Marković: Nadam se da će Savet Evrope dobro izanalizirati prava nevećinskih zajednica na Kosovu

Igor Marković NVO Aktiv
Izvor: Kosovo Online

Projekt menadžer u NVO Aktiv Igor Marković izjavio je za Kosovo onlajn, a nakon što je Kosovo podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope, da će ta organizacija dobro izanalizirati prava nevećinskih zajednica na Kosovu, pre nego što donese odluku.

Kako je rekao prioritet pre samog prijema u jednu ovakvu organizaciju je to što će Savet Evrope pomno analizirati i razmotriti ono što Srbi i nevećinske zajednice vide kao svoje najveće probleme na Kosovu i da će oni biti rešeni pre eventualnog prijema Kosova.

"Obzirom na činjenicu da Savet Evrope kao međunarodna organizacija koja se suštinski bavi pitanjima poštovanja ljudskih prava i sloboda i usavršavanjem demokratskih principa, ovaj organ bi trebalo pre odlučivanja o primanju Kosova kao punopravnog člana da pomno izanalizira i razmotri da li su prioritetne teme koje iziskuju hitno rešenje sprovedene", rekao je Marković.

On ističe da je ova organizacija u svojoj publikaciji koja je objavljena prošle godine "Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu", izdvojila tri ključna problema koja iziskuju hitno rešavanje od strane kosovskih institucija.

"Institucije centralnog i lokalnog nivoa bi trebalo da poboljšaju bezbednosne uslove života za kosovske Srbe, naročito onih koji žive južno od reke Ibar, što podrazumeva procesuiranje slučajeva krivičnih dela ugrožavanja privatne i imovinske bezbednosti, kao i javnu osudu incidenata od strane zvaničnika centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Drugo, trebalo bi omogućiti održivi povratak raseljenih Srba na Kosovo, uz sistemske izmene u procesu rešavanja imovinsko-pravnih sporova u slučajevima uzurpirane imovine. Treće, trebalo bi zaštititi kulturno i istorijsko nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu", rekao je Marković.

On je istakao, kada se radi o bezbednosti, da je tokom nešto više od dve godine zabeleženo preko 180 različitih incidenata.

"Istraživanja NVO Aktiv su pokazala da se od početka pandemije koronavirusa bezbednost izdvaja kao jedno od najvažnijih pitanja za srpsku zajednicu na Kosovu. Uočeni su kontinuirano negativni trendovi po pitanju bezbednosti srpske zajednice, pa je tokom dvogodišnjeg perioda zabeleženo preko 180 različitih incidenata", kazao je Marković.

Ističe da su ovi incidenti učinili da čak 37 odsto ljudi smatra da se bezbednosna situaciju u 2021. godini pogoršala

"U 2020. i 2021. godini, kao i u prva tri meseca 2022. bezbednost se izdvaja kao jedno od najvažnijih pitanja za srpsku zajednicu na Kosovu. Ponavljanje incidenata, izostanak javnih reakcija političkih elita, kao i pasivan odnos medija na albanskom jeziku prema ovim incidentima, unose posebnu zabrinutost unutar srpske zajednice. Čak 37 odsto smatra da se bezbednosna situacija u 2021. dodatno pogoršala u odnosu na prethodnu godinu", napominje on.

Takođe, on kao problem izdvaja i pitanje povratka raseljenih.

"Proces povratka raseljenih lica u periodu nakon završetka sukoba na Kosovu tekao je sporo i bio je opterećen uplivom dnevne politike i nacionalističkih narativa. Uprkos značajnoj finansijskoj i logističkoj podršci međunarodne zajednice, te lokalnih i centralnih institucija, broj lica iz redova nevećinskih zajednica koja su se vratila na Kosovo je skoro pa zanemarljiv", rekao je Marković.

On je kao ključni faktor koji je uticao, naročito u zapadnom delu Kosova, na usporen proces povratka raseljenih lica naveo nebezbednosno okruženje i krhku institucionalnu i administrativnu podršku povratnicima.

"Česti fizički i napadi na imovinu, te otpor od strane lokalnog stanovništva prema povratnicima, tokom protekle dve decenije demotivisali su one koji su izrazili želju za povratkom i uspostavljanjem normalnog/održivog života na Kosovu. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i česti slučajevi uzurpacije imovine raseljenih lica, neretko su praćeni neadekvatnom reakcijom nadležnih institucija. Uz to, ograničena sloboda kretanja i pristup uslugama dodatno su ugrozili proces porasta broja lica koja su se vratila na Kosovo. U takvim okolnostima pad broja povrataka na Kosovo direktna je posledica prethodno navedenih činilaca", kaže Marković.

Ono što je predstvaljeno u publikaciji kao treća prioritetna tema za srpsku zajednicu na Kosovu je pitanje zaštite kulturno-istorijskog nasleđa SPC na Kosovu.

"Napetost u odnosima među zajednicama na Kosovu i dalјe se manifestuje najčešće u obliku napada na versko i kulturno nasleđe drugih zajednica. Spomenici od verskog i kulturnog značaja podvrgnuti su stalnoj degradaciji od završetka oružanog sukoba na Kosovu 1999. godine, uklјučujući nedavne slučajeve vandalizma, krađe, ilegalne gradnje i uništavanja", rekao je Marković.

On podseća da je u svim slučajevima izostala sistematska javna osuda.

"Sistematska javna osuda svih bezbednosnih incidenata koji pogađaju mesta kulturnog nasleđa, posebno nealbanskih zajednica i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilјu obezbeđenja pogođenih zajednica su temelјi za stvaranje i očuvanje poverenja među njima", zaključio je Marković.