Kosovo - cilj Srbije u globalnoj "vakcina diplomatiji“

Aleksandar Vučić
Izvor: Reuters

U spoljnoj politici je već uobičajen termin "vakcina diplomatija". Izraz se odnosi na nameru vlada da povećaju ugled i uticaj doniranjem vakcina stranim zemljama u doba pandemije kovid-19.

Ta politika povezuje velike sile poput Kine, Rusije i Indije. Međutim i manje zemlje poput Srbije takođe su se angažovale u vakcina diplomatiji.

Ministar inostranih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je 30. avgusta 2021. godine za srpske medije da je tokom 11 dana, samo u Africi, Srbija donirala više od 200.000 doza vakcina protiv kovida-19.

Srpska vakcina diplomatija više nije kampanja usredsređena na susedstvo Srbije na Balkanu, postala je globalna jer se Srbija angažuje i koristi je za članice Pokreta nesvrstanih zemalja u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji radi ostvarivanja svojih spoljnopolitičkih interesa.

Koji su razlozi te ambiciozne politike?

Za početak, Srbija ima luksuz da to ostvari. Srbija se nije stidela da dobije zapadne, ruske i kineske vakcine. Kina je bila odlučujuća na tom planu.

Od svih vakcina koje je nabavila srpska vlada, najdostupnija je kineska vakcina Sinofarm. Prema podacima Vlade Srbije, Beogradu je do sada isporučeno 4,2 miliona doza vakcine iz Pekinga. Srbija je potpisala sporazum sa Kinom o izgradnji pogona za proizvodnju vakcine Sinofarm u Srbiji, a proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V u Srbiji počela je u junu.

Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio na konferenciji za novinare u martu 2021. sa ambasadorom Kine u Srbiji Čen Boom, kineska strana zabranila je doniranje vakcina Sinofarm trećim stranama.

Međutim, velike količine vakcina Sinofarm Srbiji i višak vakcina drugih proizvođača pružaju priliku Srbiji da donira vakcine kako bi povećala svoje akreditive za meku moć i politički uticaj.

Početkom 2021. godine Srbija je ostvarila sopstvenu vakcina diplomatiju na Balkanu tako što je donirala vakcine Sputnjik V, Fajzer i AstraZeneku svojim susedima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i dozvolila stranim državljanima da dođu u Srbiju na vakcinaciju.

Sada je Srbija ambicioznija jer je svoje napore usredsredila na zemlje Bliskog istoka, Afrike i Azije, sve članice Pokreta nesvrstanih, organizacije u kojoj je bivša Jugoslavija bila jedna od vodećih zemalja.

Čovek koji predvodi ovu novu kampanju je srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Ovoga puta u ponudi je ruska vakcina Sputnjik V.

Libanu je Srbija donirala 40.000 vakcina i već isporučila prvu polovinu.

Afrika je bila sledeća na Selakovićevoj listi putovanja. Zimbabveu je Srbija donirala 30.000 doza vakcine, a Beograd planira da im isporuči i 65 tona prehrambenih proizvoda.

Lista zemalja se nastavlja, Selaković je donirao vakcine Zambiji (50.000 doza), Angoli (50.000 doza) i Namibiji (30.000 doza).

Srpska vakcina diplomatija se nastavlja i u Aziji.

U telefonskom razgovoru sa vijetnamskim kolegom Bui Tanh Sonom, Selaković je obećao donaciju vakcine Vijetnamu. Srbija takođe planira da donira 50.000 doza vakcina Iranu i 40.000 doza Tunisu.

Beograd je bio velikodušan, ali postoje i drugi razlozi.

Prva je alfa i omega srpske spoljne politike, Kosovo. Zemlje koje su primile srpsku velikodušnost bile su one koje nisu priznale nezavisno Kosovo.

