Putinova četiri alarma u Evropi

Veton Suroi
Izvor: Ekonomia Online

Ako se Evropa posmatra iz kabineta Vladimira Putina, to je velika teritorija, prvo "postsovjetski“ prostor, a sada sve više nalik na "ruski svet“, zatim manja teritorija koja se zove Zapadni Balkan, zatim velika teritorija koja se zove EU, gde je Britanija nekada bila, ali od vremena Josifa Visarionoviča Džugašvilija, poznatog kao Staljin, ovo "ostrvo" je Zapad - čak i u velikoj meri - ali ne toliko Evropa.

Međutim, u geopolitičkoj viziji Vladimira Putina, izgrađenoj tokom Hladnog rata i obnovljenoj nakon njegovog završetka, ova tri prostora suprotstavljaju se pojednostavljenju pokojnog Džugašvilija, procenom da će ili biti uz Rusiju ili biti protiv nje. 

Ovo pojednostavljenje, koje dolazi iz potpuno drugih vremena i sa nedostatkom diplomatske sofisticiranosti, još uvek funkcioniše, ili delimično funkciniše. U prostoru "postsovjetskog“ ili "ruskog sveta“, zemlje poput Ukrajine i Gruzije su naučile da će se, kada se orijentišu na NATO, bilo kao aspiraciju za članstvo ili kao partnerstvo, tretirati kao neprijateljske prema Rusiji i da će biti kažnjene. Tokom protekle decenije, Ukrajina i Gruzija su izgubile kontrolu nad delovima svoje teritorije; ni jedno ni drugo ne vrši potpuni suverenitet nad teritorijom države.

Na Zapadnom Balkanu, kad god se u Bosni i Hercegovini pominje bilo kakva mogućnost normalizacije države, pa čak i put članstva u NATO, destabilizacija države preko Republike Srpske i njenog lidera Dodika se stavlja u funkciju.

Na Kosovu, pod zaštitom NATO, uspostavljanje normalnosti u funkcionisanju države onemogućava se postizanjem sveobuhvatnog sporazuma Kosova i Srbije, kojim bi se otvorio put Kosovu za članstvo u NATO, kao način da se istovremeno okonča aktuelna misija NATO na Kosovu.

Prepreke su povremeno trvenje između državnih vlasti i srpskih grupa pod predsednikom Vučićem, i jednostavno održavanje pregovora između "Prištine i Beograda" u Briselu.

U međuvremenu, ruski predsednik posmatra prostor EU u formi zabave. Svaki dan iz ovog prostora izbija nešto što ga uverava u nizak nivo jedinstva sile u spoljnoj i sigurnosnoj politici. EU radi za njega.

Povremeno, to jest, zima za zimom, on podseća Evropu da on kontroliše ključ za snabdevanje kontinenta kritičnom količinom gasa.

Ovih dana upalio je četvrto crveno svetlo na evropskom kontinentu. U Belorusiji, Lukašenkov režim radi na svojim granicama sa Poljskom (Litvanija i Letonija) u kurdskoj, sirijskoj i iračkoj emigraciji, koristeći to destabilizujuće oružje protiv politike EU. U Ukrajini je šačica ruskih ratnih brodova rasturena preko granice do tačke u kojoj manevrišu na štetu mogućnosti stvaranja novog svršenog čina u aneksiji Krima.

Na Zapadnom Balkanu, obe operacije Kosovske policije u severnom delu zemlje rezultirale su nesrazmernim odgovorom. Praktično je ruski ambasador u Beogradu dao signal NATO da je ova teritorija od ruskog geopolitičkog interesa.

Skoro svakog meseca Bosna i Hercegovina živi u groznici da zbaci Mileta Dodika, lidera Republike Srpske, koji planira da po hitnom postupku suspenduje zakone (suverenitet) BiH na teritoriji Republike Srpske.

Najnoviji potez bilo je izdvajanje RS iz Armije BiH, kao i dvosmerni akcioni plan, kao i preduslovi za članstvo u NATO.

Jedan, jer je to oblik delovanja Rusije (Sovjetskog Saveza) još od vremena Staljina. Staljinov odgovor na mogućnost proširenja Maršalovog plana na Čehoslovačku, na primer, bio je atentat na ministra spoljnih poslova Masarika. U današnjem kontekstu, to bi bilo rušenje bilo koje vlade ili suvereniteta bilo koje države od "ruskog geopolitičkog interesa" koja teži da bude u NATO.

Drugo, jer stvarati probleme znači postati faktor, a Rusija ponekad podseća Zapad da želi biti sila koja se konsultuje o svemu, a posebno u celom prostoru koji počinje na obali Atlantika i završava u "ruskom svetu". Kad god neko tvrdi da širi Zapad na celu Evropu, Rusija je tu da pokaže da se ništa ne radi bez nje.

I tri, kao podsetnik da u veku u kojem su SAD (a donekle i EU) utvrdile da im je konkurent Kina, između ova dva velika prostora leži država sa 11 vremenskih zona koja se zove Ruska Federacija. I da se ova trka ili sukob ne može dogoditi. a da Rusija u tome ne pronađe sopstvenu ulogu ili poziciju.

Piše: Veton Suroi, novinar i publicista iz Prištine