Vučić zamrznut u vremenu

Aleksandar Vučić je promenio stav i odelo, ali ne i način razmišljanja. Onaj koji je bio ministar informisanja u Vladi Slobodana Miloševića tokom rata na Kosovu, danas je predsednik Srbije koji podstiče rat.

Od čoveka koji izlazi iz frižidera svakog Srbina na predizbornim mestima, do "spasioca” svog naroda koji pozira sa slikama rezervi hrane. Pojavljujući se na ekranima, grize drhtavu usnu da bi pokazao koliko je Srbija pod pritiskom. Pustila sam suzu. Osim "da“ ili „ne“ za sankcije prijateljskoj državi – Rusiji – uzroku rata u Ukrajini. Na vanrednoj konferenciji za novinare krajem februara saopštio je odluku: kazna da, sankcija ne. Akciju Rusije on naziva narušavanjem teritorijalnog integriteta jedne države, ali ne i okupacijom. U obrazloženju, on garantuje narodu da se Srbija „vodi sopstvenim vitalnim ekonomskim i političkim interesima”.

U ime ovih interesa, 1. avgusta u ponoć vratio je Srbima zemlju na severu Kosova. Ugasio je svetla svuda. Obaveštava ih, bez dokaza, da "vlasti Prištine” – kako on naziva Vladu Kosova – planiraju da ih napadnu. Pokrenuo je alarme za upozorenje na opasnost. To je izazvalo osećaj rata i panike. U suprotnosti, iako još nije sprovedeno, reciprocitetu koji je Vlada Kosova uspostavila za lična dokumenta Srba koji nameravaju da uđu na Kosovo. Zatim, kao svoj trijumf pakuje naknadnu odluku Kosova – donetu nakon zahteva američkog ambasadora Džefrija Hovenijea – da odloži stupanje te mere na snagu do 1. septembra.

Aleksandar Vučić je čovek koji ne voli da bude gubitnik. U dijalogu sa Kosovom dogma "mir i stabilnost u regionu” se koristi kao karta "pobede”. Iako je svestan da ne može da zauzme Kosovo, Vučić takođe zna da bi ga stavljanje u konačan i pravno obavezujući sporazum koštalo političke karijere.

"Nisam navikao da gubim“, uveravao je Srbe preko ekrana državne televizije RTS, dan posle nemira na severu. Umesto da izgubite, ma na kom planu, uvek nađete neke mračne sile, negde preko granice, koje manipulišu stvarima za i u Srbiji.

On okrivljuje Vladu Kosova za podsticanje napada i haosa čak i kada Kosovsku policiju napadaju srpske kriminalne strukture na severu. Ovi napadi na kosovske organe za sprovođenje zakona postali su učestaliji ove godine. Šest se dogodilo samo u aprilu. U subotu je došlo i do napada na Gazivode. Drugi za nedelju dana.

Za svakog od njih, Vučić je tvrdio da je bio isprovociran od "vlasti u Prištini”. On je rekao da je delovanje kosovske policije protiv korupcije i kriminala na severu maltretiranje Srba u tom delu. I sam ih moli da budu mirni i da ne "nasedaju na provokacije“, a kada to čuju, zahvaljuje im na "hrabrosti iskazanoj na Kosovu i Metohiji“.

Nije štedeo da ih nazove "stranim agentima“ čak ni svoje građane koje je pokušao da spase, kada su ustali u protestu neposredno pred izbore 3. aprila u Srbiji. Oni koji su pobedili formulom: "Mir. Stabilnost. Vučić“.

Sa mirom i stabilnošću na oštrici mača, Vučićeva Srbija danas nije ni blizu demokratije. Kao takva, od strane dosta njih je kvalifikovana kao nedostojna da se smatra potencijalnom članicom Evropske unije. Članstvo u ovom bloku mu je oduvek bio cilj, ali je nedavno, gde god je okrenuo pogled ka Zapadu, video „zamke“. One koje su oličene u zahtevu koji mu je već došao na vrh nosa.

"Pa nemojte da svaki dan slušamo naređenja, umesto onoga što ste uradili za nas i šta radimo zajedno, tipa: „Priznajte nezavisno Kosovo i uvedite sankcije Rusiji. Pa, usporite narode. Polako, imamo to u našoj zemlji. Polako i mi imamo svoje interese“, rekao je on na marginama Davos foruma 25. maja ove godine.

Interesi Vučićeve Srbije, umesto evropskog puta, otvorili su put proširenju uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu, manifestovanog nedavno kroz aktiviranje ruske propagandne mašine tokom dešavanja na severu, što bolje analiziraju srpski mediji, N1, podružnica CNN-a. U podužem članku otkrio je kako su i kada aktivirani ovi mehanizmi tokom događaja od 1. avgusta na severu.

Ali Vučiću nije ni potrebna ruska propaganda. On već ima Srbiju na dlanu, sa svojim dramatičnim istupima pred njenim narodom.

U nekima od njih njegova sličnost sa Miloševićem postaje zastrašujuća. Odjekuje nekadašnjim sloganima njegovog bivšeg šefa, koji su služili za sejanje mržnje i sukoba 90-ih i kulminirali masakrima. Miloševićevo čuveno „Niko se ne usuđuje da te bije” isto je i u Vučićevoj retorici, doduše drugačije.

Vučićeva pohvala Miloševiću u nastupu 2018. izazvala je uzbunu širom regiona, jer su je neki tumačili kao prikriveni zagrljaj ideje "Velike Srbije“. Ideja koju je Milošević pokušao da oživi više od desetogodišnjim procesom raspada bivše Jugoslavije i koju Vučić, bar u svojoj retorici, još uvek pokušava da održi.

Ne pominje "Veliku Srbiju“, već radi za nju. Vučić je svoj imidž od glavnog Miloševićevog propagandiste pokušao da izbrusi do današnjeg "spasitelja“ Srbije. Iako se privremeno odrekao svojih ranijih radikalnih stavova, današnji Vučić se u suštini nije promenio u odnosu na svoje nekadašnje. On ostaje isti. Kao zaleđen u vremenu.

Piše Nita Leši, kolumnistkinja Kohe