Šta je sa „mini-Šengenom”?

Bljerim Šalja
Izvor: Ljajmi

Na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, „mini-Šengen” će se izgubiti u lavirintu odnosa između Kosova i Srbije.

Nova godina zateći će Kosovo bez vlade, bez budžeta za 2020, bez stabilnosti centralnih institucija, bez koordinacije na državnom nivou o ključnim temama i iskušenjima za državu Kosovo neizbežnim u narednoj godini. Ovakve nedostatke ne mogu sebi da priušte čak ni države koje su mnogo stabilnije od Kosova.

Na našu žalost nema nikoga ko bi mogao da se pozabavi svim tim nedostacima, koji uništavaju Kosovo iznutra i slabe međunarodni položaj ove zemlje, koji je u opadanju u poslednjih nekoliko godina, iz svima poznatih razloga.

U mnogo težim okolnostima okupacije od strane Srbije, tada, čak i u ratnim godinama, teško da su postojale razlike između svih političkih i ratnih aktera, kako delovati u zemlji i inostranstvu, kako Kosovo učiniti slobodnim i stvoriti mogućnosti za državu Kosovo.

Situacija se dosta promenila. Na gore. Štaviše, nema nade da se kosovska politika, bar u ovom strateškom smislu, može promeniti ili povratiti. Nema teme ili interesa koji bi naterao naše političare da se dogovore oko nekog pitanja.

Ova poruka se jasno videla i u reakcijama koje su usledile na poslednju regionalnu inicijativu, koja je u početku okupila Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju, a zatim Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Ova inicijativa, pod radnim naslovom „mini-Šengen“ (mada ovaj naslov više zbunjuje nego što pojašnjava o čemu se radi), nastoji "evropeizovati" region, poslati poruke o saradnji između zemalja VB6, da Briselu pošalje snažnu poruku da ne može biti kompletiranja i konsolidacije EU bez uključivanja ovog političkog i ekonomskog ostrva okruženog sa svih strana državama članicama EU i Severnoatlantskim savezom.

Problem je u tome što u današnjoj situaciji ima manje Evrope nego ikad u poslednjih deset ili petnaest godina, EU ima manje nego ikad, a odnosi država sa ove strane Evrope su u stvari gori nego ikad u poslednjih pet ili deset godina.

Terapija „mini-Šengen” čini se, nije u stanju ni da započne politički i ekonomski oporavak Zapadnog Balkana, koji je, kako je ovde poznato, u Briselu i Vašingtonu, takođe posebno bojno polje sukoba Rusije i Zapada.

Međutim, ovde smo imali najrazličitije reakcije na Ohridski samit (drugi po redu) i na izostanak Kosova sa ovog sastanka, koji će imati svoj nastavak sednicom koja će se održati u Draču. Zaista, kosovske vlasti su se neminovno pozabavile ovom inicijativom, pre svega, tražeći pojašnjenje o statusu koji će Kosovo imati u ovoj regionalnoj inicijativi.

Sa druge strane, institucije zemlje trebalo bi da sprovedu detaljnu analizu koristi i štete od učešća u regionalnom „mini-Šengenu“.

Srednjoročna perspektiva ove inicijative, međutim, ne sme biti pogrešno shvaćena, sve dok se ne reši velika tema dijaloga Kosova i Srbije, zaključivanjem sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa dveju država.

Ključ regionalne političke i ekonomske stabilnosti, koji je glavni cilj poslednje inicijative Tirane, Beograda i Skoplja, nalazi se u rukama Prištine i Beograda, a trenutno ni ovde ni u Srbiji ne postoji volja za unapređenje dijaloga između dveju strana, i u periodu kada američka administracija nekoliko meseci preduzima posebne mere da se potpiše istorijski sporazum koji će u svojim osnovama imati obostrano priznanje.

Na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, „mini-Šengen“ će izgubiti svoj put u ovom lavirintu odnosa Kosova i Srbije.  

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

Autor je redovni kolumnista Portala lajmi.net