Da li je francusko-nemački plan napravio Aljbin Kurti?

Predlog sa nekoliko tačaka, sastavljen u deklarativnoj formi, koji sam po sebi dolazi od francuske i nemačke države, ali ima i podršku SAD, čini se sve težim.

Više od toga, francusko-nemački plan, čak i takav kakav jeste, unapređuje međunarodnu dimenziju Kosova, uprkos činjenici da je Albancima teško da pokažu jedinstven stav.

Čitav plan se zapravo odnosi na dalju međunarodnu legitimizaciju Kosova, s jedne strane, i, s druge strane, na ublažavanje „bola“ Srbiji za stvarno prihvatanje nezavisnosti Kosova.

Obrazloženje francusko-nemačkog plana oslanja se isključivo na 'normalizaciju', kako se ne bi ostavio put za 'otvoreni sukob', koji sam po sebi, iznutra zadržava podređeno strateško značenje.

Iz promišljanja susedne države – Srbije, čini se da je moguće prihvatiti ovaj plan u okviru kojeg se prihvata unapređenje međunarodne pozicije Kosova. Ali Srbi kažu da su uspeli da uklone međusobno priznanje.

I šta onda?

Možda je vreme da se postavi pitanje čiji je interes međusobno priznanje Srbije i Kosova? Ko gubi, a ko više dobija uz obostrano priznanje? Da li je međusobno priznanje ekvivalentno? Da li je potrebno da Srbija prizna Kosovo i Kosovo prizna Srbiju?!

Jedno je sigurno. Pravi odgovor na ova pitanja otvara put koji potpuno obezvređuje "rat" za međusobno priznanje.

Albanci, na nacionalnom nivou, treba da prihvate pomisao da bi zahtev za uzajamno priznanje, u svojoj suštini, mogao biti suprotan perspektivi vitalnih albanskih nacionalnih interesa?!

Ali, da li Albanci mogu jedinstveno da odgovore na ovo pitanje kao nacija, dok su njihove državne institucije, koje bi trebalo da budu samostalne i akademske, u prošlosti kao i danas, funkcionisale pod imenom malih albanskih vladara?

A pitanje koje se, između mnogih drugih, može razraditi u sledećem: Da li je istina da je francusko-nemački plan direktan ili indirektan proizvod politike i strategije koju je napravio Aljbin Kurti i gde je u vezi sa tim mesto opozicije, koja je prihvatila sve uslove koje Srbija danas traži u zamenu za ovaj plan? Od Zajednice srpskih opština, pa nadalje?

I na samom kraju, ako su ustavni sudovi, nakon što je kosovska skupština legitimisala Zajednicu srpskih opština, onda se postavlja pitanje da li je legitimizacija ZSO u okviru ustavnog poretka Kosova, takođe, zvanično - de fakto međunarodno prihvatanje SAD, država Kvinte, proizvod Aljbina Kurtija.

Piše: Redžep Hoti, političar iz redova DPK