Pogled sa Bleda

zijad bećirović
Izvor: bedrudingusic.wordpress.com

Bledski strateški forum (BSF), ove godine održan je pod nazivom „Vladavina moći ili moć pravila“ već 17. put. Posvećen je krizi multilateralnog poretka i eventualnom pronalaženju odgovora međunarodne zajednice na nove geopolitičke izazove u pogledu posledica izazvanih ratom u Ukrajini.

Definitivno je rat u Ukrajini prvi evropski rat sa globalnim posledicama od završetka Drugog svetskog rata. Ratovi na Balkanu tretirani su kao lokalni ratovi. 

Sticajem okolnosti učestvovao sam već na prvom BSF pa sve do ovog poslednjeg. Nesumnjivo se radi o velikom događaju, stecištu gde se susreću ne samo političari nego celi spektar zanimljivih učesnika. Da spomenem, da se dan pre tradicionalno održava BSF posvećen mladima.

Prošlogodišnji forum bio je u znaku velikih očekivanja, posebno zbog činjenice da  je pronađena vakcina protiv Covid-19 i što se pojavio optimizam, da se izlazi iz pandemije korona virusa. U međuvremenu je 24. februara ruskom invazijom započet veliki rat u Ukrajini, dok od procesa proširenja EU na Zapadni Balkan zasada nema ništa i o tome se tako već naveliko govori. I možda još nešto što je zabrinjavajuće, svi se uglavnom bave posledicama ukrajinske krize, a ne njenim uzrocima. 

Tako je i započeo 17. BSF obraćanjem predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen, koja je govorila o ukrajinskoj i energetskoj krizi i kako će Evropa pobediti u Ukrajini na čemu joj nisu aplaudirali čak ni pojedini članovi slovenačke vlade, koji smatraju da u takvim ratovima nema pobeđenih i poraženih nego ratovi vode do uništenja. Spremaju se novi paketi sankcija, a mirovnog rešenja nema ni na vidiku.

Slovenački predsednik Borut Pahor govorio o novoj blokovskoj podeljenosti u kojoj računa, da će Srbija biti na pravoj strani što je izazvalo začuđenje. Borut Pahor u decembru ove godine ostaje bez posla, jer mu ističe drugi mandat predsednika države i traži novi posao. Probao je izlobirati, da bi bio na mestu evropskog izaslanika Lajčaka, ali Lajčak je bio uspešniji i nedavno je dobio mandat za još dve godine.

Pored poznavanja Srbije, Pahor je hteo da impresionira time što je izjavio, da Bosna i Hercegovina treba odmah dobiti kandidatski status za EU. 

Kada poslušate paneliste zaista postanete zabrinuti o kakvim formatima se radi i čovek se ne iznenadi šta sve se to dešava u Evropi, ali i svetu. 

U video obraćanju ukrajinski predsednik Zelenski dobio je veliki aplauz i znake podrške. Pitanje koliko mu sve to koristi u stanju poprilično razjedinjene i konfuzne EU. Svima je postalo jasno, da se na teritoriji Ukrajine faktički vodi rad između Zapada i Rusije. 

U večernjim satima učesnike je zabavljao slovenački filozof međunarodne reputacije Slavoj Žižek. Tom prilikom je rekao:  Ne treba nam stari komunizam, nisam ja lud, bili bi još neefikasniji. Ali svi ovi problemi - migracije, ratovi, globalno zagrejavanje... pokazuju da nam je potrebna šira saradnja, a jedini model za to u današnjem svetu je Evropa.

U stvari Slavoj Žižek je simbolički rekao, da je Otvoreni Balkan oblik saradnje kojeg potrebujemo sada više nego ikada. To je potvrdila pandemija Covd-19, ali i najnovija ukrajinska kriza. Upućenost jednih na druge, saradnja, bliskost i solidarnost temelj su budućnosti regiona. I Otvoreni Balkan je projekt mira i saradnje kao što je to nekada davno započeto kroz Zajednicu uglja i čelika iz koje je nastala današnja EU. 

Jedan od učesnika Foruma bio je i bivši britanski premijer Toni Bler, koji nije ništa novo i posebno pametno rekao kao što je zabeležena i njegova vladavina. 

Iz godine u godinu slušamo pametne i uticajne ljude, koji obećavaju Balkanu svetlu evropsku budućnost istim visokim rečima na raznim velikim događajima. A rezultat toga je da nam Miroslav Lajčak jasno kaže, da EU nema strategiju za Zapadni Balkan i da EU ne zna šta da uradi sa tim regionom.

Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bio učesnik Foruma ove godine odzvanjale su njegove reči date nedavno u intervju Rojtersu: Srbija je pozornica za posrednički rat između Istoka i Zapada.

Predsednik Vučić često je spominjan od strane učesnika BSF kao i Srbija i pitanje Kosova.

Specijalni izaslanik Stejt Departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je izjavio, da posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem može da kaže da je on (Vučić o.p.) potpuno posvećen regionalnoj stabilnosti. Prema njegovim rečima, treba iskoristiti tu dobru volju, koja, prema njegovoj oceni, postoji sa obe strane.

U postojećoj konstelaciji međunarodnih odnosa za Srbiju će biti važno da u svojoj spoljnoj politici održi balans EU-SAD-Rusija-Kina i da unapređuje odnose sa državama članicama Pokreta Nesvrstanih i zadrži evropski kurs svoje politike. Prisutnost Vučića osetila se više od pojedinih učesnika, koji su fizički bili prisutni na Forumu.

Slovenački premijer Robert Golob predstavlja osveženje na evropskog političkoj sceni. Njegova posvećenost i naklonjenost ubrzanom proširenju EU na Zapadni Balkan prepoznata je i zapažena kroz izjavu: Nedostatak napretka u proširenju EU poslednjih godina opisao kao mentalnu blokadu na strani dvadesetsedmorice. Potreban nam je novi put kojim ćemo ići konkretnim koracima. Mislim da nijedna od ovih zemalja nema strpljenja da sačeka. Ovo smatram kao jasan nagoveštaj, da iz Slovenije neće više dolaziti non-pejperi, koji bi ugrožavali Zapadni Balkan i usložnjavali već poprilično složene odnose u regionu.

Zaista strpljenja nema. EU mora prvo jasno saopštiti da li će biti proširenja i ako ga će ga biti, kada će se to desiti. Zato je u trenutnoj konstelaciji besmisleno od strane EU upućivati različite zahteve državama, koje zaista žele da postanu punopravne članice EU i to što pre, i tražiti njihovo ispunjenje. Države  kandidati nemaju vremena za čekanje u nedogled. Postoje i druge ponude, koje ove zemlje takođe neće moći  odbijati u nedogled. Pri tome se jedan deo političkih struktura na Zapadnom Balkanu mora osloboditi podaničkog mentaliteta i prema Zapadu i prema Istoku, a EU mentalne blokade. 

Može se reći da je Bledski strateški forum bio uspešan, iako postoje prigovori da je već nadrastao sam sebe i da bi trebalo promeniti koncept Foruma u skladu sa izazovima vremena. Slovenija je BSF iskoristila za lobiranje da ponovno bude izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za period 2024-2025. 

Primećen je optimizam na svim stranama ali treba ga pretočiti u praksu.  Istekao je čas za floskule Zapadni Balkan pripada Evropi, jer države Zapadnog Balkana treba što pre da postanu punopravne članice EU.

Piše: Zijad Bećirović, direktor Instituta IFIMES iz Ljubljane