Vučić: Čekam predlog za Kosovo, prostor za dijalog otvoren

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ukidanjem mera otvoren prostor za dijalog sa Kosovom i da očekuje dolazak specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog između Srbije i Kosova, Miroslava Lajčaka, u Beograd i Prištinu posle izbora u Srbiji 21. juna.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Vučić je poručio da je odustao od, kako je rekao, velikih inicijativa za rešavanje pitanja Kosova i da čeka šta će biti predloženo.

Vučić je rekao i da kada se govori o crvenim linijama u kontekstu Kosova "vi niste spremni za razgovor", ali i da to ne znači da one ne postoje.

Da počnemo nečim što se desilo juče, 6. juna. Vlada Kosova odlučila je da povuče mere. Kako će to uticati na dijalog između Srbije i Kosova?

Time se otvara mogućnost da počnemo da razgovaramo, ukoliko ta mera ostane i opstane duže od nekoliko dana i verujem da to nije pitanje preganjanja i nadgornjavanja između dve strane, već je pitanje suštine, pitanje slobodnog protoka roba, usluga, ljudi i kapitala onoga o čemu pričamo.

Jedna od najvažnijih sloboda savremenog sveta i verujem da će to dobro da utiče na ekonomiju i Beograda i Prištine, da će to dobro da utiče na ljude. Dakle, ne samo Srbe, već i Albance, da će to da stvori neku vrstu okvira da naše biznis zajednice mogu da sarađuju neuporedivo bolje. Naravno, to će otvoriti mogućnost za politički dijalog između nas.

Kada očekujete da će doći do dijaloga? Gospodin Lajčak je pominjao jun.

Ja očekujem posle izbora [u Srbiji] dolazak gospodina Lajčaka i u Beograd i u Prištinu i da onda vidimo šta ćemo dalje.

Sa druge strane, predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da neće otići u Brisel. Kako ste razumeli tu poruku?

To su njihove unutrašnje stvari. Neko želi da kaže da hoće da čuje ili sluša samo Amerikance, a ne Evropljane, a sa druge strane imaćemo one koji će da kažu da su otvoreni za Evropljane, tako da će svako svoju priču da priča.

I nemojte da smetnete sa uma, oni su čedo i američko i nemačko i svih onih koji su stvarali nezavisnost Kosova, šta god da urade uvek će imati popust i dobru volju onih koji su stvorili ili stvarali nezavisnost Kosova, da im pruže podršku, da im pomognu. Mi nismo u toj situaciji, mi ne možemo da izbegavamo razgovor.

Kako vidite ulogu Amerike, a kako EU kada je reč o dijalogu između Srbije i Kosova?

Kako god da je vidim ili šta god mislio o tome složićete se da nije logično da o tome javno govorim. Mi se nalazimo na evropskom putu, a sa druge strane Amerika je najveća svetska sila i sada vi očekujete od mene da se zamerim jednima ili drugima.

Suviše smo mi mali da bismo to mogli da uradimo i da bih imao pravo da Srbiju dovedem u težu poziciju. To mi ne pada na pamet. Mi razgovaramo sa svima. Novinari, ne vi, već mnogi novinari koji su sa nama razgovarali uvek razgovaraju o tehničkim pitanjima - kada će doći datum, kada ćete da razgovarate, ali niko ne priča o suštini.

Ono što ja pitam sve vreme to je - OK, ako vi budete povukli svoju želju za učlanjenjem u međunarodne organizacije na 60 dana, nema problema, evo mi ćemo pod tim uslovom da prekinemo kampanju odpriznavanja na 60 dana. Nije to problem, ali to je sve tehnika. Moje pitanje je suština. Šta je sadržaj dijaloga? O čemu razgovaramo? I šta je ono što bi trebalo da dođe na kraju dijaloga. Jer, ako je to samo - hajde Srbi priznajte nezavisnost Kosova, da završimo sa tom pričom, to na takav način svakako neće ići.

Kada pričate o Kosovu govorite da ćete pokušati da Srbija dobije najviše moguće, da izgubi najmanje moguće.

Najmanje što mora.

Najmanje što mora. Šta vi vidite kao rešenje?

Ne vidim. Kada sam video onda su svi rekli da sve što vidim loše vidim, da svi oni koji su van Balkana i koji nemaju veze sa Srbima i Albancima bolje da oni rešavaju taj problem nego oni koji su direktno umešani u problem, oni o čijoj se kući radi, a to su Srbi i Albanci. A to je inače ponašanje velikih sila već više od 150 godina na ovom prostoru.

Dakle, oni imaju svoj interes i svoje odluke, oni misle da je važno da njihovi ciljevi budu poštovani, ispunjeni, a ne sekiraju se šta o tome stvarno misle Srbi i Albanci. I zato sam ja i u Ujedinjenim nacijama kada sam govorio - pustite balkanske narode da sami uređuju svoje odnose i u prošlosti bi bilo mnogo manje krvi i mnogo manje problema. Ali ja sam dovoljno svestan da smo svi mi zajedno mali i da će naravno uvek biti onih na Balkanu koji će gledati da se dodvore tim velikima, mnogo više nego da sa svojim prijateljima ili komšijama naprave bolje odnose.

Tako da, odustao sam od nekih velikih inicijativa i čekam da vidim šta će nam to biti predloženo. I ako me pitate, zato sam to rekao, šta je to konkretno šta očekujem. Ne očekujem ništa. Ne znam šta će. Kada kažem nešto će biti, ali ne znam šta bih očekivao. Ništa konkretno.

Opet, kada pričate, neki rok od tri ili šest meseci u kojem mislite da možda nešto može da se pomeri napred.

