Današnje pokolenje srpskih državnika suočeno sa izazovima bez presedana u vremenima mira

Predrag Marković
Izvor: Facebook

Evropska unija i međunarodna zajednica (čitaj Zapad) malo gde su se obrukali kao na Kosovu. Počevši od napuštanja vlastitih principa. U početku beše "standardi pre statusa".

Bilo je predviđeno da se pre rasprave o statusu ispuni osam standarda, koji su inače bili labavi i vrlo popustljivi prema vlastima u Prištini.

Posle pogroma nad Srbima 2004. godine, promenjena je politika. Albanci su nagrađeni za nasilje neviđeno u mirnodopsko vreme. Većina članica EU je priznala nezavisnost Kosova.

Mnoge od tih zemalja sada ucenjuju Srbiju. Tvrde da je naš put u Evropu moguć samo ako imamo dobre odnose sa susedima, među koje računaju i Kosovo. Pod dobrim odnosima misle da se odreknemo dela zemlje koji nam je silom otet. To je zahtev koji nikad nikome nije postavljen. Nikome nije palo napamet da od Kipra traži da prizna otcepljeni Severni Kipar.

Međunarodna zajednica je širom sveta sprečavala otcepljenje delova država. Nobelovac-mirotvorac je ubedio provinciju Aćeh da ostane u Indoneziji, a Kosovo je podržao da se otcepi od Srbije.

Čak i ako zanemarimo potpuno gaženje suvereniteta Srbije, tzv. država Kosovo je uvreda za bilo kakve međunarodne standarde, pogotovo one vezane za ljudska prava i vladavinu zakona. Duga je priča o tome zašto zapadne sile po pitanju Kosova krše sopstvena načela.

Ako isključimo drogu, ekonomska vrednost Kosova je ništavna.

Što se tiče geopolitičke važnosti, svi susedi Kosova, teritorije kroz koju ne prolazi nijedan važan međunarodni put, imaju bolji položaj. Možda je prikrivanje sramote jedan od razloga. SAD, Britanija, Nemačka i druge sile su bombardovale i uništavale srpski narod, koji je u svim velikim ratovima bio na boljoj strani sveta. Zašto? Da stvore jednu od najkriminalnijih tvorevina na svetu. Sem nekih oblasti u Africi zahvaćenih građanskim ratom i delova Avganistana i Pakistana koji žive od proizvodnje droge, teško je naći društvo na planeti u kom kriminal igra tako veliku ulogu kao na Kosovu. Tamošnja politička elita, sastavljena delom od razbojnika kao što su bili Tači i Haradinaj, delom od neodgovornih fanatika i demagoga kao što je Kurti, verovatno je najgora u Evropi. Prištinske vođe mogu da postavljaju nerazumne uslove jer nemaju šta da izgube. Tobožnja podrška EU Prištini je velika obmana. Kosovske Albance drže u "kavezu" zasad bez vizne liberalizacije.

Ipak, država Srbija je primorana da pregovara i s takvim prištinskim političarima i s licemernom evrobirokratijom lišenom svake vizije. Neodgovorni kritizeri napadaju sa dve strane srpski državni vrh sa predsednikom na čelu. Jedna kolona napadača traži oštre mere i neodgovorna obećanja. Druga traži potpunu predaju i ispunjavanje svih hirova što Brisela, što Prištine. Oštre mere prema kosovskim Albancima ništa nisu postigle ni kad su Srbija i/ili Jugoslavija bile mnogo prisutnije na Kosovu i sa većom međunarodnom podrškom. Potpuna kapitulacija neće ni za dan ubrzati evrointegracije, što smo videli na primeru Severne Makedonije. Današnje pokolenje srpskih državnika suočeno je sa izazovima bez presedana u vremenima mira. Kosovski čvor je nemoguće preseći jednim udarcem. On se mora pažljivo rasplitati, uz saznanje da neko stalno mrsi i one niti koje smo već razvezali.

Piše: Predrag Marković, istoričar