Sve Rubikove boje

Veton Suroi
Izvor: Tanjug

Prvi koraci Borelja i Grenela ilustruju nedostatak interakcije.

1.

Nakon nekoliko pokušaja - ne mnogih, moram priznati da sam u svojim tinejdžerskim godinama naučio lekciju kako da nađem rešenje za slaganje svih boja na Rubikovoj kocki. Prva lekcija ne može biti jednostavnija, već je i suštinska,  postavljanje jedne boje na jedan od šest zidova kocke nije rešenje. Dakle, ako prvo složite jednu stranu svim crvenim kockicama, to vam neće omogućiti da napravite isto sa ostalim bojama. Naprotiv, pokušaj postavljanja strane u žutoj boji, na primer, upropastiće ono što ste upravo fiksirali crvenom bojom.

Čini mi se da se nešto slično događa na početku novog procesa oživljavanja pregovora između Kosova i Srbije.

Pre nekoliko nedelja šef EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj sastao se u Berlinu sa uglednim evropskim stručnjacima i, prema nekim učesnicima, pitao da li bi bilo rešenje da Srbija preuzme sever Kosova, dobio je odgovor da to ne bi bilo rešenje, već otvaranje Pandorine kutije, a onda je rekao: "Pa, šta treba činiti da Srbija dobije nešto?"

Nekoliko dana kasnije, američki ambasador Grenel, u svojstvu izaslanika SAD, posredovao je potpisivanju pisma o namerama između kosovskih zvaničnika i predstavnika Vlade Srbije Đurića o liberalizaciji železničkog saobraćaja između Kosova i Srbije (za Srbiju: liberalizacija prevoza sa "južnom pokrajinom"). Ovo je bilo potpisivanje drugog pisma o namerama, posle potpisivanja sporazuma o vazdušnoj liniji "Eurovings" sa vazduhoplovnim vlastima u Prištini i Beogradu.

U kontekstu Rubikove kocke, Boreljov razgovor i Grenelova pisma namere uopšte nisu usklađeni. Postoje napori Borelja da, na primer, složi crvenu stranu, rešenje koje bi, recimo, moglo da se sviđa Srbiji, dok je žuta strana Grenel s pragmatičnim rešenjima koja obezbeđuju ekonomski napredak za obe zemlje, kako ističe i sam ambasador.

Rubikova logika je da će svako ko uspe na svojoj strani shvatiti da je problem veći: problem se ne rešava crvenim teritorijalnim koncesijama za Srbiju, niti međusobnom liberalizacijom tržišta dveju zemalja. Šta više pokušaji jedne boje nužno štete drugim bojama. Zašto se baviti železnicama ako postoje rešenja u mapama (promena granica)? Zašto se baviti mapama kada je rešenje u vazdušnoj liniji Priština-Beograd?

2.

Još po Rubikovoj logici, Borelj i Grenel će verovatno završiti početni pristup tako što će se beskrajno baviti bojama strana, a da uopšte ne shvate da postoje i druge boje.

Pitanje: "A kako da se udovolji Srbiji?" ima duboku konceptualnu konzistentnost. U trgovinskom sporazumu, formulacija koja se nudi drugoj strani kao koncesija radi potpisivanja ugovora ima smisla. Ako provizija u kupovini padne sa 25 odsto na 20 odsto za drugu stranu i to prouzrokuje da druga strana prihvati trgovinski sporazum, onda je dobro za stranu koja je dala pet procenata i onoj koja je dobila pet procenata, a na kraju to će biti prihvatljiv dil za obe strane jer će postati partneri. Ali mir u nedovršenom sukobu između Kosova i Srbije nije konceptualni deo trgovinskog sporazuma, nema mira sa popustom od pet procenata. Odsustvo mira tačno se odnosi na to, na sporazum o okončanju sukoba i postizanju mira. Pitanje "kako udovoljiti Srbiji?" podrazumeva predrasude o prednosti Kosova u nagrađivanju. Dakle, budući da je Kosovo nezavisno, ono treba nagraditi Srbiju jednim svojim delom. Logična posledica je da je oštećena Srbija, a ne Kosovo, koje je bilo na ivici genocida. Druga logična posledica je da na Kosovu postoji krivica za nezavisnost, a samim tim i za Srbiju odgovarajuća kompenzacija.

