Od Srba se očekuje da pristanu da ih nema na Kosovu

Tortura nad Srbima je, čini se, jedini način da Kosovo zaokruži svoju nezavisnost. Srbi, prema Kurtijevim uredbama, treba sami na to da pristanu, a međunarodna zajednica će to pozdraviti.

Ta nezavisnost ogledaće se u "evropskom" zakonu u kom će demokratija najmlađe evropske države biti monoetnička, jer će put Srbima u ovoj novoj "realnosti“, na koju se poziva demokratski svet, biti takav da će put Raške krenuti svi. Svi koji budu želeli da ostanu Srbi, jer na Kosovu to neće moći da budu.

Na Kosovu će ih od oktobra, prema naredbi Kurtija, čekati samo mogućnost da budu asimilovani Kosovari, jer će svaki put kad pokažu bili koji trag srpstva, kroz tablice, lične karte ili slike na duksericama, biti ponuđen novo-evropski papir na kome će svojim potpisom "potvrditi“ da nisu Srbi, dok se kreću kroz "Republiku Kosovo".

Srbi će ovim "velikodušnim" ustupkom morati da se odreknu svog grada, bilo da je on Priština, Kosovska Mitrovica ili Dušanov grad Prizren, i mnogi drugi, i da uzmu novi "dres" RKS. Ali i to važi samo za one koji su do 21.04.2022. imali registarske oznake KM, PR, PZ, PE… Oni koji su nakon tog datuma registrovali svoj automobil ili izvadili (neki po prvi put) dokumenta srpskih institucija, biće u kosovskom vakuumu. Zavisiće od “dobre volje” Prištine ili lično Aljbina Kurtija.

Paradoks je što će sa tim dokumentima, ili registarskim tablicama gradova sa Kosova, moći da se kreću po celom svetu, samo neće moći da postoje u svom gradu gde su rođeni, tamo gde žive, šalju decu u školu i uče ih da budu ljudi, da su svi pred Bogom jednaki i da ljude treba deliti na dobre i loše, a ne prema veri i naciji kojoj pripadaju.

Šta će biti sa srpskim studentima koji su odlučili da se školuju na Kosovu i Metohiji?

Oni neće moći da budu Srbi dok studiraju na Kosovu, potpisaće na administrativnom prelazu izjavu sa kojom će biti "nešto“, ali ne Srbi. Takvi će uz strepnju svojih roditelja dolaziti na predavanja i učiti kako smo svi isti? Ili više neće doći?

Možda je i to još jedan od ciljeva Prištine? Što manje mladih na Severu Kosova, manje Srba. Dobro oproban recept po kom se na centralnom Kosovu, Metohiji, Sirinićkoj župi, sada "slobodno kreću Srbi“, bar oni koji mogu da se kreću jer se na sve načine, pritiscima i ovakvim i sličnim ucenama, došlo do toga da mladi Srbi napuštaju Kosovo. Za one starije čekaju da vreme učini svoje i da Srbi u toj novoj budućnosti nestanu sa svojih vekovnih ognjišta. A, onda će zub vremena učiniti da kuće zarastu u korove, a neki novi mladi Kosovari želeći da se dokažu pred starijima, porušiće njihove grobove kao što su to tata i deda već radili.

Vrelo leto Srbi opet čekaju u strepnji, šta će im Priština učiniti, da li će ih Beograd braniti, hoće li međunarodna zajednica primetiti da postoje?

Priština nikada nije pokazala milost, od nje mogu očekivati da budu ratni zločinci ukoliko zapevaju "Veseli se srpski rode", ako se pojave sa likom Njegoša u gradu ili ako se drznu da kažu "to je moja njiva koju mi je deda ostavio“.

Kako Beograd da ih brani kad Srbija ne želi rat već mir, slepo verujući u istinu i pravdu? Iako se svakog dana pokazuje da smo obmanuti svakim sastankom i dogovorom koji smo vodili i potpisali.

Zapadni moćnici i Kfor stavljaju se na stranu Albanaca, ne zato što na terenu vide da im treba pomoć, već zato što direktive dobijaju iz centra odluke nekoliko hiljada kilometara od Kosova.

U se i u svoje kljuse, Srbi sa Kosova. Na Vidovdan ste dobili još jedan šamar, na praznik koji pamtite po kotaču koji sudbinu vodi. Pametni budite, a neka vam Bog, kad ovozemaljajski svet ne želi, pokaže kako da ostanete ono što ste uvek bili - SVOJ NA SVOME.

Piše: Ivica Simić, novinar portala Kosovo onlajn