"Istina na rečima" - Sever i Trepča, priča o neuspehu

Baton Hadžiu
Izvor: Reporteri

Severno Kosovo, problem je od 1999. godine, od ubistava i čuvara mostova do segregacije i civilne zaštite, od paljenja graničnih prelaza do podizanja barikada i od sporazuma o normalizaciji do nedostajuće normalnosti.

Od proglašenja nezavisnosti, severne opštine dobile su preko 134 miliona evra, od države koju ne priznaju, ne znamo koliko su dobile u prvih 10 godina pre nezavisnosti.

Leposavić 41 milion evra, Zvečan 25 miliona evra, Zubin Potok 26 miliona evra, Severna Mitrovica 42 miliona evra. U roku od jedne decenije budžet za većinu ovih opština se udvostručio, što se nije dogodilo u drugim opštinama na Kosovu.

Godine 2013. osnovan je Fond za razvoj severa, gde se sakupljaju svi javni prihodi od robe koju uvoze preduzeća u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu.

Do kraja 2019. godine u njega se slilo 15,6 miliona evra, a potrošeno je 11 miliona evra na 29 projekata, 19 u oblasti infrastrukture vrednih 8,3 miliona evra. Prema generalnom revizoru, više od polovine tih projekata je loše sprovedeno ili se uopšte nije sprovelo.

Osnovni sud u Prištini 2017. godine ukinuo je odluku kancelarije energetskog regulatora iz 2012. godine, koja dodaje 3,5 odsto na račun svakog kupca za plaćanje električne energije potrošene na severu. Posle ove odluke, Kosovo je imalo problema sa „ENCO“ zbog neovlašćenog povlačenja električne energije iz međunarodnih mreža za snabdevanje severa.

Čak su i problemi sa zakonom veliki na severu. Od šverca u tom delu, kosovski budžet gubi od 20 do40 miliona evra godišnje.

Samo 4,7 odsto Srba u tom delu veruje kosovskoj policiji, navodi se u izveštaju Kosovskog centra za bezbednosne studije iz 2019.

Albanci se ne osećaju prijatno ni na severu. Prema izveštaju medija iz 2015. godine, srpska vlada kupila je više od 350 albanskih domova. 120, samo u bošnjačkoj mahali, a procenjuje se da su Albanci prodali 60 odsto kuća i 50 odsto stanova na tom području.

Kako Albanci beže sa severa, Srbija tamo ulaže. 14 miliona evra za izgradnju 300 kuća u Dolini sunca, gde će biti smešteno 1.500 Srba, kao i 10 miliona evra u sistem vodosnabdevanja i drugeinfrastrukturne projekte.

Takođe se ulaže u severni rudnik Trepča, dok južni deo beleži gubitke. Ali ne zato što nije bilo ulaganja. Od 2008. godine, 68 miliona evra uloženo je iz kosovskog budžeta u Trepču, 49 miliona evra za penzije bivših zaposlenih.

 Iz Državnog budžeta za Trepču je za 12 godina ukupno izdvojeno 117 miliona evra. Međutim, Trepča i dalje posluje sa gubitkom i njena budućnost je neizvesna.

U periodu 2012-2017,  Trepča je radila sa gubitkom od 9,3 miliona evra,  2016. se vraća u akcionarsko društvo, ali nastavlja da posluje sa gubitkom.

Prema procenama, sada su dugovi kombinata osam miliona evra. Vlada je 2018. godinu proglasila godinom Trepče, ali te godine i sledeće rudari su štrajkovali jer ne primaju plate. Isti scenario ponovio se i ove godine. Priča o emocionalnoj vezi sa Trepčom koja započinje 1989. godine i dalje održava kombinat u životu .

Milioni evra uloženi u Trepču koja gotovo svaku godinu završi sa gubitkom i ne isplati plate svojih radnika koji traže državnu pomoć. Kao uspesi prikazani su pojedinačni slučajevi. Ako bi uspeh trebao biti takav, ne bih želeo da vidim neuspeh.

Autor: Baton Hadžiu, novinar