Najvažniji izbori u istoriji Kosova

Bljerim Šalja
Izvor: Ljajmi

Pregovori o stvaranju vlade, nakon ovih izbora, vodiće se istovremeno za dve ključne funkcije u kosovskim institucijama: predsednika i premijera.

Parlamentarni izbori 6. oktobra 2019. bili su zanimljivi zbog nedostatka predizbornih koalicija tri glavne stranke, Pokreta Samoopredeljenje, DSK i DPK, što je u velikoj meri, takođe, bio odraz dobro poznatih političkih zbivanja sa prethodnih izbora, juna 2017. godine. Tada je stvaranje dve koalicije, DSK sa ANK i "Ratne koalicije" PAN (DPK, ABK, Socijaldemokratska ), imalo za cilj da prejudicira izborni rezultat nekoliko nedelja pre otvaranja biračkih mesta ili da unapred odredi njihovog pobednika.

Poznato je da su te koalicije, pre glasanja kasnije poremetile političku scenu u zemlji i ponudile monopol opoziciji, Pokretu Samoopredeljenje, koji je tada, 2017. godine, izborio najbolji rezultat do sada na izborima, osvojivši 32 mandata u Skupštini.

Ovog puta se ne očekuju koalicije te vrste, sa velikim zahtevima za obezbeđivanje pobede. Međutim, za razliku od prethodnih izbora, čini se da dve stranke koje su se poslednji put takmičile zajedno i jedva prešle izborni prag od 5 odsto, Inicijativa i ANK, neće ponovo rizikovati "postizbornu groznicu" (brojanja svakog glasa), pa će se pridružiti nekom od tri glavna takmičara.

Poznato je da Inicijativa Fatmira Ljimaja ima prirodan afinitet ka DPK (glasovi ova dva politička entiteta su kompatibilni). Pretpostavlja se da bi time bio ojačan DPK, čiji je cilj da bar ponovi izborne rezultate od 6. oktobra 2019, kada je obezbedio 24 mesta u Skupštini Kosova, što je najslabiji rezultat u istoriji te stranke, koji je u velikoj meri bio kazna za punih 12 godina na vlasti (od 2007. do 2019.).

Međutim, ovaj rezultat se u to vreme, upravo zbog fenomena "potrošnje energije", smatrao nespornim uspehom DPK.

Sa druge strane, ANK ima dve mogućnosti: da ide sa Pokretom "Samoopredeljenje" ili sa DSK.

Kada se ANK takmičio zajedno sa DSK, 2017. godine, obezbedio je 4 mesta (jer su, u ovom slučaju, glasači ANK vrlo bliski onima iz DSK). Međutim, onda se dogodilo zbližavanje ANK sa PAN, čega se verovatno još uvek sveže sećaju u DSK.

Najveća trenutna nepoznanica u ovom kontekstu je odluka i orijentacija Vjose Osmani, koji je na poslednjim izborima bila kandidat DSK za mesto premijera. DSK je osvojio 28 mesta u Skupštini, jedno manje od Pokreta Samoopredeljenje.

Poznata je cela priča o "ozbiljnom razvodu" Osmani sa DSK.

Izgleda da Osmani brzina organizacije ovih izbora nikako ne odgovara, jer ima malo vremena da pravilno izgradi Građansku inicijativu (koju je najavila), koja bi na izbore izašla sama. Njena stvarna politička težina bi bi ppznata upravo u ovom slučaju, jer bi se eventualni prelazak izbornog cenzusa, ne samo smatrao solidnim dostignućem, već bi bio i upozorenje da bi se Građanska inicijativa mogla kasnije transformisati u stranku, dok bi ovaj kratkotrajni vremenski period bio bi od velike važnosti za jačanje postizborne uloge Aljbina Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje u procesu uspostavljanja vlade.

Ali očekivane dileme Osmani u ovom kontekstu (u vezi s prelaskom cenzusa) mogu je naterati da se pridruži listi PS sa svojom građanskom inicijativom, kako bi sebi I svojim saradnicima obezbedila mandate.

Očekuje se da će još jedna karakteristika ovih prevremenih parlamentarnih izbora biti nedostatak "crvenih linija", posebno u odnosima između DSK i DPK, između ostalog, takođe kao rezultat velikog sloma odnosa između DSK i PS.

"Crvene linije", karakteristične za izbore 6. oktobra 2019, nisu bitno promenile konačni izborni rezultat (jer je DSK bio u konkurenciji sa Samoopredeljenjem za prvo mesto, a ne sa DPK), dok su nakon izbora već zakomplikovale politički kurs i znatno oslabile pregovarački potencijal rukovodstva DSK.

Dodatna karakteristika ovih izbora je početna politička pozicija favorita za Aljbina Kurtija i njegov Pokret Samoopredeljenje i pre određivanja datuma izbora.

Samoopredeljenje je u stvari imalo blagi pad na prošlogodišnjim izborima, u poređenju sa rezultatom iz 2017. godine. Dakle, ova stranka je poslednji put osvojila 29 mesta (što je PS učinilo pobedničkom strankom sa najmanje mesta u istoriji kosovskog parlamentarizma), u poređenju sa onim iznenađujućim rezultatom 2017. godine, kada su Kurti i njegovi saradnici uspeli da obezbede 32 poslanika u šestom sazivu Skupštine.