Prošle godine, uz učešće administracije Donalda Trumpa, Srbija i Kosovo postigli su sporazum prema kojem se Kosovo složilo da zamrzne kampanju pokušaja učlanjivanja u međunarodnim institucijama. Srbija je učinila isto u vezi sa kampanjom da druge zemlje povuku nezavisnost Kosova. Taj moratorijum je završen i Srbija očekuje da Kosovo nastavi kampanju za nova priznanja, pa Beograd napreduje.

Vakcina diplomatijom Srbija pokušava da oporavi neka tržišta koja je izgubila raspadom Jugoslavije. Iako Srbija nema globalni ekonomski rast, jednoj industriji su uvek potrebni novi kupci. Ta industrija je srpska industrija naoružanja koja se oporavljala od trauma raspada Jugoslavije.

Zemlje koje su Srbiji donirale vakcine pozvane su da u oktobru dođu u Beograd na 60. godišnjicu prve Konferencije Pokreta nesvrstanih, koja je održana u Beogradu 1961. Za to vreme, Ministarstvo odbrane Srbije organizovaće Partner 2021, izložbu odbrambene industrije u Beogradu. Baš zgodno.

Bilateralne veze mogu se popraviti i vakcina diplomatijom.

Pod uticajem Donalda Trumpa, Srbija je pristala da Hezbolah, iranski opunomoćenik u Libanu, proglasi terorističkom organizacijom. U aprilu 2021. godine, Selaković je posetio Teheran kako bi se uverio da Iran ne priznaje Kosovo.

Srbija je vrlo brzo prekinula redove sa EU slanjem ambasadora u Siriju, još jednog iranskog saveznika.

U istom duhu, donacije vakcina Iranu i Libanu, gde je Hezbolah veliki politički igrač, način su da se osigura da njihova vlada ne prizna Kosovo i doda Hezbolah na crnu listu.

Kriza u vezama Srbije sa Zapadom igra važnu ulogu. EU postaje sve svesnija pada Srbije u vladavini prava u zemlji pod vođstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Kao odgovor na Vučićev pritisak na srpske medije, Tviter je označio nekoliko medija kao "povezane sa državom", što je izazvalo njegovu ljutitu reakciju.

Bajdenova administracija očekuje da Srbija prizna nezavisno Kosovo, a sve je zabrinutija i zbog partnerstva Beograda sa Moskvom i Pekingom. Vakcina diplomatijom Beograd postiže globalna dostignuća, izazivajući Zapad pokazujući da nije izolovan i da ima prijatelje na udaljenim mestima.

Unutrašnja politika Srbije takođe je deo jednačine.

Iako korišćenje spoljne politike za domaću korist nije srpski patent, postalo je norma za aktuelnu srpsku vladu. Donirajući vakcine zemljama u razvoju, srpsko rukovodstvo svojim glasačima projektuje imidž međunarodno uvažene vlade.

Zaista, komentarišući donacije srpskih vakcina svetu u razvoju, Selaković je izjavio: "Pre sedam godina Srbija je bila na ivici provalije. Danas je, zahvaljujući odgovornoj i vizionarskoj politici predsednika Aleksandra Vučića, ta ista Srbija u poziciji da pokloni više od 200.000 vakcina svojim prijateljima“.

Globalna vakcina diplomatija kojom se Srbija nedavno bavila mogla bi biti previše ambiciozan poduhvat za malu zemlju poput Srbije.

Koliko će se Beogradu to isplatiti? Ostaje da se vidi. Jedno je sigurno. Vladi Srbije ne nedostaje hrabrosti ili inovativnosti u ostvarivanju svojih interesa.

Tekst objavljen na portalu EUobzerver

Piše: Dr Vuk Vuksanović, Istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku 

Ja
10. Septembar 2021.
To je dobro sto srbija pomazei tim zemljama! sa vakcinama treba se promci jednimm drugima kad zatreba i kada treba to dobro radi srbija !!!!
zabeli ks
10. Septembar 2021.
Srbija ne pomaže nikome bez interesa. Jedan u nizu razloga mržnje.