Drač - Vučićeva najdragocenija slika

Adriatik Keljmendi
Izvor: Twitter

Rama mora da shvati da ne može biti normalne saradnje sa Srbijom bez Kosova, ne može biti normalne saradnje sa Srbijom zaobilazeći Kosovo i neće biti normalne saradnje sa Srbijom, a da se prethodno ne normalizuju odnosi između Kosova i Srbije.

Tačno je da je sve počelo naopako, istina je da su napravljene ozbiljne greške, ali treba pogledati kako da ih popravimo, a ne produbimo. Da bismo to uradili, prvo su hitno potrebni razgovori saradnje između Prištine i Tirane da bi se odlučilo kako dalje. Ličnim inaćenjem lidera, najviše će ispaštati većina Albanaca, kako na Kosovu, tako i u Albaniji.

Postoje dve linije analize koje treba uraditi odvojeno, što se tiče inicijativa, onoga što se naziva Balkanski šengen i samita u Tirani, što je izazvalo žestoke reakcije na albanskog premijera Edija Ramu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. .

Zajedno ovi događaji stvaraju situaciju kakofonije koja ne dozvoljava dublju analizu sadržaja, već se pretvara u pljuvačinu, uzvike, mržnju.

Sada se, kao i u gotovo svakoj drugoj radnji, cilj, ma kakav bio, ne može videti izvan konteksta njegovog mesta, vremena i pojedinaca koji su nosioci tog čina.

Zbog toga ispravna je procena da je trio Rama - Vučić - Zaev – prvu grešku napravio – bila je to greška u koracima, kada su odlučili da održe prvi sastanak o regionalnoj inicijativi u Novom Sadu, Vojvodini, kao i drugu grešku - precenjujući njihov politički značaj u odnosu na ostale lidere zemalja u regionu, polazeći od egoističnog protagonizma.

POTVRĐENO da se Rama nije konsultovao ni sa jednim od kosovskih institucionalnih lidera u vezi sa njegovim učešćem na samitu u Vojvodini, kada je učinjen prvi konkretan korak balkanskog šengena.

Da li je trebalo da se konsultuje? Možda u normalnim uslovima to ne bi bilo potrebno. Albanija je zasebna država i ima sva prava za razvijanje regionalne i spoljne politike, za koju smatra da je najbolja.

Međutim, situacija nije normalna. Srbija ne priznaje Kosovo, a Albanija u Ustavu takođe ima obavezu da se brine o Albancima koji žive van njenih granica. Nepriznavanje Kosova od Srbije i prihvatanje od zvaničnog predstavnika Albanije da se Kosovo zaobilazi kada se govori o regionalnim inicijativama je višestruka greška.

Premijer Haradinaj potvrdio je da ga njegov kolega iz Albanije nije ni pozvao niti se konsultovao, niti ga obavestio o bilo kojem od do sada održanih tri samita. Isto tako, zbog prirode novosadskog sastanka, predsednik Tači je odbio naknadne pozive u Ohrid i Tiranu.

S druge strane, Rama nikada nije morao da pogrešno protumači ustavnu tačku koja govori o brizi za Albance van Albanije i tumači je kao priliku da predstavlja Kosovo bez konsultacija sa liderima u Prištini. Ovo je stvorilo veliki jaz, jer kosovski predsednik i premijer predstavljaju ne samo kosovske Albance, već i Srbe i druge manjinske zajednice (na Kosovu). I u Vučićevom je interesu da kaže da zvanična Priština predstavljaju samo Albance, a ne Srbe koji žive na Kosovu. 

Zatim, tretman koji je priređen Vučiću, tokom njegove posete Albaniji nosi problem takve prirode koja je van onoga što Rama lako naziva "patetičnim". To je, u stvari, bila samo dobro izvedena epizoda Vučića, prema scenariju koji je Beograd pokrenuo od odluke Generalne skupštine UN o razgovorima između Kosova i Srbije u Briselu.

Sve vreme dok su se delegacije Prištine i Beograda sastajale u okviru briselskog dijaloga, srpska diplomatija je koristila to da lobira kod određenih država da ne donesu odluku o priznavanju Kosova kao suverene države, ili i kako se može primetiti u poslednje vreme, ona je to koristila i za povlačenje priznanja od država koje su već bile priznale Kosovo. To je, uz opravdanje Beograda, da su obe strane u pregovorima i da nema potrebe da se Kosovo prizna, kada se ne zna kakav će biti konačni dogovor.

Ono što je Rami teško da razume je da je Vučić sa zabrinutim izrazom lica, pored njega, obilazivši peške ruševine nastale nakon zemljotresa i razgovarajući sa zabrinutim Albancima, uspeo da napravi najdragoceniju sliku svog političkog života. Sada će prikazati ovu sliku širom sveta sa natpisom: "Kao što vidite, nemam problema sa Albancima, čak im pomažem i zagrlim premijera Albanije, problem su neki glupi kosovski lideri koji ne žele dobro ni Albancima, ni regionu i zato narušavaju svaku saradnju. "

Rama mora shvatiti da ne može biti normalne saradnje sa Srbijom bez Kosova, ne može biti normalne saradnje sa Srbijom zaobilazeći Kosovo i neće biti normalne saradnje sa Srbijom a da se prethodno ne normalizuju odnosi između Kosova i Srbije.

IZ TIH RAZLOGA, za sav ovaj nepotreban nered treba uraditi jedno resetovanje. Čak ni Kosovo nema luksuz da bude izolovano, da ostane crna rupa ili da ne sarađuje sa svim susednim državama, uključujući i Srbiju. Ali uvek kao jednako.

Ako pročitate izjave nakon sastanka u Novom Sadu, Ohridu i Tirani, u njima ima mnogo toga koja će odgovarati i Kosovu. Priština je i do sada deo mnogih regionalnih inicijativa, u kojima je uključena i Srbija. Ne treba se apriori bojati razmatranja balkanskog Šengena koji uživa podršku i EU i SAD. Štaviše, kada je i upotrebljeni jezik takođe prilično korektan u poređenju sa sličnim dokumentima do sad, kada se termin "državna" ili "međudržavna granica" ne koristi kao što se to sada koristi. Međutim, ponovo se podvlači da samo pod jednakim uslovima sa svima drugima i sa napretkom u rešavanju pitanja koja su u interesu Kosova i njenih građana.

Nema razloga da ovakva inicijativa, umesto saradnje, dovede do pogoršanja odnosa u regionu ili, još gore, do pogoršanja odnosa između Kosova i Albanije.

Tačno da je sve počelo naopako, , istina je da su napravljene ozbiljne greške, ali treba pogledati kako da ih popravimo, a ne produbimo. Da bismo to uradili, prvo su hitno potrebni razgovori saradnje između Prištine i Tirane da bi se odlučilo kako dalje. Ličnim inaćenjem lidera, najviše će ispaštati većina Albanaca, kako na Kosovu, tako i u Albaniji.

Adriatik Keljmendi

Kolumnista Koha.net