Javne namere zvaničnika Samoopredeljenja su da ta stranka uradi ono što čak ni DSK nije postigla za vreme predsednika Rugove, prebaci taj "magični broj" od 50 poslanika (ili čak više) u Skupštini Kosova.

Prema proračunima predstavnika Pokreta Samoopredeljenje, da bi postigli taj rezultat, stranka bi morala da dobije skoro 200.000 glasova više nego na izborima 6. oktobra 2019.

To bi bila neka vrsta "izborne revolucije", koja bi, kao takva, bila neuporediva sa svim parlamentarnim izborima na Kosovu.

Rukovodstvo Samoopredeljenja, u ispunjavanju ovog cilja, očekuje da će se građani Kosova osvrnuti na tu stoodnevnu vladavinu Aljbina Kurtija kao premijera (tokom proleća ove godine), zatim da će Vjosa Osmani značajno oslabiti DSK, da se lider DSK Isa Mustafa verovatno neće kandidovati za mesto premijera, da će DPK biti pogođen odsustvom svoja dva glavna lidera, jer je poznato da su Hašim Tači i Kadri Veseli u Hagu i da ABK neće moći da se približ rezultatu iz 2019. Konačno, postoje potpuno novi glasači, koji će se postrojiti prema Samoopredeljenju, dok će Kurti još jednom (kao u jesen prošle godine), imati povećanu podršku birača iz dijaspore.

Koliko su realni ovi izveštaji i predviđanja Pokreta Samoopredeljenje, to će se razumeti tek uveče na dan izbora.

Sledeći parlamentarni izbori, koji se očekuju u februaru, takođe će imati karakteristiku koju nisu imali nijedni, još od prevremenih parlamentarnih izbora 2010. godine.

Ovog puta (kao i tada) otvorene su tri glavne pozicije centralnih institucija, predsednik Skupštine, premijer i predsednik Kosova.

U Skupštini Kosova, nakon verifikacije mandata poslanika, na predlog pobedničke stranke na izborima (one koja je obezbedila najviše poslanika), prvo će biti izabran predsednik Skupštine.

Drugi korak, koji je verovatno presudan za srednjoročnu stabilnost kosovske politike, je izbor novog predsednika Kosova. Ovde je, kao što svi sada znamo, potreban glas najmanje 80 poslanika i kandidatura najmanje dva kandidata za tu funkciju.

Ako izbor predsednika ne uspe, treći korak, formiranje vlade, neće biti postignut. Skupština će biti raspuštena i biće održani novi vanredni parlamentarni izbori, posle 45 dana.

Ovog puta, pobednička stranka na izborima mora da pronađe dva para partnera: da formira novu vladu Kosova (ovde joj je potrebna većina u Skupštini, ili 61 poslanik) i da omogući izbor predsednika Kosova (ovde je potrebna dvotrećinska većina).

To znači da će se istovremeno odvijati pregovori o  obe ove ključne pozicije na Kosovu.

Sa ove tačke gledišta, Aljbin Kurti i Samoopredeljenje imaju potrebu da, ukoliko žele da ostanu glavni protagonisti ovog procesa, izbora predsednika i formiranja nove vlade, osvoje najmanje 41 mesto u Skupštini Kosova (broj koji je manji od predviđanja Kurtija i njegovih pristalica).

U tom slučaju, bez Samoopredeljenje ne može biti kvoruma od 80 poslanika za izbor predsednika.

Pretpostavlja se da će Kurti u tim eventualnim okolnostima imati punu inicijativu u svojim rukama, tako da može nametnuti kandidata za predsednika Kosova, koji se naginje ka Samoopredeljenju (a da nije deo ove stranke), ili čak da izabere eventualnog kandidata iz za ovu funkciju iz stranke koja će biti njegov partner u novoj vladi Kosova.

Kurti će sigurno iskoristiti, tokom razgovora sa drugim albanskim političkim strankama, ankete o novim parlamentarnim izborima, na kojima će, prema predviđanjima, osvojiti više mandata nego na prethodnim izborima.

Ako Kurti i Samoopredeljenje ne premaše broj od 40 poslanika u Skupštini Kosova, tada će, nakon poznatih presuda Ustavnog suda, zauzeti mesto predsednika Skupštine, a u teoriji bar, mogu ga zaobići kod izbora novog predsednika, premijera i vlade.

Ostalih 80 poslanika, ako se okupe (što se, s obzirom na iskustvo proteklih godina, čini nemogućom operacijom), moći će da izaberu novog predsednika i novu vladu, dok će Samoopredeljenje ostati u opoziciji.

Međutim, čini se da sledeći parlamentarni izbori na Kosovu imaju neuporedivu važnost (u poređenju sa svim prethodnim izborima), za srednjoročni politički razvoj na Kosovu.

Piše: Bljerim Šalja, savetnik predsednika Kosova