Bisenić: Egipat ne podržava Kosovo u međunarodnim institucijama, to prate i druge arapske zemlje

Egipat je zemlja koja se veoma temeljno drži svih odredbi međunarodnog prava. To se odnosi i na pitanje teritorijalne celovitosti država, pa i kada je reč o Srbiji, kaže za Kosovo onlajn Dragan Bisenić, bivši ambasador Srbije u Egiptu, povodom posete Beogradu egipatskog predsednika Abdela Fataha al Sisija.

Bisenić podseća da Egipat od 2008. nije prihvatao nezavisnost Kosova i da je prosledio svoje mišljenje Međunarodnom sudu pravde kada se pred njim raspravljalo o Kosovu, obrazlažući svoje protivljenje jednostrano proglašenoj nezavisnosti.

„Međutim, kao posledica Arapskog proleća i kada je došlo do dramatične promene vlasti u Egiptu, kada su vlast preuzela Muslimanska braća, samo tri dana pre nego što će pasti sa vlasti u junu 2013, preko portparola Ministarstva spoljnih poslova Egipta data je verbalna izjava o priznanju Kosova. U međunarodnim odnosima verbalna izjava o priznanju se može uzeti kao dovoljna, međutim, uobičajeno je da se priznanje obavlja na pun način, u pisanoj formi, zvaničnim saopštenjem, što se u slučaju Egipta nije dogodilo. Egipat je potom zauzeo stav da zamrzne sve aktivnosti koje su povezane sa razvijanjem odnosa sa Kosovom i prihvatanjem te i takve nezavisnosti. Oni ne podržavaju u međunarodnim institucijama nezavisnost Kosova i imaju i prema drugim pitanjima koja se odnose na teritorijalnu celovitost država sasvim jasne principe u korist poštovanja teritorijalnog integriteta država“, objašanjava Bisenić.

Kako ukazuje, 2008. godine države nisu razmišljale i mahom su priznavale jednostranu odluku Prištine, ali, posle velike krize na Bliskom istoku, kada je teritorijalna egzistencija više država bila dovedena u pitanje, od Iraka, Jemena, Sirije, Libije, arapske države su izoštrile svoje stavove i sada se odlučno izjašnjavaju protiv.

„U tom smislu je i u egipatskoj javnosti 2018. počela rasprava da li je vreme da Egipat preispita priznanje Kosova i način na koji je to obavljeno i da ga poput drugih država povuče. Egipat je tradicionalna diplomatija koja nijedan svoj potez, osim u izuzetnim prilikama, ne donosi preko noći, tako da sama činjenica da se u egipatskoj javnosti povela rasprava na ovu temu govori o ozbiljnim rezervama koje egipatska vlast ima prema potezu iz 2013. godine“, kaže Bisenić.

Stav Egipta o Kosovu, napominje, važan je i za stavove drugih arapskih zemalja.

„Većina arapskih država nije priznala Kosovo. One koje su priznale su mahom zemlje Zaliva, i to su učinile dosta rano. Međutim postoje arapske države koje se u okviru Arapske lige energično protive ovakvoj praksi i pri tome se oslanjaju i na rezerve koje je Egipat nakon čina vlasti Muslimanske braće jasno izložio u međunarodnim telima i institucijama. Ponašanje Egipta se gleda i meri u očima drugih arapskih zemalja“, kaže naš sagovornik.

U doba globalne energetske krize, predsednik Egipta Al Sisi juče je u Beogradu rekao da njegova zemlja ima višak električne energije i da izvozi gas, a Bisenić pojašnjava da se Egipat u poslednjih osam godina transformisao i da je od energetskog uvoznika postao snabdevač energetskim potencijalima, što se odnosi i na električnu energiju i na gas.

