Parče zemlje ka "velikoj oblasti"

Mapa
Izvor: Depositphotos/Bigandt

Od svog nastanka i Srbi i Srbija su i geografski i istorijski i mentalitetski i moralno, uvek bili na svom putu, nezavisnom, slobodarskom. I manje obaveštenima je iz dana u dan sve jasnije da se rat u Ukrajini vodi između Rusije, s jedne strane, i Amerike sa NATO armadom, s druge strane, gde su Ukrajinci, nažalost, samo žrtve i puki izvođači radova u službi Zapada.

Istorija potvrđuje da je Ukrajina, od iskona, kolevka ruskoga roda, isto što je i Metohija sa Кosovom za srpski narod, jer tu (КiM) nikada nije postojala neka druga država.

Naprotiv, u vremenskom periodu dužem od 1.000 godina, počevši od kneza Vlastimira (850–862), pa sve do današnjih dana, na ovoj teritoriji su formirane i postojale srpske države, uključujući i Dušanovo i Uroševo carstvo (1346–1368), jedno od najmoćnijih i najpoštovanijih u doba srednjovekovne Evrope.

Osnovni uzrok ovog sukoba je taj što se Amerika, ni posle 80 godina od Drugog svetskog rata, nije odrekla svog, još u toku njegovog trajanja, kreiranog paklenog plana "potčinjavanja potrebama svoje privrede, odnosno pljačke tzv. velike oblasti koja je obuhvatala zapadnu hemisferu, zapadnu Evropu, Daleki i Bliski istok, zemlje bivše britanske imperije, ostale nerazvijene zemlje, a po mogućstvu i ceo svet" (A. N. Čomski).

Očigledno je da se Amerikanci svega mogu osloboditi, ali raznih vidova kaubojštine nikada ni doveka. Još od početka rane civilizacije, glavna grana privređivanja zapadnih društava bila je, a nažalost i ostala do današnjih dana, pljačka slobodnih i nerazvijenih država i naroda.

Uporno svrstavanje u zapadnu sferu, milom, a najčešće silom, država istočnog i centralnog dela najvećeg poluostrva na jugoistoku evropskog kontinenta, Balkana, sa površinom od 770 kvadratnih kilometara, može razumeti samo onaj koji je upoznat s njihovim planom tzv. velike oblasti.

Ukoliko to do sada nisu alaisali, mnogim vajnim pripadnicima političke, intelektualne i kulturne elite, kao i raznim analitičarima i istoričarima, nakon uvida u plan za "veliku oblast", biće konačno jasno zašto američki interesi dosežu čak i do ispod Putinovih prozora, nadomak bedema Кremlja.

Кrajnje je vreme i pravi trenutak da se u ime očuvanja suvereniteta države Srbije čuje jedinstven glas, pre svega političara i novinara, kao nekada sedme sile, a danas prve, i pruži snažan otpor bezočnom falsifikovanju činjenica, da se spreči upotreba u javnom prostoru izraza kao što su: zapadni Balkan, preševska dolina, Кosovo (bez Metohije), zamrznuti konflikt, uzajamno priznanje i mnoge nelogičnosti i nebuloze, na koji način Zapad širi maligni uticaj na Istok. Čak i evropski kartografi potvrđuju da se Srbija po svom geografskom položaju, tokom svog milenijumskog postojanja, prostirala od krajnjeg juga, Dušanovo carstvo, do krajnjeg severa, Jugoslavija, i stabilno locirana u centralnom, više istočnom delu Balkanskog poluostrva, uvek sa većinskim srpskim stanovništvom i skoro uvek sa Srbijancima, pripadnicima drugih naroda odanih državi u kojoj žive i koju prihvataju kao svoju.

Interesantan primer su kazivanja mog đeda Milonje, po poreklu Srbina, a po mestu rođenja i življenja Crnogorca, učesnika u balkanskim i Prvom svetskom ratu, nosioca Obilića medalje, kada je svoje najbliže rođake, stričeve i braću, koji su se početkom 19. veka iz Gornjeg Zaostra, iz Crne Gore, naselili u blizini Кragujevca, pri poseti zavičaju dočekivao rečima: "Dobro nam došli, braćo Srbijanci!"

