Intelektualac i patriota

ljiljana smajlović
Izvor: Facebook

Kako je Aljbin Kurti, uz malu pomoć prijatelja, na prepad osvojio simpatije srpske opozicione javnosti.

Nekako s proleća, pre sedam godina, kada je već uveliko bio poznat datum održavanja parlamentarnih izbora za koje se spremala i Socijalistička partija Srbije, čiji je predsednik u ono vreme bio ministar policije, srpske granične vlasti uhapsile su dvojicu kosovskih Albanaca na kontrolnom punktu Končulj kod Bujanovca.

Vest je snažno odjeknula u srpskoj javnosti, tim pre što su Albanci samo par dana kasnije, reklo bi se brže-bolje, iz pritvora pustili petoricu kosovskih Srba koje su iza brave držali duže od trideset dana zbog "napada na pravni poredak Kosova" (čitaj, rasturanja izbornog materijala). Za to delo bila im je zaprećena kazna od pet do 20 godina zatvora.

Ono što u javnosti nije snažno odjeknulo bila je insajderska informacija da je jedan od uhapšenih Albanaca, po imenu Hasan Abazi, imao sina zaposlenog u Rokfeler fondaciji u Njujorku.

Ali je i te kako odjeknula u diplomatskim i donatorskim krugovima, dok je naša javnost od Ivice Dačića saznala samo da je reč o čoveku koji je "marta 1999. godine prikupljao podatke vojnog karaktera o pokretima, položajima i opremljenosti vojske i policije i dostavljao ih OVK koja ih je potom prosleđivala NATO-u", te da je Abazi "rukovodio sastankom u Uroševcu marta 1999. godine kada su dogovorene te aktivnosti, na osnovu kojih su bombardovani mnogi objekti u Srbiji". Nije čudo da je gospodin Abazi, inače zvanično kosovski sindikalni aktivista, namah u javnosti prozvan "NATO špijunom".

Sin iz Rokfelerove fondacije prevrnuo je nebo i zemlju da pomogne ocu, koji je svejedno ostao u pritvoru u Vranju do 20. aprila te godine, dakle nešto kraće od petorice Srba koji su do njegovog hapšenja držani u albanskom zatvoru. U izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji piše da je Hasan pušten tek nakon što je porodica položila kauciju od 20.000 evra.

Od Stejt departmenta, međutim, nećete saznati da su zbog Abazija kod srpske vlade redom protestovale sve vodeće svetske organizacije za ljudska prava (Hjuman rajts voč, Amnesti, Sivil rajts defenders), o drugim centrima zapadne moći da i ne govorimo.

Stejt department ne pominje ni ogorčenje sa kojim je Abazijevo hapšenje dočekano u nevladinom sektoru u Beogradu, ali najmanje dvadeset izvana finansiranih NVO napisalo je pismo evropskim ustanovama u kojim se žali na postupak srpskih vlasti.

Civilni branitelji, Jukom, CEAS Jelene Milić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Inicijativa za ljudska prava, Građanske inicijative, Sandžački i Vojvođanski odbor za ljudska prava, pa čak i aktivisti Odbora za ljudska prava u Nišu i Negotinu, pobunili su se zbog tretmana Hasana Abazija i zatražili da Evropa pritisne Beograd da ga pusti na slobodu.

Nedugo posle ove uspešno koordinisane akcije, Hasanov sin Haki obreo se u Beogradu u svojstvu rukovodioca programa pomoći Rokfeler fondacije Zapadnom Balkanu.

Fondacija je podržala mnoge projekte za razvoj medija i sloboda, poput CRTE, Istinomera i BIRN-a, a upućeni kažu da je Haki Abazi bio živo zainteresovan za političke prilike u Srbiji i da su ga u poslednjim mesecima boravka u Beogradu najviše okupirale šanse Saše Jankovića da na predsedničkim izborima u Srbiji porazi Aleksandra Vučića. Sagovornike je uveravao da je to moguće.

A onda se odlučio da svoje političke veštine isproba na domaćem terenu, na Kosovu. Tu nije omanuo u proceni: poslednja vest iz Prištine glasi da je postao drugi potpredsednik premijera Aljbina Kurtija, na čijoj listi je i biran u kosovski parlament.

Kada su srpski opoziciono nastrojeni političari, aktivisti i analitičari pre stotinjak dana naizgled veselo pozdravljali izbornu pobedu lidera Samoopredeljenja kao čoveka čije ruke nisu ukaljane krvlju u ratovima devedesetih, posebno su isticali da će Kurti biti daleko teži protivnik Aleksandru Vučiću od svojih prethodnika u Prištini.

Ne razumem tačno šta ih je impresioniralo u Kurtijevoj biografiji. Ruke mu nisu krvave kao ruke pripadnika UČK koji su uoči bombardovanja u zasedama ubijali srpske policajce i šumare, ali zar Kurti tih ključnih godina, kada je UČK počela sa terorističkim napadima, nije radio za Adema Demaćija, koji se predstavljao kao političko krilo UČK? Kada je on to tačno u očima srpskih političara postao "patriota i intelektualac", kako ga nazva lider opozicije?

Razumem dobro da neko za mene može da bude terorista, tj., u ovom slučaju, apologeta terorista, a da za nekoga u Priština bude borac za slobodu. Ali kako apologeta UČK u Beogradu obnoć postaje patriota i intelektualac, samo za pakost Aleksandru Vučiću?

E to mi ne ide u glavu. Ali slažem se sa tezom da će Kurti biti žilav protivnik Beogradu. Ima potpredsednika vlade koji je u tom gradu napravio prijatelje, veze i uticaj. Koji su premijeru već dobro došli, ako je suditi po pozitivnom imidžu koji je izgradio, barem u opozicionoj javnosti.

Ljiljana Smajlović

Kolumnistkinja Nedeljnika

Netipični Balkanac
12. Februar 2020.
Ljilja Smajlović na aparatima!!!