Tehnokrata u Prištini

Dejan-Spalović
Izvor: Politika

Već prvog dana svog premijerskog mandata Avdulah Hoti je najavio da će biti glavni prištinski pregovarač s Beogradom i da je stupio u kontakt s izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom. Novi šef vlade je sebe predstavio kao ovlašćenog da zastupa Kosovo "po ustavu”, ali je samo dva dana kasnije stigla vest da će pregovore ipak voditi Hašim Tači.

Ovu informaciju tek inaugurisani premijer je odmah negirao. Posle svega izgleda kao da Priština opet pokušava da unese zabunu u kojoj neće biti jasno koji je od dva predstavnika zaista zastupa i na kom se nivou dijalog vodi. Za sada deluje da će Hoti razgovarati s Briselom, dok će Tači biti zadužen za kontakte sa SAD. Ovakva albanska podela karata mogla bi, međutim, da se tumači kao rezultat dogovora koji su pre oko mesec dana postigle države Kvinte, gde je i izbor tehnokrate Hotija deo diplomatskog paketa.

Kada je pre mesec i po dana u Prištini prostrujala informacija da je i ovaj potpredsednik Demokratskog saveza Kosova u trci da zameni buntovnog Albina Kurtija, niko to nije ozbiljno uzimao u obzir. Čak je i Hoti odmahivao rukom kao da je potvrđivao da je kadrovska politika na Kosovu u rukama ambasadora SAD Filipa Kosneta. Ovaj univerzitetski profesor, koji slovi za britanskog đaka, pre tri godine već je bio kandidat DSK za premijera. Verni saradnik stranačkog lidera Ise Mustafe ovog puta nije bio prvi pik, jer su se veće šanse davale njegovom partijskom kolegi Agimu Velijuu. Ipak, kada se rukovodstvo DSK posle višečasovne rasprave spremalo da Velijua proglasi za svog kandidata za premijera, šefu stranke je, prema pojedinim izvorima, stigao SMS posle koga je Hoti primao čestitke.

Činjenica da je zbog lojalnosti, ali i stručnosti, bio pre tri godine ministar finansija u Mustafinoj vladi govori pak da nije iznenada izabran. Hoti ima bogato političko iskustvo koje je strpljivo gradio. Inače, rođen je 4. februara 1976. u Orahovcu, završio je menadžment i informatiku na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a magistrirao je i doktorirao na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji. Za razliku od komandanata terorističke OVK koji su dobro naplatili rat, za ekonomistu Hotija mediji pišu da se ne može pohvaliti velikim bogatstvom. Osim poslaničke plate, dobija i platu na prištinskom univerzitetu i koledžu Dardanija. Mada ima i tri stana u Prištini, ali se u javnosti ne povezuje s korupcijom.

Nasuprot Kurtiju, ponaša se kao da dobro zna da pregovore s Beogradom suštinski nikada nije ni vodila Priština i da će njegovoj vladi možda ostati samo da formalno potvrdi eventualnu platformu. Poznato je tek toliko da je pre dve godine kao šef poslaničke grupe DSK otvoreno govorio o razmeni teritorija, o čemu je pričao i Tači. Tada je Hoti rekao da još nije vreme za takve ideje i da su „granice Kosova” utvrđene 1989. i da je to svojom odlukom potvrdio i Međunarodni sud pravde. „Nismo spremni da menjamo teritoriju Kosova za Preševo. Kako da menjamo naše za naše”, govorio je Hoti. Zato je još manje jasno na šta misli kada danas ponavlja frazu da se zalaže za konačni sporazum sa Srbijom.

Koliko će ostati premijer zavisi od toga koliko će biti kooperativan u odnosima sa ključnim državama. A da li će njegova vlada dobiti prelaznu ocenu kod kuće, neće zavisiti samo od Amerike ili Velike Britanije već i od Nemačke. Tamošnji list „Frankfurter rundšau” nazvao ga je „slugom mnogih gospodara” koji će imati problema da se bori s njihovim oprečnim zahtevima.

Piše: Dejan Spalović, novinar "Politike"