Zašto Kurti neće Otvoreni Balkan, a hoće reciprocitet sa puškama i zatvoreno Kosovo?

Aljbin Kurti
Izvor: Reporteri

Aljbin Kurti je majstor antilogike. Žarko želi “ravnopravne odnose i reciprocitet” Prištine i Beograda, ali je istovremeno najžešći protivnik Otvorenog Balkana, procesa koji bi mu upravo to na najefikasniji način omogućio.

Kada slušate koliko vatreno govori protiv ideje da se Kosovo priključi Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji u formiranju zajedničkog prostora, na kome se ukidaju barijere i nepotrebna administracija, unapređuje poslovna i ekonomska saradnja, omogućava lakše zapošljavanje, dakle na mnogo načina ljudima olakšava i poboljšava svakodnevni život, a kako na drugoj strani uporno ubeđuje svoje glasače i ceo svet da će politikom reciprociteta prema Srbiji da doprinese boljitku građana Kosova, ne možete da se ne zapitate da li taj čovek čuje sebe šta govori.

Stvar dobija na posebnoj težini kada Kurti teško naoružane specijalne jedinice šalje na sever u srpske sredine, kako bi skidali registarske tablice i kontrolisali lične karte. Ili otimali vozače i automobile s lekovima.

Ali, Kurti se od samog početka svoje političke karijere isticao neobičnim talentom za zastupanje albanskog interesa. I kada je bacao suzavac u kosovskoj skupštini i kada su ljudi ginuli na njegovim protestima. Ideološki duboko ukorenjen u tekovinama Partije rada Envera Hodže i njegovom radikalnom marksističkom lenjinizmu, koji je neumorno zastupao Kurtijev mentor i učitelj Adem Demaći, budući kosovski premijer se, ipak, usled pada komunizma, kao mlad čovek, zadržao primarno na tvrdim pozicijama velikoalbanskog nacionalizma.

Hodžina kominternovska zatvorenost i Demaćijeva ekstremna leva samoopredeljenost, međutim, ostali su da teku Kurtijevim "venama". Sa takvim pedigreom došao je na vlast u Prištini pre dve i po godine. A, onda su krenuli problemi.

Naime, Kurti je postao kosovski premijer u momentu kada je Albaniju jedan drugi čovek uveliko otvorio i trasirao joj put svetlosnu godinu daleko od Hodžinog. Edi Rama pritom, želi saradnju sa Srbijom, hoće dobre odnose u regionu, razume značaj ekonomskog razvoja i ne mašta o Velikoj Albaniji, bar ne javno.

Kurti se tako, spletom okolnosti, umesto u velikog albanskog vođu, o čemu je toliko sanjao, polako pretvara u muvu. Sada je samo polupriznati Kosovar, što je negde na pola puta. Kao glavni lik u poznatom istoimenom horor filmu, i aktuelni kosovski premijer je pokušao na sebi da izvede težak eksperiment, ali stvar je krenula po zlu. Kolena mu klecaju pod tovarom nerešivih problema.

Našao se Kurti, očito, u neočekivanom i teškom intelektualnom metežu. I to ga čini mnogo nervoznim. Ne zna više ni gde je levo. Tako dezorijentisan, ovaj norveški zet  se danas održava na vlasti samo mržnjom prema Srbima i izazivanjem opšte opasnosti na Kosovu. A, i šire.

I tu dolazimo do pitanja iz naslova ove priče. Zašto Kurti neće Otvoreni Balkan, a hoće reciprocitet sa puškama i zatvoreno Kosovo? Za čije babe zdravlje?

Pošto je sasvim jasno da se u ovom slučaju ne radi o odbrani interesa ljudi sa Kosova, ni Albanaca ni Srba, prosta logika govori da se iza svega krije nečiji tuđ račun.

Neko drugi znači ne želi Otvoreni Balkan. Neko drugi izaziva nova neprijateljstva. Ili ih makar svojim pasivnim ponašanjem dopušta.

Ako je Kurti čovek antilogike, zašto se moćni ambasadori trude da opravdaju i podrže tu njegovu opasnu karakteristiku?

Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn