Evropska politička zajednica ne treba da bude zamena za članstvo u EU

Neophodno je stvaranje političkog foruma na kome bi raspravljale evropske zemlje, jer nije na Evropskoj uniji da poziva ceo evropski kontinent. Ali, i pored "garancija“ da ova inicijativa neće biti zamena za punopravno članstvo u EU, ostaje sumnja da će to biti makar privremena alternativa.

Ove nedelje u glavnom gradu Češke Pragu održaće se prvi samit Evropske političke unije (EPU) na kojem će se okupiti više od 45 šefova evropskih država ili vlada i institucija EU. To se dešava samo nekoliko meseci od kada je prvi put ideju o stvaranju ovakvog foruma pomenuo predsednik Francuske Emanuel Makron, u vreme kada je njegova zemlja predsedavala EU.

Ovu ideju je od početka podržavao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, sa malom razlikom u nazivu, pošto ju je Mišel nazvao "Evropska geopolitička zajednica“. Ono što je bilo isto jeste ideja da se stvori format u kojem bi sve zemlje kontinenta „koje žele da dele zajedničke vrednosti i interese“ komunicirale, ne samo one koje su članice Evropske unije, već i zemlje koje žele da budu u EU, ali i dalje nisu blizu, oni koji svojom voljom ne žele da postanu članovi, ali i Velika Britanija koja je voljom svojih građana napustila članstvo EU.

Pozive za samit u Pragu zajedno su uputili predsednik Evropskog saveta Šarls Mišel i premijer Češke Petr Fijala, čija zemlja sledeća predsedava EU. Sam ovaj gest dokazuje da je, bar za prvi sastanak, kormilo za stvaranje ovog foruma preuzela Evropska unija, iako blizu 20 zemalja koje su pozvane nisu članice EU. Ideja je da se samit održi negde van EU, a Velika Britanija i Moldavija su ponudile da ga organizuju. U vreme kada se vrše završne pripreme za prvi samit, više se govori o tome šta BPE (Evropska politička zajednica) neće biti, nego šta će biti.

Tako da, bar u početku, to neće biti organizacija, već više kao forum. Ona neće zameniti ni Savet Evrope ni Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, niti je namenjena da bude zamena za punopravno članstvo u EU za one zemlje koje žele takvo članstvo. I šta će onda biti? Bar će to u početku biti samo neformalni forum, na kojem će učestvovati lideri onih zemalja koje žele da dele zajedničke vrednosti i rade na suočavanju sa zajedničkim izazovima.

A da se zaista radi o zajedničkim izazovima i problemima, dokazuju teme o kojima se govorilo na skupu u Pragu, 6. oktobra. Prema izvorima iz EU, lideri će, u nekoliko grupa, razgovarati o temama kao što su „mir i bezbednost“, „energija i klimatske promene“, „ekonomska situacija“ i „migracije i mobilnost“. Nema sumnje da su sve ovo hitne teme i da su od zajedničkog interesa za sve učesnike.

Ali ono što se postavilo kao pitanje je „ko ocenjuje šta su zajedničke vrednosti“ i „mogu li se ostaviti po strani zemlje koje ne podržavaju stavove EU i velike većine zapadnih zemalja, to kao vrednosti slobode i demokratija, sloboda medija, vladavina prava i poštovanje svetskog poretka zasnovanog na pravilima su neosporni. Drugim rečima, postavlja se pitanje da li zemlje poput Turske, Srbije, Azerbejdžana i Jermenije, koje su dobile pozive za ovaj sastanak, a koje su jedine zemlje na kontinentu koje dele sve „zajedničke vrednosti i interese“ Evrope, a koje nsu podržale sankcije Evropske unije Rusiji. Osim što ne podržavaju sankcije, ove zemlje imaju problema i sa demokratskim vrednostima, onako kako ih shvataju na Zapadu.

S druge strane, postoji i gorka činjenica za EU, a to je degradacija demokratije i vladavine prava u samim zemljama EU. Čak i u državama članicama EU, medijske slobode i uređivačka nezavisnost su ugrožene, narušen je princip nezavisnosti pravosuđa i, prema rezoluciji Evropskog parlamenta, jedna država članica, Mađarska, „više se ne smatra potpuno demokratskom državom". U takvim okolnostima, kada EU ima problem sa poštovanjem ovih vrednosti u sebi, da li ima moralno pravo da ih prodaje drugima.

Drugo je pitanje zavisnosti od zemalja koje možda u celini ne poštuju ono što se naziva evropskim vrednostima.

U Evropi se o problemu migracija može razgovarati bez prisustva Turske, zemlje koja ima preko pet miliona izbeglica, više nego cela EU zajedno ako ne računamo izbeglice iz Ukrajine koje imaju poseban status. Država koja je glavni tranzit sa Bliskog istoka u EU.

Ili možemo razgovarati o smanjenju zavisnosti od Rusije za gas bez prisustva Azerbejdžana, koji se vidi kao jedna od glavnih alternativa da se zauvek odustane od uvoza ovog energenta. Možemo li razgovarati o miru u Evropi bez prisustva Jermenije i Azerbejdžana, koji su i dalje u sukobu oko Nagorno-Karabaha.

O miru u Evropi može se razgovarati bez prisustva Srbije, koja ima glavni uticaj i stabilizujuću ili destabilizujuću ulogu u najmanje tri zemlje van svoje teritorije, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu.

"Bez obzira na to šta mislimo o nivou demokratije u ovim zemljama, nije moguće bez njih da se pozabavimo hitnim brigama koje imamo, kao što su sigurnost snabdevanja energijom, izazovi suočavanja sa ilegalnom imigracijom, mir i bezbednost na našim kontinent i evropsko susedstvo“, rekao je diplomata EU, osvrćući se na dilemu ko treba, a ko ne treba da bude pozvan na ovaj samit.

Nema sumnje da će ova organizacija poslužiti kao odgovarajući forum za diskusiju i koordinaciju. Neophodno je stvaranje političkog foruma na kome bi se raspravljale evropske zemlje, jer nije na Evropskoj uniji da poziva ceo evropski kontinent. Ali, uprkos „garancijama” da ova inicijativa neće biti zamena za punopravno članstvo u EU, ostaje sumnja da će to biti makar privremena alternativa.

Kada je Francuska najavila ovu ideju, jedan od razloga je bio to što je članstvo za neke zemlje aspirantice tako daleko u budućnosti, da se moraju naći mehanizmi da se neke zemlje uključe u neke zajedničke politike nečekajući vreme kada će biti spremne za EU i kada će EU biti spremna da ih prihvati.

Piše: Dopisnik Kohe iz Brisela Augustin Paljokaj