„Značajne rezerve gasa pronađene su u egipatskim teritorijalnim vodama na Mediteranu i na severu Egipta. Pošto je Egipat blizu jugoistoka Evrope, nesporno je da se u sadašnjim okolnostima, kada se postavalja pitanje kako će svaka zemlja da stigne do energeneta i da to učini na najjeftiniji način, Egipat pojavljuje kao izlaz za mnoge evropske države. Južnoevopske države - Kipar, Grčka i druge, imaju veoma važne partnerske odnose sa Egiptom koji se tiču eneregnata i daljeg razvoja ovih gasnih nalazišta. Svake godine se u dva ili tri navrata sastaju predsednici Egipta, Grčke i Kipra i u toj formi trojnog dijaloga razmatraju širok krug pitanja, među kojima je energetika danas svakako jedna od centralnih tema“, navodi Bisenić.

Istorijski stepen poverenja između Srbije i Egipta

Sporazum o strateškom partnerstvu između Srbije i Egipta koji su juče u Beogradu potpisali predsednici Aleksandar Vučić i As Sisi, preme rečima Bisenića, garantuje specijalne odnose i da svaka strana može da računa na određenu vrstu privilegija u međusobnim odnosima. Ovaj sporazum, objašnjava, obuhvata praktično sve oblasti od ekonomije, privrede, politike do pitanja bezbednosti i omogućiće niz drugih novih sporazuma među kojima je za buduću ekonomsku saradnju najvažniji sporazum o slobodnoj trgovini kojim će se omogućiti da ne bude duplog oporezivanja robe.

Važni su, kaže, i potpisani sporazumi iz oblasti ekologije, kulture, nacionanih televizija, turizma, budući da godišnje veliki broj građana Srbije poseti letovališta u Egiptu. Kako se očekuje, do marta sledeće godine obnoviće se direktna avio linija Beograd-Kairo koja je bila ukinuta zbog kovida, a plan je da sporazum o slobodnoj trgovini bude pripremljen do kraja oktobra.

„Predsednik Egipta posetio je Beograd u trenutku kada je nedelju dana ranije boravio u Saudijskoj Arabiji u Džedi, sa osam drugih arapskih lidera i gde se sreo sa američkim predsednikom Bajdenom. Odatle je otputovao u Berlin gde je učestvovao u konferenciji o klimatskim promenama, a onda došao u Beograd odakle produžava za Pariz gde će se sresti sa francuskim predsednikom Makronom. Činjenica da se Beograd nalazi u društvu tih metropola i tih državnika govori na neki način o visokom mestu koje Egipat pridaje svojim odnosima sa Srbijom u ovom trenutku“, napominje Bisenić.

Naš sagovornik kaže da je Egipat jedna od ključnih država Bliskog istoka i arapskih država koja često ima revolucionarnu ulogu u celom regionu pa i u arapskim društvima uopšte i da je bliskost koja istorijski postoji između prvo Srbije, pa Jugoslavije, a zatim ponovo Srbije, veliki kapital u odnosima između dve države.

„Srbija i Egipat nikada nisu imali nesporazume u svojim odnosima i to je istorijski stepen poverenja koji olakšava i komunikaciju i saradnju među državama. Srbija je 1908. godine prvi put otvorila svoju trgovinsko-diplomatsku kancelariju u Egiptu preko koje je Srbija trgovala, odnosno izvozila svoje proizvode u prvom redu u SAD, a zatim je iste godine otvoren i konzulat. Period veoma intezivne saradnje bio je u doba nesvrstanih, kada predsednici Tito i Naser imaju važne uloge u samom pokretu i hladnoratovskom oblikovanju međunarodnih odnosa. Nakon 2000. godine počela je obnova odnosa sa Egiptom, obe zemlje su doživele svoje transformacije i može se reči da su od tada pa do danas odnosi u neprestanom usponu, sa sve višim stepenom poverenja, što je kulminiralo posetom Al Sisija, prvog predsednika Egipta u Beogradu nakon 35 godina“, zaključuje Bisenić.