Šta poručuje Putin kada kaže da ne blefira?

Dragan Bisenić
Izvor: Prt. Scr.

Kada je ruski predsednik podigao pogled i gledajući direktno u kameru pokeraškim žargonom saopštio: "To nije blef", mnogi su shvatili, čini se s pravom, da je Putin saopštio, ako je izbor između gubitka rata ili upotrebe nuklearnog oružja, onda će se koristiti nuklearno oružje.

Obraćanje ruskog predsednika, drugo od početka operacije u Ukrajini 24. februara, dalo je obrise sasvim novog sukoba - sukoba u kojem će vojne snage biti značajno uvećane i multiplikovane, a buduće vojne operacije neuporedivo snažnije i s mogućnostima mnogo većih civilnih i ljudskih žrtava.

Osvrćući se na izjave da neka zemlja upotrebi nuklearno oružje protiv Rusije, a ne na to da Rusija sama zbog Ukrajine upotrebi nuklearno oružje, ruski predsednik je rekao: "U slučaju bilo kakve pretnje teritorijalnoj celovitosti naše zemlje, sa ciljem da se zaštiti Rusija i naš narod, mi ćemo bezuslovno iskoristiti sva sredstva kojima raspolažemo. To nije blef".

Posle govora ruskog predsednika Putina, jasno je da je ukrajinski sukob stigao u predvorje nove fazu u kojoj će rat postati jedino sredstvo za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Kažemo "predvorje", jer postoji možda poslednja, mada neizgrađena, prilika za diplomatsko rešenje i eskalacija u opšti rat Rusije i Ukrajine koji će temeljeno da izmeni evropsku bezbednost.

Priključenjem četiri oblasti Rusiji, dalje ukrajinske vojne operacije protiv njih i zapadnu podršku Rusija će smatrati ratom protiv nje same. To sve može da vodi eskalaciji u kojoj možemo da imamo tu nesreću i doživimo žalosnu sudbinu nemoćnih svedoka jedne velike tragedije - ljudske, istorijske i civilizacijske. Mobilizacija 300.000 vojnika uz postojećih 200.000 treba da omogući uspešnu odbranu tih novih teritorija, ali to je već velika ljudska sila koja može da učini i više od toga. Već sada čuju se zahtevi da se snage uvećaju na milion ljudi, što ide uporedo sa ambicioznijim vojnim ciljevima.

U svom govoru ruski predsednik nije pomenuo mogućnost sporazuma, ali je rekao da je ukrajinsko rukovodstvo na početku pozitivnu reagovalo na mirovne pregovore, dok mu zapad nije "naložio" da "sruši“ pregovore. Iz toga bi moglo da se zaključi da ne bi odbio nove pregovore.

Obraćajući se Generalnoj skupštini UN, ukrajinski predsednik Zelenski naveo je pet uslova za mirovne pregovore s Rusijom, koji ne samo da su nemogući za Rusiju, nego su i sasvim zakasneli. Oni su verovatno jednim delom motivisani izjavama turskog predsednika Erdogana koji je bio u prilici da tokom zasedanja Šangajske organizacije u Samarkandu dugo i iscrpno razgovara s ruskim predsednikom, na osnovu čega je ispravno zaključio da su ovi dani posladnja šansa za mirno rešenje.

Ukoliko se ta prilika ne iskoristi, preostaje ono što je ruski predsednik u suštini rekao: Rusija neće dozvoliti da izgubi ovaj rat ili da ne ostvari svoje ciljeve. To znači da će se na bojnom polju rešiti kakav će biti ishod ovog rata, gde jedna strana mora da pobedi drugu.

Putin zna koliki su ulozi. I neće odustati lako - ili neće odustati uopšte. Za sve sada je pitanje da li je Rusija u stanju da ostvari postavljene ciljeve?

U činjenici da se Putin odlučio na objavljivanje delimične mobilizacije neki već vide početak njegovog potpunog poraza i kraja Rusije i pripremaju slavljeničku gozbu.

"Putin bi mogao da bude gotov", zaključio je londonski Telegraf. Ako jeste, šta onda? "Slaba Rusija, ostavljena bez lidera, ostavlja mnoga nepoznata pitanja. Može li da dođe do državnog udara u Moskvi? Ko preuzima vlast posle Putina? Da li Rusija ostaje cela," pita se unapred londonski dnevnik.