Konceptualno, ako nova Evropska komisija nastavi sa istim pitanjem koje je postavila Mogerini, i napravila trogodišnje klupko pregovora nad mapama, ona će i dalje pokušati da shvati zašto kada uredite crvenu boju, ne možete da složite ostale boje .

A, u istoj situaciji, ambasador Grenel može da vidi sebe, u žutoj boji Rubika. Do sada je potpisao dva sporazuma koji imaju tri zajednička elementa. Prvo, oni su pismo namere, a ne primenjivi sporazumi. Drugo, detalji implementacije ostaju za kasnije, što podrazumeva dodatne pregovore i dogovore. I tri, postoje sporazumi koji bi trebali liberalizovati komunikaciju, posebno ekonomsku.

Recimo na trenutak da ambasador uspe da isposreduje znatan broj takvih sporazuma, jedan za drugim, tako da stvori uverenje da je došlo vreme za „veliki sporazum“. U okviru koncepta "potpisivanja sada, detalji kasnije", Kosovo i Srbija biće pozvani da potpišu "pismo namere" za normalizaciju odnosa. Detalji ove normalizacije bili bi pregovarani i potpisani kasnije. Toliko.

Ovaj „veliki sporazum“ mogao bi staviti ambasadora Grenela tamo gde je bila Ketrin Ešton pre sedam godina, sa „Prvim sporazumom“ koji  je nazvan istorijskim i koji je u punom duhu balkanske komedije učinio Ivicu Dačića i Hašima Tačija kandidatima za Nobelovu nagradu za mir.

3.

Tako zastarela prva lekcija Rubika, sledi drugu, koja je jednako jednostavna: ne postoji definitivno rešenje (na primer, sa mapom koraka) koje bi dovelo do univerzalnog rešenja. Svaka kocka ima drugačije pozicioniranje kada je u pitanju rešenje, pa je potreban lični pristup rešenju i matematički ima preko 43 kvintiliona rešenja.

Uzmamo model, koji se stalno ponavlja kao rešavanja svih problema: slobodno tržište. Dakle, ako Srbija i Kosovo uspeju da otvore intenzivnu komunikaciju – protok robe, vozova, aviona, ljudi i kapitala – svakako će živeti u miru. U američkom preduzetničkom razmišljanju - formulisano sloganom da tamo gde postoji „McDonald's“ postoji samo napredak, nema rata i tako dalje - set mera kojima se konačno međusobno otvaraju tržišta biće kao onaj pokret Rubikove kocke kojim će sve boje biti postavljene na svoja mesta. Ali činjenice su malo tvrdoglavije od projekcija modela: kosovsko tržište je bilo otvoreno za posleratnu srpsku robu sve dok nije uvedena stopostotna taksa, a to nije normalizovalo odnose između Kosova i Srbije. Normalizovao je pravo Srbije da osporava državnost Kosova.

4.

I treća i poslednja lekcija.

Moram priznati da nikada nisam rešio Rubikovu kocku. Uz energiju adolescencije nedostajalo mi je strpljenja i radoznalost da pronađem rešenje. Ali to je bio pravi pomak u razumevanju procesa problema. Dakle, u razumevanju problema, proces rešenja je teoretski jednostavan: moraju se stvoriti pokreti koji postepeno i istovremeno pronalaze rešenja za sve boje Rubikove kocke. Naravno, potrebna je snaga volje, strpljenja i sposobnost apstrakovanja.

Možda ovo može poslužiti stranama koje sada pokušavaju da privole Kosovo i Srbiju da postignu konačni sporazum i nas koji smo posmatrači, aktivni ili pasivni u tom procesu.

Dakle, nema brzog rešenja i nema rešenja bez otkrivanja uzroka problema.

A problem kosovske Rubikove kocke počinje činjenicom da, iako živimo u miru, sukob između Kosova i Srbije još uvek nije završen. A rešenje Rubikove kosovske kocke je rešenje da Kosovo i Srbija žive u miru, jednakosti i međusobnom poštovanju.

Veton Suroi
Novinar i književnik iz Prištine

tosa
21. Februar 2020.
Pisao je pisao i nista na kraju nije rekao... Ovoko nesto su svi mogli da napisu...