Ne postoje nikakvi rokovi. Srbija će da razgovara u dobroj veri, dakle zaista imaćemo potpun bonafide pristup i želeti da obezbedimo mir i stabilnost u narednim decenijama. Srbi i Albanci su dva najveća naroda na Zapadnom Balkanu i to će biti slučaj i za sto godina i za 200 godina.

Da li ćemo uspeti da obezbedimo tu vrstu stabilnosti, da li ćemo imati dovoljno razumevanja za one druge, da li ćemo imati dovoljno pameti da potražimo kompromis, a ne samo da tražimo način kako da okrivimo drugu stranu, to je već drugo pitanje.

Šta bi za vas bile crvene linije kada je reč o Kosovu?

Kada god govorite o crvenim linijama, vi niste spremni za razgovor. Što ne znači da one ne postoje. Ali kada počnete da govorite o tome kao što govori albanska strana koja kaže - a ne, ne, celo Kosovo je naše, pa ćemo još malo da uzmemo Preševo, Bujanovac i Medveđu, čekam samo da kažu kada će da uzmu i Kragujevac i Kraljevo. Iskreno, nasmejete se i nastavite dalje. Kada ulazite u razgovor ulazite u razgovor u dobroj veri i da budete spremni za kompromise. Da li će to biti moguće, to ćemo da vidimo.

Međutim, Ustav Srbije kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije. Ako se vodimo time, šta je onda plan?

Ustav Srbije kaže da je Srbija jedinstvena teritorija uključujući i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju. Ustav Kosova govori o nezavisnoj državi. Dvadesetdve zemlje Evropske unije su priznale, pet nije priznalo nezavisnost Kosova. Šta sada da radimo? Koja je to teritorija? I zato sam rekao da je važno da razgovaramo i da razumemo pozicije jedni drugih.

Iimali ste jutros (nedelja, 7. jun) razgovor sa ruskim ambasadorom, imate nakon ovoga razgovor sa kineskom ambasadorkom. Sa druge strane stigle su i neke kritike, pre svega iz EU i SAD.

Juče sam imao sa predstavnicima Evropske komisije.

Do kada mislite da će biti moguće da Srbija vodi balansiranu politiku saradnje sa Rusijom i Kinom, a sa druge strane da pretenduje da bude članica EU?

Mislim da mnoge članice EU dobro sarađuju i sa Rusijom i Kinom. Srbija ima gotovo hiljadu puta manju trgovinsku razmenu sa Narodnom Republikom Kinom, nego samo dve zemlje EU. Ne znam na koji tačno deo je neko mislio, sem što postoji naravno ona latinska što priliči Jupiteru, ili kako smo mi to preveli jer nam se bolje rimuje - što priliči bogu nek' priliči volu. Neki na to imaju pravo, neki na to nemaju pravo i ja to razumem. Neki su veliki, neki su mali, ali ne znači da je to baš uvek pravično.

Što se nas tiče, mi se nalazimo na evropskom putu, od toga ne odustajemo. Sa EU imamo najveću trgovinsku razmenu, između 66 i 67 odsto. Ali sa druge strane želimo da pripadamo tom društvu. Ali nemojte da smetnete sa uma, da Srbija ima specifičnu situaciju baš po pitanju Kosova i Metohije o kojoj smo razgovarali. I da mi tu podršku nedvosmisleno integritetu Srbije dobijamo upravo od Kine i Rusije, a sa druge strane imamo i vrlu dobru ekonomsku saradnju i saradnju u svim drugim oblastima.

Mi ćemo polako usaglašavati svoju spoljnu politiku sa politikom EU, kako se budemo približavali članstvu EU, a do tada ćemo na pametan i odgovaran način štititi naše nacionalne i državne interese. To je naša politika. Imamo pravo na svoju politiku i ja sam zagovornik politike nezavisnosti i nezavisnog odlučivanja i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici.

Ipak, tokom krize izazvane pandemijom, čule su se izjave iz Srbije koje su kritikovale EU. Koliko je bilo evroskepticizma u njima?

Odlično pitanje. Ja sam veoma srećan kada na izuzetno pristojan način izvučete sve ono što želite da dobijete. Ja mislim da u našim razgovorima sa EU je važno da oni nama mogu da kažu sve što misle, ali da mi njima možemo da kažemo sve što mislimo.

Čini mi se da to pravilo 'Audiautur et altera pars' - 'Da čujemo i drugu stranu' je jedno od osnova demokratije. Nešto što je najvažnije. Zato se, između ostalog, nalazimo na evropskom putu. Da ne može da nam bude zabranjeno da izrazimo svoj stav i svoje mišljenje.

Ja mislim da je to evrorealizam ili evroracionalizam i da sam stvari postavljao uvek na pristojan i pravedan način. Uvek se zahvalivši EU na velikoj podršci i svemu što čine za našu zemlju i za naš region, ali i razumevajući ono što se zbiva u Evropi. Kao što postoji ogroman evroskepticizam prema enlargement procesu, dakle prema procesu proširenja, kod njih, tako i kod nas morate da razumete da postoje dva razloga zašto nije oduševljenje na onom nivou na kojem bi neko u Evropi želeo da to vidi.

Jedno je pitanje Kosova i Metohije i stalnih pritisaka da se to reši – što mnogi u Srbiji vide na štetu Srbije. I druga stvar je da taj proces traje predugo. Iz EU ćete za to čuti da, naravno, to dobrim delom zavisi od Srbije, ali ni oni više ne kriju da to više nije do Srbije već i do njihovih unutrašnjih odnosa. To su, čini mi se, razlozi koji ljude teraju da ponekad pokazuju nešto skeptičniji odnos, ali to ne menja našu politiku zato što, bez obzira na to što se dešava, mi svoju budućnost vidimo u EU.