Novi zastoj u dijalogu između Kosova i Srbije

Bljerim Šalja
Izvor: Ljajmi

U trenutnoj situaciji, kosovske vlasti nisu u stanju da vode odgovarajući dijalog sa srpskim vlastima. Niti se mogu povući iz dijaloga ili odbiti razgovore sa srpskom stranom.

Kvalitativno i kvantitativno političko jedinstvo na Kosovu, koje će se pojaviti kao konceptualni i operativni konsenzus politike zemlje, uslov je bez kojeg se ne može ako Kosovo teži da pravilno bude predstavljeno u završnoj fazi dijaloga sa Srbijom, koji je započet pre izvesnog vremena, u julu, samitom u Parizu i prvim briselskim sastancima.

Bez ove četiri karakteristike političkog jedinstva u zemlji, ne samo da ne može biti dostojno predstavljanje zvanične Prištine na ovom testu za koje se čini da je neuspešno u političkom i diplomatskom sukobu sa Srbijom, već štaviše, kao što vidimo poslednjih nedelja u ovom procesu može doći do potpunog zastoja, kada od sada više nema jasne ideje o tome kako voditi briselski dijalog.

Zaista, za bilo kakav dijalog, ma gde se on odvijao, u Vašingtonu ili Briselu, sa ciljem zaključivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ispunjenje ove četiri osnovne političke odlike je neizbežno.

Kosovo ne može niti pravilno da pregovara, niti da se usprotivi (eventualno problematičnom) predlogu sveobuhvatnog sporazuma sa Srbijom, niti čak da prihvati (dobar) sporazum, bez postizanja ove četiri političke odlike.

Kosovska strana nema, u trenutnim okolnostima, istinski politički kapacitet, niti stvarnu podršku Skupštine Kosova (otuda legitimitet najviših instanci Kosova u ovom izazovnom poduhvatu), niti odgovarajuću organizaciju koja bi ih učinila ozbiljni razgovori sa predstavnicima Srbije.

Aktuelna Vlada Kosova nema iza sebe, čak ni minimalnu većinu od 61 poslanika, za te svoje redovne poslove, između ostalog i za odobravanje zakona koje donosi Skupštini Kosova ( što se svakodnevno sve više viđa), a kamoli da budete na vrhu ovih razgovora koji bi sa naše tačke gledišta i međunarodne trebalo da zaključe dugi istorijski i politički spor između Kosova i Srbije, odnosno između Albanaca i Srba.

Tema dijaloga sa Srbijom, o kojoj su se poslednjih godina dogovorili svi kosovski parlamentarni subjekti, zahteva neku vrstu „strateškog partnerstva“ između albanskih lidera i partija u kosovskoj skupštini, koje bi bilo na snazi od prvog koraka završnog poglavlja dijaloga, do poslednjeg, kada bi ovaj sporazum trebalo da bude ratifikovan u Skupštini Kosova uz podršku najmanje 80 poslanika Skupštine.

Ovo „strateško partnerstvo“, sa njegovom konačnom konkretizacijom, moglo bi se pojaviti upravo u potpunosti poštujući ove četiri karakteristike koje prepoznaju kvantitativnu, kvalitativnu, konceptualnu i operativnu uniju kosovske politike.

Do karakteristika kvantitativnog i kvalitativnog konsenzusa ne može se doći političkim izjavama, koje svojim čestim ponavljanjem uspevaju da obezvrede i izgube bilo kakvu političku vrednost - bez obzira ko ih izgovara.

Zahtevaju da dijalog sa Srbijom podrži najmanje 80 poslanika iz sadašnjeg sastava Skupštine Kosova, što je cifra koja se može postići samo uz saradnju Vlade sa parlamentarnom opozicijom.

Kada se zna da Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nije dao nikakve naznake da namerava da promeni svoj stav o dijalogu, onda se ispostavlja da potraga za tim kvantitativnim i kvalitativnim jedinstvom za vođenje pravilnih razgovora sa Srbijom znači da subjekti koji trenutno čine vladajuću koaliciju, trebalo bi da teže sporazumu sa DPK, u rešavanju ovog velikog testa.

Bez učešća DPK u dijalogu, pre svega, ova prva dva preduslova ne mogu biti ispunjena za jačanje pregovaračkog kapaciteta Kosova (ako na početku pregovora sa Srbijom nemate 80 poslanika iza sebe, kako možete na kraju njih, kada taj sporazum mora da bude potvrđen u Skupštini Kosova), i drugo, u ovom dijalogu ne može biti konceptualne i organizacione zajednice kosovske strane.

Ovo konceptualno i organizaciono jedinstvo znači da će kosovska delegacija koja će voditi razgovore odražavati ovaj dvotrećinski parlamentarni sporazum u Skupštini, a zatim, da će postojati jasna Strategija o tome šta treba postići u ovome završno poglavlje dijaloga sa predstavnicima Srbije.

Svaka moguća delegacija Kosova, bez obzira na to kako je organizovana i ko je vodi, insistiraće na ispravnom stavu da će Pravno-obavezujući sporazum sa Srbijom imati značenje pune normalizacije odnosa u između dve države, samo ako će se graditi na formalnom uzajamnom priznavanju između Kosova i Srbije.

Međutim, nema sumnje da će se kosovska strana, ostvarujući ovaj pravedni cilj (koji osim toga ima saglasnost i podršku SAD-a, EU, Nemačke i Francuske), suočiti sa raznim opcijama pregovarača, što uopšte neće biti lako, da bi se postigao ovaj primarni cilj kosovskih vlasti.

Ako se postigne već pomenuto jedinstvo o četiri osnovne političke odlike, ako u Skupštini Kosova postoji apsolutna parlamentarna većina od najmanje dve trećine, tada će kosovska delegacija koja će učestvovati u ovim razgovorima biti sposobna za pravilno manevrisanje u ovom dijalogu, bez gubitka svog glavnog fokusa, postizanja ključa Sporazuma sa Srbijom ili uzajamnog priznavanja, bez nanošenja štete osnovnim interesima države Kosovo.

U suprotnom, ili, kao što je to sada slučaj sa našom organizacijom kao Kosovom u bavljenju dijalogom, nećemo biti u mogućnosti da obavimo razgovore kako treba ili da postignemo taj visoki cilj postizanja Konačnog sporazuma sa Srbijom koja kao glavni element ima uzajamno priznavanje.

Još jasnije rečeno, kao što smo danas, nećemo moći da vodimo dijalog sa Srbijom.

Piše Bljerim Šalja, savetnik predsednika Kosova Hašima Tačija