:

„Zapadni Balkan nije naše susedstvo, to je naše unutrašnje dvorište. To je region koji za EU znači toliko koliko zajedno delimo. Ako Evropska unija tamo ne može odigrati ključnu ulogu, onda je naš san da postanemo geopolitička unija zaista samo san“.

I pored svega zapanjujuće je, kako je velika tolerancija prema drastičnim kršenjima vladavine prava kao temelja vrednosnog sistema EU u nekim članicama i državama Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je ispunila sve traženo odnosno potrebno za početka pristupnih pregovora sa EU do kojih nije došlo – a šta je to nego (ne)vladavina prava unutar EU. I to se na kraju krajeva manifestuje u omogućavanju različitih blokada država kandidata od strane pojedinih članica, koje su sebi članstvom obezbedile kratkoročne koristi. I tu ni na vidiku nema vizionarstva nego se jednostavno radi o sitno šićardžijskom odnosu prema budućnosti.

A o dijalogu između zvaničnog Beograda i Prištine posredstvom EU ne vredi više trošiti reči. 

Zabrinjavajuće je, da svaki novi mandat Evropske komisije i Evropskog parlamenta završava sa podacima iz istraživanja, koja pokazuju da raste evroskepticizam unutar EU i to je ilustracija da su evropske politike i njihovi nosioci poražene od i kod  svojih građana. 

Piše: Zijad Bećirović, direktor Instituta IFIMES iz Ljubljane