Regionalna saradnja u IT sektoru važna i za sajber bezbednost zemalja Otvorenog Balkana

Sajber napad koji je prošle godine pogodio Albaniju pretio je da parališe javnu upravu, izbriše digitalne sisteme, državne podatke, obelodani internu elektronsku komunikaciju i izazove nestabilnost i haos u zemlji. Slične napade, mada u manjem obliku, doživele su i pojedine javne institucije u Srbiji i u Severnoj Makedoniji.

U Srbiji je nedavno zabeležen napad na domene koji su nadležnosti vojnobezbednosne službe, a u Skoplju je poslednji napad onesposobio sajt Zdravstvenog fonda i ugrozio podake o osiguranicima. Mediji su čak spekulisali da su hakeri tražili otkup za povraćaj podataka.

Albanski ekspert u oblasti kibernetike Said Dulević kaže za Kosovo onlajn da je takve aktivnosti moguće sprečiti. Dulević je mišljenja da bi osnivanjem zajedničkog centra za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala u okviru Otvorenog Balkana zemlje članice bile bi spremne za odbranu od bilo koje vrste sajber napada, pa i onog kakav je imala Albanija prošle godine.

"Mogli bi smo da u okviru Otvorenog Balkana osnujemo zajednički Centar za praćenje i otkrivanje potencijalnih napada i pretnji špijunskh softvera. Takodje, tom saradnjom bi se okupila struka, dakle ljudski resursi, eksperti iz sve tri zemlje koje su pokrenule inicijativu. Razmenom iskustava i zajedničkim radom mogu doprineti da Balkan postane jak i da može da bude spreman ukoliko do napada dođe", kaže Dulević.

Dulević navodi da su najčešći ciljevi hakera državne i finansijske instituticje, to jest one koje imaju interes i novac da se brane.
 
"Ukolko haker razbije jedan takav sistem on traži veliku kompenzaciju i to im je primarni cilj, a ima i onih političkih. Često i obrazovne institucije, pošto nisu investirale mnogo u nove tehnologije postaju plen hakera, a zaštita podataka tih institucija je veoma važna, jer se radi o osetljivim informacijama o studentima", kaže Dulević.

Dulević kaže da je nakon napada koji je zadesio Albaniju prošle godine, kada su bili blokirani gotovo svi sitemi kontrole koje koristi policija, zvanično saopšteno da je u "slučaj bila umešana i Vlada Irana, koja je bila odgovrna za hakerske upade i curenje podataka iz albanskih institucija".

"Taj napad se dogodio mnogo ranije nego što je objavljeno i to tako što je u jedan server albanske institucije koji nije bio redovno ažuriran, ubačen virus koji je omogućio napadačima da ga inficiraju i skidaju podatke s njega. Albanija je preuzela sve mere, zatražila pomoć stranih medjunarodnih kompanija Microsoft, Cise, Fajl Xmi, NATO, ali i pojedinaca kako bi idenifikovala počinioce i otkrila kako se napad dogodio. Posle toga je urađen jedan apdejt i ažuriranje servera i tada se došlo do podataka da je ljudski faktor umešan. Napravljena je lista osoba koje su proglašene kao sumnjive u vezi s tom situacijom. Prema saopštenjima izdatim tada osumnjičeno je pet osoba, ali se ne zna šta se s njima desilo", objasnio je Dulević i dodao da je Vlada Albanije odmah potom povećala plate zaposlenima u Nacionalnoj agenciji za informatičko društvo, jer, kako kaže dobra plata motiviše i integritet na poslu.

"Sajber kriminal ima transnacionalni karakter. Sistemi grejanja, kontrola leta, struja, sve je danas povezano i kontrolisano na daljinu, pa je opasnost od sajber terorizma ogromna zbog toga je međunarodna saradnja izuzetno bitna", zaključuje Dulević.

Takođe albanski ekspert za sajber bezbednost Edmon Ljičaj ističe da je Albanija je posle napada mobilisala sve svoje strukture i kapacitete na sprečavanju i prekidanju zlonamrenih aktivnosti usmerenih vladin sistem.

"Napravljena je nova strategija, uspostavljen sigurnosni sistem, ali i saradnja s partneriskim državama i saveznicima na polju bezbednosti", ističe Ljičaj.

Prema njegovim rečima uskoro bi trebalo da bude osnovan Nacionalni centar za nadzor koji će koristiti najnovije tehnologije u sistemu kibernetske odbrane.

„Najvljeni Nacionalni centar za monitoring kibernetskih napada 24/7 će uključivati i sektorske centre u perifernim zonama. Albanija je u transformaciji u oblasti bezbednosti, a napad na zemlju pokazao je sve naše slabosti i doprineo tome da se više pažnje posveti ovoj problematici. Takodje nam je važna i saradnja s partnerima na ovom polju", napominje Ljičaj.

Takođe, doprineće tome da se shvati koliko je ova oblast važna i koliko Albanija mora da bude u korak s vremenom.

"Kibernetska bezbednost učiniće Albaniju stabilnijom i sigurnijom. Potpuna sigurnost ne verujem da je moguća bilo gde, ali ono što je sigurno kontinuitet promena sada postoji, počeo je jedan novi duh razvoja u Albaniji, s jednom vrlo inovativnom i profesionalnom generacijom u oblasti tehnologije", ocenio je Ljičaj.

Po ocenima ekonomista, potreba za regionalnim povezivanjem u ovom sektoru, mogla bi da bude i šansa za stručnjake iz oblasti IT tehnologija, kao i za dalji razvoj de grane privrede. IT sektor na Zapadnom Balkanu je poslednjih deset godina inače postao jedna od nosećih ekonomskih grana koja višestruko pospešuje rast ekonomija u regionu. Inicijative poput Otvorenog Balkana mogu dalje da doprinesu unapređenju IT sektora i novim poslovnim prilikama zajedničkim nastupom zemalja članica na tržištu.

Ekonomista iz Albanije Erion Muca kaže da IT stručnjaci još uvek poslove traže izvan zemalja regiona, jer zemlje poput Nemačke i Austrije nude veće zarade.

"Problem je sto dobar deo IT profesionalaca preferira da rade u zemljama EU, a to su Nemačka, Austrija, koje im pruzaju odličnu priliku ne samo za mnogo veću platu, već i uslove za profesionalni rast i razvoj koji ne nalaze u Albaniji. Nivo nemačke kompanije koja posluje u Albaniji u oblasti IT programiranja i dalje ima 30-40 odsto niži nivo plata od onoga sto bi nudila da je u Nemačkoj", objašnjava Muca.

Ipak, kako dodaje, Otvoreni Balkan će pospešiti saradnju profesionalaca iz različitih oblasti u regionu, a svakako i stručnjaka iz IT sektora, jer su se predstavnici poslovnog sveta do sada suočavali sa različitim birokratskim procedurama, što je uticalo na mlade tako što su poslove tažili izvan okvira regiona, a te prepreke su sada uklonjene.