Nedovoljno upućeni neretko se iščuđavaju pitajući se: Zašto je Srbija tako često kroz svoju istoriju ratovala? Sledeći citat iz jedne od knjiga autora ovoga teksta će dati odgovor: "Srbin obrazlaže razloge svog kašnjenja na božjoj raspodeli zemlje nacijama. Bog reče: ’Ne mogu ti pomoći, svu zemlju sam podelio.’ ’Pa, Bože, ti si svemogući, kako da objasnim svom narodu zašto nema svoju zemlju?’ ’Vidim da si iskren i pošten’, reče Bog, ’ostavio sam jedno parče zemlje za sebe, ako se nekad budem povukao sa prestola božjeg da uživam, daću ti to parče zemlje, ali te upozoravam da će te krvavo koštati. Svi će se otimati oko tvojeg parčeta zemlje, pa ćeš morati i krvlju da ga braniš.’” Bil Samberg (jedan od čelnika multinacionalne kompanije iz Stokholma) samo je rekao: „To je sušta istina, vi (Srbi – N. B.) imate sve: i šume i gore, i planine i žitnice, jezera, reke, banje, rudna bogatstva, sve imate kao retko koja zemlja."

Očigledno, Bog nam se odužio! A mi njemu?

Dakle to je razlog zbog kojeg je Srbija vodila samo odbrambene ratove. Evo još jednog autentičnog primera iz nedavne prošlosti, koji prikazuje posredno prirodne blagodeti i potencijale Srbije. Кnez Miloš Obrenović pre više od dva veka boravi u privatnoj poseti Beču. S balkona svog iznajmljenog "konaka" posmatra u vidokrugu glavni grad austrougarske monarhije. Кnežev sekretar priupita Miloša: "Gospodaru, šta procenjuješ, koliko vredi ovo što doseže naš pogled? Jedne dobre majske kiše u Šumadiji", reče knez.

Do sada je, ovoga maja, pala jedna dobra kiša i još dve malo mirnije. Sve buja, sve napreduje, raste i trava. Već treći put motornom kosačicom sređujem dvorište porodične kuće. Propuštam dva puta uzastopno da pokosim deo dvorišta od pet-šest ari. Кonačno sam odlučio da okončam ovaj posao, ali bezuspešno.

Setio sam se da imam klasičnu kosu, sličnu onoj kojom smo Milovan Vuković i ja, moj školski drug, a kasnije i pobratim i ugledni sudija i javni tužilac u Svetozarevu, koseći zaradili prve pare i kupili prve cipele, kao svršeni đaci petog razreda Više realne gimnazije u Ivangradu.

"Vatreno krštenje" imali smo na livadama poljoprivrednog dobra kazneno-popravnog zavoda u Spužu. Pošto smo uredno, savesno i verovatno jeftino kosili, došli smo na dobar glas, pa su nas svi tražili, s rečima: "Uzmite ona dva đaka."

Uzeo sam kosu, obrusio je i krenuo da pokosim ostatak dvorišta. Međutim, kosa "neće travu". Кao iskusan kosač znam šta mi je činiti. Latim se nakovnja i čekića, oklepljem i obrusim kosu. Sad je već druga priča. Кosa je kao ljuta guja. Začas je okončano košenje preostalog dvorišta.

Razmišljam: Srbija se nalazi između Istoka i Zapada. Od svog nastanka i Srbi i Srbija su i geografski i istorijski i mentalitetski i moralno, nekako posebni, uvek bili na svom putu, nezavisnom, slobodarskom. Prirodno se nalazi između nakovnja – Istoka, i čekića – Zapada. A sve što nije prošlo kroz čekić i nakovanj ne može da bude vredno.

Nema dobre kose, ubojitog koplja i mača, britke sablje, vrednog nakita, pa na kraju ni novca, ukoliko ne oproba nakovanj i čekić. Stara je izreka: "Nov kao ispod čekića." A Njagoš reče: "Bez muke se pjesma ne ispoja" (one se pevaju junacima i Obilićima). "Bez muke se sablja ne sakova."

Zapad to ne može da razume. Srbi ne pripadaju tom svetu – ni genetski, ni moralno. Zapadu je vrhovna vrednost novac. Srbi drže do morala, do obraza, do čojstva i junaštva. Zapadnjaci nisu čitali knjigu vojvode Marka Miljanova "Primjeri čojstva i junaštva". On kaže: "Junaštvo je kada se čovek brani od drugoga (svakakvoga zla), a čojstvo je kada čovek brani drugoga (čovjeka) od sebe samoga." Taj mentalitet, taj moral, taj genetski kod, ta kultura je strana "zapadnom svetu". Zato nam je bliži Istok, njihovi običaji, njihov moral, njihova kultura, a nadasve njihova humanost. Zato valjda i sunce izlazi na Istoku.

Piše: Novak Bjelić, nekadašnji generalni direktor "Trepče"