Ruski predsednik Putin svoj život i vladavinu posvetio je uvećanju moći, snage, nezavisnosti i suvereniteta Rusije. On neće da čeka ili da mirno ode, otvarajući vrata za uništenje Ruske federacije. Odnos zapada prema Rusiji, Putin vidi upravo tu, u njegovim namerama da se uništi i razbije Rusija.

"Cilj takvog Zapada je da oslabi, razjedini i da na kraju uništi našu zemlju. Oni direktno govore o tome da su 1991. godine mogli da razdele Sovjetski Savez, a sad je došlo vreme i za Rusiju. Ona bi trebalo da se raspadne na veliki broj smrtno zaraćenih regiona i oblasti", rekao je Putin.

Ruska prednost je brojnost potencijalnih vojnih snaga. Postoje izveštaji iz više izvora, uključujući i američke, o velikom broju ruskih vojnika koji se obučavaju na ruskom Dalekom istoku.

Rusiji, da bi ostvarila svoje ciljeve, potrebno je više trupa.

Posle uspešnih operacija ukrajinske vojske u Harkovskoj oblasti i povratku između 3.000 i 6.000 kvadratnih kilometara, postalo je jasno da se Rusija suočava s protivnikom naoružanim američkim oružjem i sa ukupnom NATO i zapadnom logistikom koja uključuje veoma snažnu obaveštajnu podršku. Rusija se, prema tome, suočila sa izborom da napadnu ogromnom snagom ili da izgubi rat.

Ona je, naravno, izabrala prvo.

Sve dok je Putin predsednik, biće uloženi svi napori da se pobedi, jer on ne može sebi da priušti ništa manje od pobede. Svaki neuspeh, pa i neuspeh u mobilizaciji ljudstva, vodi Rusiju u istorijsko poniženje i dezintegraciju, kao što je to bio slučaj u mnogim ratovima i sa mnogim velikim državama ili u sličan poraz u rusko-japanskom ratu 1905. sa delekosežnim posledicama po Rusiju na unutrašnjem planu.

Ruski predsednik zna da se Rusija u sličnoj situaciji nalazila i ranije stojeći skoro pred uništenjem države. Sovjetski Savez je 1939. napao Finsku. Svet je očekivao brzu pobedu - jer kako bi jedna mala nordijska zemlja, sa vazdušnim snagama manjim od pet odsto veličine Rusije, mogla da se suprotstavi moći ŠSR-a? Ali jeste. Ponižena Rusija se zadovoljila se pobedom daleko skromnijom nego što su svi očekivali. Svet je primetio - posebno Adolf Hitler. Za njega je to bio dokaz da je ŠSR bio na ivici raspada. "Morate samo da udarite nogom u vrata i ta cela trula konstrukcija će se srušiti", rekao je on.

Hitler je pogrešio. Ali očigledna slabost Rusije dovela je do Hitlerovog napada koji se zastrašujuće približio uništenju zemlje. Ali, na kraju, ruska vojska je obnovila disciplinu, podigla moral i pobedila. U toj pobedi, Rusija je izgubila 27 miliona vojnika i civila - skoro 100 puta više nego što je Amerika izgubila u ratu.

U poređenju s tim vremenom, Rusija je s jedne strane, naravno, u mnogo boljem stanju nego 1941. Potpuni poraz je malo verovatan, inicijativa je na njihovoj strani, a vreme i mesto za napad mogu da biraju iz velikog menija.

S druge strane, Rusija je u drugačijem stanju. Sada se njeni ljudi ne bore na život ili smrt protiv monstruoznog neprijatelja koji osvaja njihovu zemlju. Vojska ne brani svoje žene, decu i roditelje od fatalne sudbine. Zbog toga je pitanje motivacije ključno za njihov uspeh.

Nov pristup ruski predsednik Putin je saopštio nakon susreta s kineskim predsednikom Sijem, isto kao što je i početak akcije u Ukrajini sledio posle susreta ruskog i kineskog predsednika. Francuski predsednika Makron i nemački kancelar Šolc jasno su rekli da neće priznati rezultate referenduma i da će nastaviti vojnu podršku Ukrajini. Jedna stvar na koju Rusija možda računa je veoma hladna zima u Evropi, koja bi mogla dovesti do evropske kapitulacije.

Ali u ovoj fazi rata to nije mnogo važno. Podrška Evrope je ohrabrujuća, ali ima minimalno vojno značenje. SAD i Ukrajina neće prestati da se bore da zadrže Evropu u ratu.

Piše: Dragan Bisenić, novinar