Nikad ne reci nikad!

Iza cinizma pojedinih komentatora koji prikazuju fotografiju Aljbina Kurtija kako ga vuče kosovska policija, sa idejom da ga na silu dovedu u emisiju T7 i Kanal 10, krije se jedna činjenica: Kurti je u velikim problemima, kako da javnosti proda „Zajednicu“ koju je deset godina žigosao govoreći „nikad“!?

Drug Aljbin Kurti se sigurno seća onoga što je Ademi (Demaći) rekao Vuku (Draškoviću) u emisiji Most Omera Karabega na RFI-u, "Brate, nikad ne reci nikad"!

Međutim, Demaćijev učenik, Aljbin Kurti, nije naučio ovu lekciju. A tendencija da poništava državne obaveze učinila ga je ne samo lenjim, već́ ga je i podstakla na gluposti, koje se ne popravljaju lako.

Nacionalna sloboda i državni suverenitet se osvajaju uz mnogo truda i odricanja među generacijama, ali se mogu izgubiti u trenu, glupošću, u ime arhaičnog nacionalizma i tipičnog hvalisanja Kosovaca koji se međusobno svađaju ko je veći protivnik Srba, i ko je više veliki Albanac?

Oni koji su u opoziciji snažno podržavali tezu o ujedinjenju sa Albanijom, kada su došli na vlast, govorili su Kurtijevim glasom: „Ustav to ne dozvoljava!?“

A ovaj Aljbin, želeći da stvori novu realnost pred sporazum i loše glumeći nacionalistu obučenog u vlast, političko pitanje na severu je pretvorio u pitanje bezbednosti.

A kada mu je ambasador Džef Hovenijer u novembru 2022. izneo moguće posledice bez presedana, Kurti je biračima rekao da „ambasador ima više informacija“ i odustao od odluke da izda kazne za registarske tablice.

Ali preokret je sada zaista stvorio novu realnost: administrativno Kosovo je otišlo sa severa da bi ga zamenilo policijsko Kosovo, koje, naravno, nije završilo posao.

Kada smo navijačima Pokreta samoopredeljenje rekli istinu o Prvom sporazumu (2013) kao međunarodnoj obavezi države, nakon što je ratifikovan u Skupštini sa 84 glasa, mlađe kvazi patriote (narod Samoopredeljenja) su glasno izjavile da to nikada neće biti učinjeno, jer ga je poništio Ustavni sud, ali istina je da taj sporazum nikada nije ni bio na Ustavnom sudu.

A kada smo pomenuli kompromise iz Ahtisarijevog plana kojim je Kosovu data nacionalna nezavisnost, u zamenu za mehanizam koji štiti kosovske Srbe od vođe nove nacije, oni plešu kao crevca na žaru: „Želite da nešto date Srbiji!?”

Kada smo im rekli da politička pitanja ne rešava policija, jer da je to moguće, Slobodan Milošević bi brzo i konačno rešio kosovsko pitanje, rekli su nam da su Srbi na severu najokoreliji, proruski nastrojeni, kriminalci koje treba suzbiti.

Šta ako je Zapad proteste nazvao demokratskim!?

I ono što je skandalizovalo svakog ko ima tri grama mozga, poslanici i komentatori vlasti sugerisali su svom lideru da na severu zemlje preduzme neku operaciju poput „Oluje“ u Hrvatskoj, a oni sa vlasti su besmisleno u plavo bojili „Hamvi“ koji je KBS-u donirala američka mornarica.

Očigledno je da je Kosovo ove glupe ideje skupo platilo u Briselu 18. februara tačkom 10, pojačavši ih u Ohridu 27. marta tačkom 7.

Zato što je Kurti po svaku cenu želeo da izbegne naziv Asocijacija/Zajednica i „osvojio“ i samoupravu!?

Posrednici su mu tu učinili – pridev kao prazna semantika – da mu prodaju 51%, što u suštini ne menja suštinu sporazuma; na engleskom je ostala „samouprava“, kao i na srpskom.

Branili smo činjenice, rekli su nam „spinujemo” za Vučića.

Rekli su nam i oni prosrpski nastrojeni  i šta sad!

Kada smo istakli postojanje francusko-nemačkog plana, dokumenta napravljenog po uzoru na Rambuje iz 1999. godine, oni su, uključujući predsednicu Vjosu Osmani, uzvikivali: Lažne vesti!

Kada smo potvrdili da je Kurti prihvatio sporazum u Ohridu, oni su, uključujući i ministarku spoljnih poslova Doniku Gervalu, izjavili da nema sporazuma, jer nema potpisa, iako je Kurti prihvatio da postoji sporazum i da je pravno obavezujući.

Izjavili smo da je Albin Kurti u tački 10 rekao da Asocijaciji, oni su, uključujući i predsednicu, nastavili sa poricanjem iz prizme svog paralelnog univerzuma.

Mi smo tvrdili da je Asocijacija nakon ratifikacije ustavna kategorija, bili su kategorični: „Ne dozvoljavamo bilo od vlasti bilo od opozicije“, kao Aljbin.

Vidimo da se formira Asocijacija, zabili su noge u blato: „Ni ovako ni onako“, kao Gljauk Konjufca.

Dali smo im dokaz da u srpskom jeziku ne postoji „samostalni menadžment“ već „samouprava“, praskali su: „Ne zanima me, nije to moj maternji jezik“, kao Arber Redžaj, ne pomislivši da je srpski jezik ustavan jezik u našoj republici, koja omogućava da čak i on bude izabran za narodnog poslanika!

Ko nije zakasnio na Ustavni sud, koji nikada nisu prihvatili, poput Aljbina i njegovih 51%.

Sada su militanti ostali kao kokoške u kamionu!

Aljbin Kurti luta po televizijskim studijima, da proda ono što je učinio, što je nekada rekao da nikada neće učiniti!

Shvatam – ako se poslužimo cinizmom nekih političkih komentatora u Prištini – Dejona Mihalji je Kurtiju naredila: „Prihvatio si „Zajednicu“ – sad je prodaj!“

A prelazak sa nikad na da – „samo zato što je to jedan od 39 sporazuma“ – zbunjuje i sramoti, čineći gospodina Aljbina Kurtija biće bez lica.

Piše: Haljilj Matoši, novinar i publicista