Zašto bi sporazum Srbije i Kosova u Beloj kući mogao biti opasan

Moli Montgomeri
Izvor: VOA

Najava razgovora između dve strane u Beloj kući oko dugog međunarodnog spora, obično bi bila razlog za slavlje, posebno s obzirom na očekivanje da će, ukoliko sve ide po planu, takve razgovore obično prati ceremonija u "Vrtu ruža" za potpisivanje svojevrsnog sporazuma između strana. Ovonedeljna najava da će Bela kuća ugostiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog Hašima Tačija 27. juna, međutim, izazvala je pomutnju među posmatračima zapadnog Balkana, i to s pravom.

Razlozi za skepsu prema planiranim razgovorima su brojni. Razgovori uzurpiraju dugo posredovani dijalog Priština-Beograd, kojem je posredovala EU, za koji evropski blok ima za cilj da se obnovi u bliskoj budućnosti, pod vođstvom specijalnog izaslanika za region, bivšeg slovačkog ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka.

Činjenica da bi Vašington i Brisel mogli uskoro da vode paralelne pregovore ilustruje tužno stanje odnosa između SAD i EU i potpuni nedostatak transatlantske koordinacije, što je bila neophodna komponenta napretka na Zapadnom Balkanu od 1990-tih.

Što je još gore, čini se da postoji slaba koordinacija između američkog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, bivšeg američkog ambasadora u Njemačkoj, i američkih stručnjaka za ili u regiji.

Ovo je izazvalo strah kod mnogih u Vašingtonu i regionu da je primarni cilj Trampove administracije više javni spektakl u Bašti Ruže nego postizanje funkcionalnog sporazuma čiji je cilj normalizacija odnosa između Kosova i Srbije.

Rasprave o razmeni teritorija, kao deo sporazuma (koji Grenel i dalje poriče), samo doprinose tim problemima.

Dok Trampova administracija i Evropska unija koketiraju s idejom teritorijalne razmene poslednje tri godine, stručnjaci s obe strane Atlantika strahuju da će takvo predsedavanje biti postignuto u regionu u kojoj nacionalisti stalno traže secesiju ili jedinstvo na etničkoj osnovi.

Čak i ako bi se Pandorina kutija mogla zatvoriti, primena takvog sporazuma gotovo sigurno bi rezultirala de facto etničkim čišćenjem, eskalacijom tenzija i potencijalno novim nasiljem. Malo je dokaza o bilo kakvom Trampovom administrativnom planu da se bavi tim komplikovanim - ali ključnim - pitanjima koje treba sprovoditi.

Možda da bi snizio očekivanja, Grenel je obećao da će strane prvo razgovarati o ekonomskim pitanjima. Ako se o tome radi, uz svu sreću na kraju bi moglo doći do pozitivnog ishoda na samitu - balkanska verzija Kineza obećava da će kupiti više soje, spektakl u "Vrtu ruža" koji  Tramp i Grenel očajnički traže i bez stalnog narušavanja stabilnosti regiona. Držim im palčeve.

Moli Montgomeri, bivši službenik Bele kuće i Stejt departmenta